Plava beležnica VIII deo 14. - Plamen koji proždire
Bez vetra, hladnoća i vrelina. Leto i nadolazeća zima koja s' iskušenjem zaluta duboko....i tek...
Ponekad su se najgornje reči prelivale u druge,stvarajući niz reda reči koje su se uzastopno razlivale. za njim kroz žudnju stiže do njega žena...Iznenada...posle oluje...slatki jecaj...šapat i posle svega... njome ovlada najduži put, omotan oko nje i njega... i danas se klanja struni zategnutoj do pucanja...potom ..."Mi" - "ti - "ja" osnažuje nas ...tren...živi
Poput čarobne izmaglice
Ti i tamo
budi u svojem kutu
Kada se isto približava istom
Osećanje
da bi pronašlo sreću
Zaluta na putu posutom zamkama, i uprkos tišini nakon dugog vremena .Negde iza. Prelepo kaže naglas čovek s' malo mašte.
Prva reč akcija pita ponovo potpuno drugačiji san
Do juče, ne pređe preko njenih usana.. uzdah slatki bez mnogo reči s' druge strane kraja - početak, zajedno može te stiči lako smišljen osmeh zenitnih leđa.. plamen .majstorskog tkača prepušten čudu il' slučaju u noći plamen, pali i peče
Gotovo duboko u srcu
slaveći ljubav
nejasna senka
drhtavo treperi
na svoj grubi način iznutra
plete
uzbudljiv kovitlac u potrazi
rose trag
savija oko tela
nalet želje
s' početkom zime
par dana pre
okiva kožu
skrivena priča
prati reči
Na granici sna i jave, mašte i zbilje
Međusobno isprepletene na malom otvoru usta
olujnu reč nosi u sebi
Misli se prošlosti jasno sećaju, u sadašnjosti želi još jednu priliku, a budućnost smireno čeka gomilu svetlosnih senki, da dotakne dugu, i isto kao nekada
Probuđena žudnja bez napora oči podiže i nakon nekoliko minuta obrađuje ono što je ne tako davno čula... na nepoznatom putu nepokretne ulice.... onome što hoće da kaže na neobičan način, tražeći sebe zamagljuje misao...Negde ti...neizreciva ljubav izgovorena znači reč ljubav. Danas, u ovim godinama ... hoće, da postane stvarna strast u prepoznatljivom obliku da miluje dušu koja se preliva u jedva čujne note koje grebu srce...
Zbunjeno...Između Noći i Dana, lagano putovanje se nastavlja, rasprostire se kroz prazan prostor, kao kozmetički urađena celina...leluja po telu vetar , a kroz srce neizreciva tajna prodire u dušu...
Da li će novi početak pružiti priliku da počne ponovo ili če to biti još jedan pad ka pogrešnoj završnici?
Tajne prošlosti postaju preglomazne, kada ljubav treba da se uzvikuje sa srcem, a plamen još uvek gori, spreman da se razbukti poslednji put....
Ona -
Uspomena
nemirna refleksija
u tišini
istina
nalazi u sebi
sasvim blizu
tu
ispod ljubaznog pogleda
prožet
dahom vremena
skriven u među prostoru
vezuje tišinu
ne govori ništa
nestrprljivo
poput dima - više puta
izvlači reči koje sede na usnama
nerazumno
proždiru
grleni dah što?
otima
stari ljubavnik
mir traži
početkom jednog narednog dana u vremenu
...san pospan čeka ime
Pobednika bezbroj iskušenja sve tiše čuti
Pobednika bezbroj iskušenja sve tiše čuti
prožet energijom mišljenja
Ali...
Tišina koja kažnjava izmiče stalno kao kroz prste pesak
Seća se požude koja izgara koren prošlosti...
Da oni koji stalno skitaju i koji
poznaju život uvek imaju želju da se Dan kasnije
u polukrugu koji se širi i raste, skrase
