Staza koja vodi na kraj sveta

Moja malenkost Ja Dobrila Farago

                Ne tako davno 

                     Plava belezjnica IX deo

Staza koja vodi na kraj sveta /22-170

"Kad padne mrak, neko je uvek potreban...Mesavina andjeoskog i djavolskog...Zaplet otkriva u kratkom dijalogu, u labavoj recenici, u nezaustavljivom uzviku. Kad se vrati hoda pored nje; Treba napraviti samo nekoliko koraka da mu se pridruzji i onda, kad padne mrak, duboko u tami postati on...kao da je duzjim korakom stigla do njega i usla mu u kozju, odjednom prekrivsi svoje telo njegovim telom poput velikog ogrtaca; noseci njegovo srce umesto svog...poput vetra sve se pocelo menjati, nikad se nije prestalo menjati...Napredovanje kroz pustinju zjivota na putu od "nje donjega" opstaje u secanju...Ljubav ima svoju car to je kao da naucis plesati uvijajuci se u ritmu iskustva na drugi nacin..." Uopste se ne salim", rekla je romanticna razuzdanost...uzburkano kretanje ljubav i strast je nesto slicno sreci...noci znaju biti hladn...Ali to je bio pozjar cuje kako se priblizjava...Jesen i zlatno je lisce nastavilo padati s drveca...Osecaj, misli i slike s blagim divljenjem osaju u mrezji secanja greju srce.