Bez mene

                                        iz Plave beležnice
                                           - Sećanje -

  I...
Šta je u tome loše,
Što nije ona ista?
kad je osećaj miran
Tad svetlost iznutra zablista..
Al'..
I rekoše;gde vladaš ćutiš,
I tajno nečujno pratiš
korakom dalekim ovde
bes bi da razbiješ tamo
Tvoja reč
s' treptajem uvek i svuda
veza joj noge srcem
Al'zvezde u tvojim očima
Ne rekoše reč koju bi trebalo

Igraš igru

                         iz Plave beležnice
                             - Sećanje -
 
 U čutnji i seti,
Ispunjena tobom
s' patnjom ponavljanja,
ne umedoh reći:
Lakoma brzino!
Koračaj strminom
i ne osvrći se,
To tamo su oni
po njegovoj volji,
Cilj i harmonija
koje više nema,
s' krilom većne gladi
krivudavom stazom
jučeranje svlada
medj snovima novim...

Nedostatak s te strane

                                          .1- 6..

      Medjutim, sve ono što drugi rasporedjuje na bezbrojne prijatelje i poznanike,na svoju veličinu, ja‚-ona, sve to posvećujem spokojstvu svog duha i sebi s tobom u njoj... meni...U stvari, ti si njena.. moć .glas rasudjivanja..S tobom gleda u sebe...tu si postavljen i tu te drži...Ovde ...sad..ti..znanost trenutka..smiraj u radosnom čvoru...S' prkosom tinjaš kroz misli sa uzbudljivom žestinom...Ipak zbunjena..a ti! uvek iznova, iznova neobuzdan u zbrci varkom se služiš.. A ona?tako ludom bezumnom željom želi znati kako je u zatvoru vatre...ili je to zbog toga što od tebe više očekuje, i što uobičajene greške tebi ne može...ne želi praštati...Tebe ona opisuje, u slikama jednog pojedinca...veoma dobro izgradjenog, koga uvek nanovo, kada bih nanovo mogla da uobličava...načinila sasvim različitim nego što si...Ali sad je gotovo-
      Ja ona...sad oslikava prelaženje iz jednog u drugo, ili..ne svake godine prelazak iz jednog doba u drugo...već iz dana u dan,iz časa u časak...ti...
      - Znaš li - Izgubljena Harmonija
       - Sećanje - Jutro
       - Jednodušnost - Njegovo delo
       - Neopipljivo i udaljeno može da se voli
       Tako ona sebi možda protivreči nekad.Kad njen duh...kad bi mogao da stane na čvrsto tlo...sa tobom... sebe ne bi ispitivala, već..da..ona bi sebe u sebi rešila;  Ali! ti si uvek u izgrađivanju i na ispitivanju...Ti  se podsmevaš,njemom koraku...i drugi tražiš uzrok...Maske mogu doći u medjusobni sukob...ali ti ...on...pod maskom prikrivaš svoje pravo lice..karakter i namere...s' zagonetnim izrazom?A, ona...oko nje mnogi su se vetrovi sudarali...bez  povlačenja stajaše nema... i nastavi da traži s' duhom,misao,srce protkano toplinom ...u njemu za tebe bez daha više mesta nema,,,

Tek k'o dar

                                                  iz Plave beležnice
                                                      - Sećanje -

I u njegovoj ljutoj srđbi,
iskustvo iskušenje
stvarnost il' snovi?
nevidljivo večno tkanje,
I nezna kud s' tajnom
lude bezumne želje
čudesne igre na sve strane
iza brave ostavlja ime kljću...
Al'
Podajući se uzbuđenju
koje On  i z a z v a n i
pobuđuje:
u svemu što se kreće,
u svemu što se privija
prikradajući se
zakasnelom prolazniku
nastavi put s hladnim ključem
zaborava...

Urezan u prazno

                       iz Plave beležnice
                           - Sećanje -

Sad jasno i čujno
Pesma koja blesne,
Jednostavno tako
upoznade stisak
u nehajnom hodu
Što ? nema ga više
u svemu što nije.
I svesna je svega
zgusnuta tišina
Što odiše tobom...
na njenim rukama
Al'
Urezan u prazno:
Ti sad neznaš ništa?
Ti ne vidiš ništa
Ti ne pamtiš više
tihe sjajne rime,
Sad je to istina...

Da li je to vreme

                                              
                                                . 1 - 7...
                                                            Plava beležnica

                                                               - sećanje -
      

Ti daleki dvojniče,oazo njenog ideala.S bojom vremena dugo! Dugo! na ostacima iluzije zalutali nemir daljine tvoje tiho sasvim tiho.. ime tvoje  gubi stvarnost neprimetno...
      Ljubav protiv ljubavi s' tvojim pogledom podižeš oči, uranjaš u tišinu tišine kroz nju u sve tvoje već...S' trnjem izmedju jave još juće glasnije malo osluškuje trenutak kratak što stvori neotudjivo svojim u njoj...Kao istinsko lagano da nije al' jeste vreme-zime,zloće hladnoće samoće na putu posutom...zabludom...večno i nanovo svitac zvezda kroz oblak skriva.
    - Slutnja - Raspevano veće
    - Kad odeš - Smisao
    - Približavanje - Čežnja
    - Kad spusti se veće - Uzastopno smenjivanje.
      Ne zaboravi. Kad se sukobe dva ratnika; "razum i osećanje, pobedjuje onaj koji će duže lečiti svoje rane."Plod razuma je promišljanje,plod srca je "osećanje-ljubav."
      Oprostimo se blagovremeno iz onih jakih spona koje nas drže na drugoj strani i odvalače od nas samih...Nek ostalo...recimo ljubav? i dalje bude naša, ali ne spojena i pripijena tako čvrsto da me od tebe ne može  odvojiti...a da nam pri tom ne oguli parče nas samih..i samo tad će mo pripadati ja tebi ...ti meni...i umećemo pripadati sami sebi...I tad i ako se spotaknemo sa svojim razumom...živećemo po svojoj volji...

Srca Glas

                                          iz Plave beležnice
                                              - Sećanje -

U garderobi ljudskosti
mnoštvo kostima
al' svaki u sebi nosi
osećanje osećaj "ljubav"
i jednostavno sve bliži
ljubavi glas pohodi sećanje,
u očima stvarnosti,
spokoj u novom,
Shvata lepotu ljubavi... 

Zamršena okolnost

Misao,
Bi sva oko tebe
okovana u snove,
krivudave sumnje.
Dalekim hodom,
s' bezbroj u vremenu ruku
čeka i čeka po navici
Pokret i pogled,
Što zari sve noći
hučnom igrom
u vremenu kratkom.

Tvoj hod

                                 iz Plave beležnice
                                    - Sećanje -
Splet čudesne igre
sveg što šapće
o večnom beskraju,
tišine...tišina...tišino
pretvorena u misli,
I ne znajući...ti
Da ona što je blizu
od kamena da nije tvrdja
Već samo nit preko crte
u noćnoj samoći
Nevidljiv hod
dosade u tišini, ka -
Promeni usijanja...

Vreme je uvek vreme

Strah je da sluti
uspavan svet, zracima
Gde Perun baca svoje munje
a duga daruje zemlju.
Al, ti il'
Neko će ipak, umeti smeti
razumeti bar njene reći
Kad uroni u pesmu nad pesmom
i s' dvojstvom osmeh
bi da još jednom,s' njom
u beskrajnom...postane
Bez reči,Reč