понедељак, 5. новембар 2018.

Nepomićna svetlost

slikar,Judy Thorley
A, sad Ti
nisi sam.
Umesto da misliš,
Vreme je
Otvori vrata,
Hej ti si Ti,
Gledajući u vetar
Ti bi sad da čuješ
Laku noć, laku noć
seni ponoći...il
O svi ko vi
Ko si ti?
Pa ako to znači
ma kako?
Sad ču ja
Da ostanem meditativna
i mirna.
Ili,
reći ćeš samo...
A mi - ona i ti
sad ste to vi,
Ja sam shvatila,
Sad možeš i ti.

субота, 3. новембар 2018.

Modus vremena

 Od kraja do kraja, pred očima, 
 ljubav ta klica nedokućiva: 
 oživljaj , sečanje,želje, nada strah predstavljanje a  najviše što je upravo očekivala, cilj k' cilju svih ciljeva.To živo smo samo mi, čovek, ljudsko.Napokon je priznala sebi ono što je oduvek znala.
     Sve kategorije života, neposredno su povezane s karakterom konkretnog vremena. Štoviše čak su i kategorije prirode izvedene iz neposredne veze moći, koje se ispoljavaju, u konkretnom vremenu. "Život sadrži vremenitost kao svoje prvo kategorijalno odredjenje, osnovno i za sve ostalo"
     Sadašnjost, i ono što je sad realno (delujuće) odlazi u prošlost. A sadašnjost živog ispunjava, i ispunjava moč živog, po ćemu je samo živo realno, stvarno, a time i vremenito. Iluzije polako prestaju , stvarno saznanje idući unazad povezuje doživljaj kao fenomenologiju saznanja da on tamo nikad i nije postojao a samim tim nije ni mogao zaživeti.
     A, Dora. Shvatila je vreme pred njom , kao reka ponornica javlja se i radja iznova opipljiva stvarnost osobe ispred nje koja je sasvim blizu ... nudeći...stvaran trenutak...nedovršenog dodira.
     Pali su na krevet zajedno, ne razdvajajući se, legli na jastuk koji ih je doćekao- na istom neće biti snova več stvarnost, a njemu i njo od sad će tu biti mesto.
     A on.Podizao je svoju glavu polako i gledao je užarenim oćima.Prislonio joj je prst na usne, i poćeo brzo da govori o svemu što je želeo, sad kad mu se ukazala prilika nije želeo ništa da izostavi.- Prstima je nežno prelazio preko lica i usana. Te tvoje oći..Oh bože, tako bistre, prelepe su Nije bilo potrebno da je ubedjuje. Svoje lice zarobila je  njegovim rukama na  usnama. Usne su se polako srele, podjednako željne, vrele i vlažne i u potrazi za umirenjem na toj novootkrivenoj  žedji koja im se učinila neutoljiva....




четвртак, 25. октобар 2018.

Još i danas

slikar,Mihailo Jovičević

                                               Plava beležnica
                                                 ...Sećanje...
 
Istinski dugo
Misli, ne i zna
Vidi
Prekoputa ulice
Kratak prolaz koji se širi
S' buketom
novih snova
Zagrljaj verovanje
U oknu srca,
srcopisom ispisana...
Čas strast
Čas uživanje
Čas bol
I često puta strah
Na obodu zaobilaženja
Prijateljstvo Ljubav,
Odanost (tvoja)Izdaja.
Bogatim pazarom posoli trešnje
I sirčetom zali kolač.

недеља, 21. октобар 2018.

Ti ćeš čuti

slikar,Marc Chagall's
Izmedju predaha
i zamaha,
Eto opet,
Ti bi dal' tihi sjaj
što se diže,
Tu na dohvatu
U mreži tvog smeha,
i u  nju te skriva
čudesni tren
kolebljivog oka,
Prve poslednje
(al' druga) suza
usplahirene tišine,
Iznad zastora vetra
Koja nije reč u zalog,
kroz prste sečanje
što obnavlja..

уторак, 16. октобар 2018.

Na raskrsnici levo

              april. 2017
slikar,Marc Chagall

S' okom ispred,
još ne razumeš
Ti, desno sen
a levu senku
Da,levo od staze
osečaj razume
srce što udara
razlika  izmedju dva
može da bude veća
Pre no što rasplamsa
tvrdu tišinu o koju se
čelo razbije,nego,
Ti,izmedju da i ne.

  



недеља, 14. октобар 2018.

I godine prošle

slika,Gustav Klint
Bolje ovako, bolje ovako
Dugo neznam a znam,
To si bio baš Ti.
Jurnjava bučne oluje,
Pravo u susret očima,
sve do ivice opuštenih
usana...
Otrgnut šapatom
od slike medj prstima
Onog što bi
prepun prolećnog sunca
Nije pronašla. 

петак, 12. октобар 2018.

Novi izraz


                           iz Plave beležnice
                              - Sećanje -

Zaista ne, evo - 
I iza nas
izgubljena,
Nabacana misao
s' panikom u sebi,
Nečujno al i' stvarno,
Hej -  reče -
zar ti nemaš vrata?
I za trenutak,
pogled njegov,
Na dlanu vremena
Pre il' onda
pa bar sutra,.
polako bez straha
dotakni kad odem,
tišinu -  
kristalnog svitanja.


 

уторак, 9. октобар 2018.

Nepoznat sasvim

slika,Marc Chagall

                                                Plava beležnica
                                                     Sećanje


Tamo amo ispred očiju
Nekako sve drugačije
S tajnom tišine
u mraku jutra,
Nije suđeno da  priđemo
blizu jedno drugom
Ni da me dodirne
tvoja  ruka.
Ali...
Ponekad il' bar sutra...
Izmedju vremena
nazad- napred na tragu
čežnje opojne strasti
Ti pored  mene
I ja uz tebe
Izmešani
Kao hod časovnika..
s zamešenim...
Mesecima
Danima
Satima
Dok slučajne minute kradem
Ti sediš... skriven
Svake večeri nem i tih
Govoriš očim
I svake večeri tako
U vreloj večeri juna
ništa, i opet ništa
Sem, što?
Strasan i pun života
usplamteli plam očiju
Gleda put  mog prozora 
I slučajne minute iznova krade


субота, 6. октобар 2018.

Neobična sudbina



photos,Helene Schjerfbeck
Kuća velika, a ona sama kao zrno bibera u ogromnoj drvenoj kutiji. Godinama je pokušavala da pronadje igubljeni mir - Pomislila je na njega i stresla se. Poslala mu je bila poruku, ali se nije usudila da uzme mobilni telefon i da pogleda, bio je isključen. U ostalom internet često ne radi tako da je više u prekidu nego li ima domet. - Baš je staromodan pomisli Dora, da toliko razmišlja o braku.
     - D, mada Dora ne veruje da bi nju Aleks usrečio, sad u ovim godinama, njihov odnos je drukčiji i bez interesa. U ostalom poslušaću svoje srce, reče Dora, i uvek ću biti srečna. Aleksovo ogromno bogastvo i titula, ne znače ništa u poredjenju s pravom ljubavlju. Štoviše, mislim da bi to bilo samo dosadna nevolja. Mnogo odgovornosti. Život je lepši kad je jednostavniji.
     - Dora je prestala pre nekoliko godina da puši, dozvolila je prisutnima da pripale cigarete a Aleksu lulu. Otvorila je malo prozor i dim se polako migoljio napolje u vlažnom vazduhu oktobarske večeri koja se polako spuštala. - Dora. Aleks, ti želiš da postanem gospodja .Pa, želeo bi da mi ponudiš...? upitala je, udahnuvši duboko i osečajući kako joj se napeto telo polako opušta.
      - Postojala je gospodja.. nekad davno ali su nam se putevi razišli. Žao mi je reče Dora. A, one posle nje ? Oh nema razloga za cinizmom ! Imam osoblje koje se stara o meni kad odsedam u vili.
     - Na iznenadjenje prisutnih Dora nastavi. Znate li da niko ne može da kaže da li će neki brak, kao ni ljubav potrajati i koliko. Možda u poćetku, ali ko može da garantuje ?
     - Na tu opasku Aleks joj odgovori - Pa, nikad neznaš šta če ti  život prirediti i kako ćeš se snači. Nešto vas zbliži, a nešto razdvoji. -Ti to Dora dobro znaš reće Aleks zajedljivo. Ostali prisutni pogledaše u njih dvoje. Vidjaš li bivšeg..? Ne ponovo je našao novu ljubav, mnogo mladjom od sebe, uostalom uobičajno za njega. Zastala je i pogledala  njegovu fotografiju na naslovnoj strani novina, u trenutku je ostala bez glasa. Više nema razloga da ga vidim i čujem, nastojaču da ostanemo dobri prijatelji reče Dora i nasmeja se. Primetila je kako se raspoloženje prisutnih promenilo, vazduh je otežao. Pričajmo o drugim stvarima rekla je razdragano, promenivši temu.
        Ustvari, samim našim naporom da uskladimo liniju ljubavi, naša misao želi da eliminiše prošlost - sečanje, ide ka budučnosti. Jučerašnji sanjari su to naslutili. U izvesnom smislu, i mi shvatamo isto što i oni. Ali ono što smo u stanju da otkrijemo bolje nego oni, zato što " stojimo na njihovim ramenima", to je ljubav to je specifična priroda, njega - nje - koju su oni mogli samo da predosete- i da li treba da zatvorimo oči da je ne vidimo ?
       Ljubav se javlja da ispuni težnje, koje je u misaonom biču podstaklo svest tek odavno ili pak nedavno stečeno osečanje kod njih s nadom u neograničenu budučnost, ista im je neophodna sa perspektive  neizbežne ljubavi.
       " Vruče misli daju vruča dela, a vruča dela su ljubav. - Prava ljubav se radja , živi i umire u očima",

четвртак, 4. октобар 2018.

A to znači

                                            iz Plave beležnice
                                              ...sećenje...

Izmedju tebe imene
gest bez pokreta
sa srebrnim naprscima
što zvižde,
Gle, oh
s' jednim okom
stisnutih usana
redosled jači od straha,
s' onim što nije čovek
izliva se u glavi,
Ono što glava nije
kroz, šapat mek
Putuje  tvoj osmeh
Čas vedar
Čas tužan
A to će reći reč
kroz tihe zenice
po ukusu pet suza
zaboravljajuć' jedna drugu
U, malenom šarenom peharu
sjedinjene, u (tvom) umu...
Duša čeka raspletenu zoru..