Uvek nejednaki

Zbog sna ili staha,
Rasuta na vetru
Zašto? Zbog čega?
I ona još uvek postoji,
Tamo i ovde-
Čeka čeka čeka
Između duše i tela,
Razdire-posrće
po neka sumnja..
utkana u umu
Od one stare toplina

Dve različite stvari

                   iz plave beležnice

Šta se desilo ?-Progovorio je odmah iza nje. Nije ga čula dok joj je prilazio, trgla se i ispustila foto-album-Jesam li te uplašio-zabrinuto je upitao. - Jesi.-Izvini.- U redu je. Foto album im je razdvajao lica.
      Šta ti još nedostaje od kako si sama-Pitanje je postavljeno uzgred, gotovo previše neusiljeno. Da li je u njemu bilo više od površne radoznalosti ? Lucern, Engleska, Francuska reće Dora.Dok je on bio dosta ste putovali po Evropi reče. I ti si retko u A.., šta tebi nedostaje upita Dora.Svakako ne žene...
pomislila je dok je on razgledao njene fotografije.Lepe fotografije, ovo nije tvoj stil oblaćenja, glasno je primetio.Dora buntovno odgovori. Promenila sam stil, volim ležernu garderobu, verovatno uticaj godina. On presta da govori.
Ovoliki broj fotografija, to na tebe ne lići, imaju li neko posebno značenje? To je hronologija.
      Da reće Dora. Broj fotografija  u jednom danu, vreme, pokreti, sve su snimane s' razlogom, naravno za onog ko zna da tumaći znaćenje istih Pre nego što je naslutila šta namerava, spustio joj je ruke na ramena i nagnuo se da je poljubi. Usnama je dodirnuo njene u odlućnom zvučnom prijateljskom poljupcu zatvorenih usta. Ništa strašno, pomislila je zdravorazumski. Ali kad je trebalo da se povuće nije to učinio. Ruke je obavio oko njenog struka Usne su mu i dalje lebdele nad njenim usnama. Dah mu se mešao sa njenim. Zaključio je da ga ona opija. Shvatio je njenu zbunjenot i neodlučnost, usnama je okrznuo njene usne, jednom, dva puta, a zatim je svoje usne prislonio na njene i nastavio strasno da je ljubi. Ta iskonska energija počela je polako da je svu obuzima.
      Preterano osetljiva počela je da se povlaći.U njoj još postoji problem ljubavi koji je gotovo isključivo problem "bavljenja voljenim" a ne voljenja.Snaga kojom je  motivisana, je način na koji deluje, oseća i misli i uvek je odredjena. Dinamični karakter-osečaj predstavlja poseban oblik u koji se kanališe energija u procesu življenja, kao "sublimacija" ili "oblikovanje reakcije" protiv različitog oblika nagona. Čovek je motivisan za delovanje i razmišljanje i uvek je u potrazi za " čarobnim pomagaćem", A njoj je pomoć potrebna....To je kao lak pristup svesti Ali kad se radi o suptilnijem pristupu ili iskustvu poput "vidjenja ružinog pupoljka rano ujutro, kapi rose na njemu, dok je zrak još prohladan, a sunce se diže i ptica peva",to je vrlo prikladno iskustvo po njoj koje dolazi do svesti... Uz taj jedan sukob, unutrašnji...Usamljena u razmišljanjima i hodu kroz život  ostaće zagonetna. Kad god ga se seti ili ga ugleda na slici...I kao u krugu...između sna i jave... On se nije pokazao drugačiji nego što je, već nije želeo da se zna kakav je......A...On ..- i u slikama... živi u njenim mislima ... ostavivši trag za sobom, nezamenljiv traje u sećanju... I.
       Setih se stihova pesme, Huan Ramon Himenes - Suton
      "Dug san.Tamo,  u  nedogledu,
        oni koji me vole,
        daće mi krila (gnjezdo,
        kolevku,  grob),  koje ću,
        u neki suton,  izgubiti,
       ostavljajući  tolike stvari,
       prazne i šuplje,
       što je isto,  i gore...

Ljubiš li

Muziko vešte ruke,
Igro noći i dana,
radosti bez srama !
S' kikotom umilne groznice
besniš na vrelim usnama.
Kad prodje noć,
 krunisana zora ,
dal će upoznati boju sna,
il' senku oblaka ?

Njihov skok

 

Ipak, bila je iznenadjena time što joj se dopada taj čovek Aleks, koji joj se pri odlasku smešio šeretski.- Ponovo če mo se videti za nekoliko dana reče , okrete se i ode. Danas je tek treči dan kako sam van grada, i tek što smo se ponovo sreli nakon toliko vremena.
      Prema tome, ne mogu da kažem da se Aleks pretvara, pre bih rekla da priča istinu.
      To mi se svidja - počela je da se smeje njena prijateljica. Prenemaže se on sa finim E...akcentom.
A ti si i dalje veoma fina, - fina priča iz grada. U tom trenutku Aleks ulazi na vrata, vratio se  zaboravio je ključeve na stolu, Dora mu pruži ključeve, i on ih polako uze iz njenih ruku oberučke i žestoko je poljubi. U tom postupku pokazao se kao krajnje smeo. Ovo več nije glupost pomisli Dora sva uzbudjena. Svojim razmišljanjem i postupcima uvek se izdvajala od drugih, svi su znali da tačno zna šta želi. Aleksov, pogled skliznuo je sa njenih očiju, vratio se na njene usne i nastavi strasno da je ljubi i grli. Laganim pokretom ruke odgurnu ga od sebe i zabaci glavu na drugu stranu. Ne zameri, još uvek neznam mnogo toga o tebi i vremenu u kome se nismo družili. Ne želim da ostali pomisle kako hvatam krupnu ribu - tebe naravno reče Dora. Dok je to izgovarala nisu joj  promakli skriveni pogledi prisutnih, koje su medju sobom razmenili. Možda on ipak nešto krije, - Kao da njegova prošlost ne postoji. Hoću da kažem, u tom trenutku Aleks joj stavi prst na usta, okrete se i reće, čujemo se draga moja. Izvio je obrve pogleda je i ode. Slegnula je ramenima i otpozdravila je blagim klimanjem glavom. Dora je ostala na vratima i još dugo gledala za njim, ne govoreči ništa. Umesto bleska ludila i ljutnje u njegovim očima je iskrila čistota ljubavi, a kod nje znatiželja. On ju je gotovo uvek gutao pogledom kao da je bio izgladnjivan sve te godine bez nje- Dore.
     - Znati da bi se znalo. Ali možda i još više, znati da bi se moglo. Najuzvišeniji osečaj - ljubav, uvek je ostajala da lebdi, po ljudskoj misli, osečanje se pretvaralo utelotvoreno na neki način kojim bi da zagospodari. Zbog toga produžava svoje kretanje i neosporno se odvija u pravcu osvajanja osečanja stavljenih u službu ljubavi - duha...Moči više osečati, da bi se delovalo i volelo. Naposletku
delovati više da bi se bilo više sa njom - ljubavlju. S' ljubavlju pronalazimo i mudrost. Sa njom razvijamo naše telo - i sam naš mozak. Onima koji imaju hrabrosti da sebi priznaju da njihova osečanja idu daleko, ljubav če reći da su najviši ljudi medju ljudima, a to govori ljubav...

Orijentacija-slika afiniteta

               iz plave beležnice

  Činjenica da je ona ostavila otisak ruža na čaši, za njega predstavlja dovoljno objašnjenje, pa sad znam da je ovde, reče on za sebe. Proroćanstvo, Ah, brzo će se ispuniti, ali na koji način ? U sedam
časova ove većeri ona stoji obasjana svetlošću pored prozora. Da bi joj skrenuo pogled kao za sebe on reće: Čeka te stara kočija. Šta je opet zaboga ? Vesti su dvosmislene nasmeja se Dora. To je prošlost, nepodsečaj me.To tad nije bila slika prava, samo lik koji u kočiji boravi, paučina u kojoj ni 
pauk nespava.To beše opsena laž.A dlan ?Zar i to znaš?Činjenično stanje osnova rasudjivanja ?
.    -Šta se dogodilo ? Imaćemo posetu. Znam šta ču uzviknu ona- To me ne potresa, zastade na trenutak, duboko zamišljena. Najzad reće:Da, nešto sam naućila-Koliko mogu da vidim, dolazi vreme za odluku.Pa sad je sve kristalno jasno reće On.-Zato ću biti iskren prema njemu! Ili pak prema sebi reće Dora. Naša tajna nije sramna, s toga ću da je otkrijem. Samo uz moje dopuštenje reće Dora. Neželim nikakvo razjašnjenje za javnost, još nisam spremna. Naše prijateljstvo niti je dugo ni prisno.
    - Ova suzdržanost s njene strane je donekle pojaćavala u njemu utisak o njenoj nadljudskoj odluci, tako da ponekad pomišlja da ona predstavlja neki zaseban fenomen, čist razum bez srca, koji je lišen ljudskih osečanja,Toliko je nadmoćno intelegentna. Njen nedruželjubiv karakter ispoljava se u njenoj nesklonosti prema novoj vezi i odbojnom stavu prema sklapanju novih prijatelstava.U ovom trenutku pomisli On, ništa se nije ispoljilo izrazitije u tom pravcu od njene zakopćanosti do grla u pogledu svega.Na njegovo veliko iznenadjenje poćela je da govori o ličnostima iz njenog ranijeg života.
      Polako poćinje da shvata, da njena moć zapažanja i izvodjenje zaključka, do izvesne mere pripisana je njenom obrazovanju, sve to nalazi se u njenoj krvi, taj životni put kojim je išla, i to sad dolazi do izražaja u čudnom vidu.A mi, da li če mo i dalje biti skupa ? To bi za mene značilo mnogo!
     Dozvoli mi da te grlim. Dozvoli mi da te poljubim, a onda mi reci da nisam za tebe-škriputavo je šaputao dok je dlanovima obuhvatao njeno lice.-Izazivam te da mi kažeš da ovo nije u redu......
    - Osečanje individualne nemoći može se nadvladati time što se  povlaćimo od drugih koje doživljavamo kao opasnost. Do odredjene mere povućenost je deo normalnog ritma u odnosu prema svetu.Ono  je nužno za misli i odluke. Njen emocionalni ekvivalen ... osečanje izdiferenciranost
prema drugima, često združena s kompezatornim osečanjem umišljene nadmoći...polako jenjava...
      Povućenost i indiferentnost jednom moram odbaciti reće Dora.....Do sad sam delovala u ime dužnosti i prošlosti, vreme je da delujem u ime sebe. Moje mentalno i emocionalno iskustvo pomoći će mi da budev više spontana. Više me ne interesuje mišljenje anonomnih autoriteta, niti ču se njemu povinovati, okrečem se prema sebi i svom procesu življenja, i svom sadržajnom smislu....."Ako bog da reće on?"...Bez odmora i bez mržnje...put ljubavi je dug...

Čudna lepota

Putniku u vremenu čekanja,
grć sreće najbolje prija !
Običan osmeh nije obmana,
njena lepota, predgradje sna !
Jutra i zore, budjenja moć.
Skrivamo tajne ne tako davne,
Očima od uvek ka' tebi trči ,
Ti cilju  moći,šta išćekuješ ?
Ona, večno očarano biće, zrno peska
odraz na njenim rukama,
Ko kazaljka na satu pred tobom je stala !
Ali !
Ti mesto za život izvan života !
Ti, putu sečanja,
poploćen osečanjem beskraja !
Ko putnik čekanja nepoznat splet,
u oku tvom skriva se:
Strast, nadmoć, snaga?
Ja dolazim, kraj tebe prolazim,
možda i ne slutiš.
Ti razdaljino svetlosti, koraku sečanja !
Pre, sad i ispred svih !
Ti i Ja, tako smo bili blizu !

Otrovu želje

Nagla lelujava i nestalna,
Nema pesma sećanja,
Skrivena u zamci dvojnika ,
Više peće i ljuća je,
Od krika,uzavrele ljubavi,
Kroz zagrljaj...se izvija
Poljupcem srcu srce otima, 
 tutnjavom kroz sfere,
nepoznatog kraja...sjajnost prima...

 

Tuga i lepota

Usnuli zraku, zarobljeni nemiru !
Šum ljubavi iznova budiš glasom,
nesebičnog stvaranja !
Ali:
Ritmu rasula, iznova remetiš čutanje,
izmedju uzdha i plaća !
Ti samo vreme, beznadežnog putnika
snova,na raskršču osečanja opijaš
iznova sva čula !
Godine ko duh bledi, lebde odlaze u tišini !
Ti više nisi bol od sveg veći,
a tu čudesnu reć neumem reći !
Niko saznao nije a išli su ka nama,
Da je prisutan,..Genije najdublje
uzburkane mašte !
Dok godine prolaze, taj humor života
bez tebe osečam....

Vidim gde si

Ti žaru, svetlosti dana  sve će proći 
U danima ovim, ne pita zaborav
 čas jutra kad sviće,...prazno juče
put k' sebi, glas opomene !
Ritam većeri na krilu snova
Ti danas ko sutra juće nepoznato.
Ti glasni zvuk u ludoj upornosti,
Moć  i akcija opomenu...čaroliju noći,
zbunjen zanos svetlost dana....

Raspaljeno sija

U tihoj noći dok čezne u srcu,
Otrgni je od raspaljenog osečaja
što okiva srce u duši radja ariju
 prekrasne pesme što budi bajni osmeh
 s' rukom položenom na -
 tvom smirenom licuna na kraju dana.
Neuništiva sudbina uz smeh i priču
s' poljubcem u vazduhu raspaljenog sjaja
Budi nadu čarolijom pesme i vatre,
       kroz smenu noći i dana !   



.

 

Jedna posledice

                               iz Plave beležnice
                                      Sećanje

 Pri razmatranju nepovezane zbrke svojih sečanja i uspomena koje želi da zaboravi, često bi se iznenadila  na teškoče na koje bi nailazila kad bi pristupila izdvajanju pojedinih segmenata iz svog predhodnog života. Analitičko rasudjivanje nakon nesreće koju je doživela i beznačajnih činjenica...ni njih nije mogla da se seti. Sve to tajalo je preko dvadeset godina.
      Sve je bilo neobično i dramatično. U svemu  uloga njenog supruga nije bila dovoljno naglašena, s obzirom da je on nizom neobičnih okolnosti , bio direktno povezan, Ona nije mogla njega i njegovu prijateljicu da izbaci iz čitave te zbrke.
      Bilo je to jednog novembarskog dana.
      Nezdravo vreme, reče njen suprug. - Medjutim veće je sa sobom  donelo neki povetarac. Šta bi rekao da sutra malo otputujem. Zasitila sam se tebe i tvojih avantura, imam otvoren poziv. Ona je bila raspoložena i očarana što če sve napustiti. On oštrim zapažanjem i zaključivanjem reće idi..Kad je ušla u kola lice njenog supruga bilo je bledo, bio je nervozno bojažljiv.Ona slegnu ramenima i bez pozdrava krete. Vladislav je dugo začudjeno gledao za njom. To je sve čega se sečala u svim proteklim godinama. njeno pamčenje....Toliko o njenoj prošlosti i o odnosu sa njenim suprogom V....Kako je vreme odmicalo malo po malo, strah je popustio  pa je nastavila da živi kao obično, kad je jedan nov dogadja odjednom baci u neko čudno stanje..
     Pošto je do krajnosti bila podlegla čarima analize, do te mere da je bila zapala u iluziju. Počinje shvatati da je prošlost nešto što se može svesti na izolovanost : polazeči od toga, svest, život, misao su na domaku da steknu vrednost nezavisnosti., a za nju energiju iskustveno u trenutku najlepša, ali i nepostojana u sadašnjosti. Shvata da u skaldu sa raspoloženjem, pomisao da se na vrhuncu sveta priprema neka duša nad dušama koja bi joj pripala, i njoj neće biti strana kad za to dodje oćekivani trenutak. Ograničenja ( udaljenosti) postepeno će se oslobadjati i okrenuće se pozitivnom razlogu : u prvom redu ljubavi...Ljubav je unutrašnja energija koju ona i dalje nosi u sebi :za nju " ljubav je ono što želi."

Agonija

                   iz Plave beležnice
                      - Sećanje -

                  Prazan krug
   
       Kroz šum kapi teške od kiše
       Al' već sed
       Neprimetno udaljen
       Ili još samo
       Izmedju noći i dana
       Između dve beskonačnosti
       Sad već samo
       Pomalo svuda okolo
       Čuti u tišini
       Al' ipak - razbacano
       I, sve što vidiš - da nema
       Oko tebe to je sasvim blizu
       Zaglavljen šapat agonije
       i ništa više 
   

     Agonija je pojam starogrčkog porekla, nastao od reči agonia
i u bukvalnom prevodu ima više značenja: takmičenje,  borba,
smrtne muke,  smrtni ropac itd.
     U filozofskom smislu, agonija se poistovećuje sa patnjom,
što predstavlja osnovni pojam budističke filozofije i psihologije. Sam Buda je imao svoju teoriju o svetu, koja glasi: "Sve su tvorevine nepostojane,  sve su tvorevine mučne,  sve su pojave bez sopstva."  Takođe, Buda je na sledeći način definisao patnju, tj. agoniju: "Rađanje,  starost,  bolest i smrt su patnja,  razdvojenost od prijatnog je patnja,  združenost sa neprijatnim je patnja."
     Može se reći da je Buda skoro čitavo svoje učenje sveo na učenje o patnji i uklanjanju patnje
     Patnju je sveo na četiri tzv. plemenite istine: istina o patnji,  istina o poreklu patnje,  istina o prestanku patnje, a sve se to svodi na njegovu tvrdnju, da je život (od rođenja do smrti) u najvećoj meri - mukotrpan i težak.

    

Potomak bola

                 iz Plave beležnice
                    -  Sećanje -

Kroz svoj uron tihi
Stoji ispred mene i sveg oko mene,
s' nesanom bez krila
misao  što luta - liči već na kasno.
S' bojažljivom čežnjom duboko kroz život
na začetom putu pod vidom večnosti, 
kao malo svetlo sa stotinu zašto?
Neosetno tiho greškom ili zabunom
Prelazi putanju  dodiruje slama,
Ljubav bez svetlosti
Zagrljaj bez strasti...

 

Svezane misli

                              iz Plave beležnice
                                     Sećanje

Svezane  misli, neiskazane,
svedok su sreće neizrećene...
U opojnom času većite volje
Uvek istom i uvek novom
u zanosu neshvaćene al'...
Čas u po noći, čas po danu
sanjaju svoje prve snove
pevaju  svoje prve pesme
pune strepnje tajanstvenoj patnji

Tihi sjaj

                        iz Plave beležnice
                          - Sećanje -


Ponavlja se priča. Tihog sjaja
Ponovljiv - snen, kroz tihi sjaj svetla
između milovanja i radosnih suza
straha i bola, Sanjarenja i mašte
i ovu noć na zvezdanom nebu ispružen
stražari beskrajnim svetlom,
Jer nastanjen van senke nespava ne čuti...
U letu visoko sa srebrnim zrakom
između dve boje dugo i sporo sustiže
                        plavetni zvezdani svet
I bez jeke zrak spušta  ka čistoj ruci sna.


                                   

Nežnost u tami

                         iz Plave beležnice
                          - Sećanje -

A telo, šta je to? Ni tamo ni ovde
neočekivani  trenutak, kroz svet slika
na dohvat vida...i posle svega
Kad misli lepe strahovito strepe,
od ljubavi prema skrivenoj tajni.
Ti dalje stojiš... ko svetlost koja se menja,
Od uvek spleten, sad i upleten,
U letu visoko trag, bez znaka?
Izvan svakog bola

Lagani korak

                    iz Plave beležnice
                       - Sećanje -

Lagani korak dok brobuđen spava
Otkriva  tajnu noći i dana,
i drhtavoj svetlosti reće da stane
tamo gde će  njih dvoje  hteti
al' tamo  njih dvoje neće stići,
I skriven sad u svojoj seti
Lagani korak prhnu iz ćutnje svoje
Sa žarom života na dohvat vida,
spoji im  pogled
U jedno oko - u misao jednu
Korak isti al' bez odjeka...