Šum ljubavi iznova budiš glasom,
nesebičnog stvaranja !
Ali:
Ritmu rasula, iznova remetiš čutanje,
izmedju uzdha i plaća !
Ti samo vreme, beznadežnog putnika
snova,na raskršču osečanja opijaš
iznova sva čula !
Godine ko duh bledi, lebde odlaze u tišini !
Ti više nisi bol od sveg veći,
a tu čudesnu reć neumem reći !
Niko saznao nije a išli su ka nama,
Da je prisutan,..Genije najdublje
uzburkane mašte !
Dok godine prolaze, taj humor života
bez tebe osečam....
Нема коментара:
Постави коментар