Obeshrabrenost

                                       iz Plave beležnice



       Obeshrabrenost se obavija oko njenog srca rađajući sumnju i strah...
       Velika slagalica, život.  Misli joj je obojila željama i osećanjem.
        Znala je da je java nedosanjani san  što  više sanja sve se više pretvara u nemir žurnog, pustolovnog hoda... 
...A, greh je lagati osobu koja voli..."on" -  Posesivan i racionalan on je to celo vreme činio. U želji da joj pokaže koliko ume da bude uporan i istrajan u nameri da zauvek pripadne njemu...
      Hvatajući dah..."Ah,  pa to je sasvim očigledno !... Reće ona.
     Znači...Istina, treba svakako da se bori sama...da bi sačuvala ono što vredi, ono što je pravo...   Šta hoćeš da kažeš upita on..."Ah, znaš ti vrlo dobro šta hoću ...Ono što mene interesuje jeste ono što odista jeste...Tvojs sat "ima drskost da i dalje kuca izuzetno veselo"... I šta sad upita on... Razmisli? Koliki deo sebe ostavljaš u zagrljaju sa strane...A ja, u njemu nisam. vazduh-  niti od svetlosti plamen....Ako mogu, u tvom ćutanju čuti tajnu koja se kreće a koju ti skrivaš... od mene ili nauči me da mogu ponovo da se otvorim i volim.
      A ona druga  treća ili već koja...
      Dolazi ona tek što je izašla ide dalje, ne želim da je stignem - ne mogu...Ali znakovi su bili-korak
      Dopustila sam čudi trenutak sakupljen u sadašnjosti da ona druga prodre  lako do tebe i nisam je sprećavala...(moje), iscrpljeno nastojanje, gledalo je na to nekako ravnodušno kao da sam vazduh kroz koji je tvoje lice leglo naslonjeno na lice njeno..
       Dokle čekanje ?
       Poređenje od malopre nije bilo potpuno...
       Stvarno, zašto? Pita se ona(ja)
       Zašto" ili Zbog čega?  Kao reči na vetru, "Vatreno koplje ljubavi je putovalo kroz vreme, beskonačnosti u jednom pravcu pozitivnog beskraja... putuje a nestiže"...
      Mi smo stvorenja vremena i prostora...ipak nit smo se spojili nit izmešali Vreme je proticalo i, kao eho...  dopirao je odgovor...? Kad je ostala sama sa sobom... Logika emocija i razuma.. čudno i surovo grebe svest ...Zaista, kako je to čudno..Znajući da nije jedina... Ipak...Želela je da bude voljena... mnogo više od razonode... A tamo - ništa! Ništa! Pa ipak - nadala se da može nadleti požar koji joj je on podmentnuo -  i pogledom da ga  smiri ...
       Malo življa misao - njegove reći bez reljefa."teško onome ko govoreči stvara", njemu to ipak ništa nije značilo niti mu znači,kod njega sve ostaje bez odjeka-nedopire, osećaj je,tako nečujan kao bat sobnih papuća po Persiskom tepihu.Posle višemesečnog pokušaja ... suviše živo je odgovarala na šale nekolicine njegovih prijatelja. Budući da su se pojedinci u nekoliko navrata ogrešili o pristojnost. Bila je možda nešto pronicljivija nego prvih dana, ali je ipak prvo ushičenje več bilo prošlo. Dosada počinje da biva  proraćunata ućtivosti koja je potpuno saobražena rangu pojedinca.
      Iole osetljiva duša odmah zapazi izveštačenost. Može se bez sumnje prebacivati prost ili neugladjen ton, ali ona se malo zagrejala kada je slušala.Ona je prikrivala svoj smeh-svoja osečanja, samo zato da za njega bude i ostane tudjinka. U svojoj preteranoj osetljivosti počinila je i neku nesmotrenost!.
      U svakom slućaju nežnost je sastavni deo ljubavi, pa tamo gde nema nežnosti,  nema ni ljubavi....Al' njemu je i dalje nejasno da je njoj sve jasno...i nije joj trebalo puno mudrosti da bi provalila sve gluposti..
      Prema tome kad je razmislila...pogodila je ključni zaplet.."Njemu se i dalje stare slike množe"...to ona nije razumela...Do jednog određenog trenutka...
    "  Odanost cilju ili ideji ili sili koja pokreče ćoveka to je neminovna potreba za potpunošču u procesu života. "ćovek ne živi samo od hleba". Odgovor pružen ćovekovoj potrebi da se orijentiše uveliko se razlikuje po sadržaju i formi, po privremenosti, koji teži da osvaja i dominira. Intezitet strasti koji se javlja, izgledaju često jače nego sam nagon za samoodržanjem. Nesklad koji se u datom trenutkz može javiti u ćoveku, radja potrebe koje daleko nadilaze karakterističnu osobenost ćoveka. Tom fenomenu neskladu, može se protumačiti samo na osnovu punog razumevanja ljudske situacije.
      Ćovek se trudi da stane iznova uspostavi jedinstvo sa samim sobom, poljuljanu ravnotežu u koliko je prisutna to je jedinstvo prvenstveno u mišljenju, u osečanju. Konstruirajući sveobuhvatnu sliku sveta koja mu služi kao misaoni i osečajni okvir iz kojeg i dobija odgovor na pitanje gde stoji i šta dalje.
      Ćovek je biče obdareno i telom i duhom, on mora reagovati ne samo mišljenjem več i svojim realnim životom svojim osečanjima  i posticajima.
     Ćovek teži da iskusi jedinstvo i "jednost"u svim sferama svog biča kako bi pronašao novu ravnotežu., sa svojim osečanjima i ljubavl koju poseduje."
     Ljubav uvek mirno stoji, stoji kraljevski -Skidajući s duše brigu teretnu..A, ona Dora ?Ide dalje!