iz Plave beležnice
Tamo gde je ona živela vreme je sporo prolazilo Okružena prirodom udaljena od puta samo staza sumski krivudavi puteljak. Godišnja doba su se smenjivala, a sa njima i njene godine koje su nepovratno prolazile, nije žalila.Odavno je naučila da sama bije sve bitke, kao i drveče koje je okruživalo kucu, skupa sa njima mirno i tiho uz njih , borila se sa kišom, snegom i jakim vetrovima koji su na planini uvek duvali. Veče hladno. Ona i dalje sanja.
Polako se smeši, saznala je za jednu radosnu tajnu. Telefon neprestano zvoni, smenjuje se
zvono fiksnog i mobilnog telefona . Za nju i dalje vreme ovde ne postoji Ipak u snu prilazi sva radosna telefonu, zna da je na drugoj strani,.. . Isto tako zna da je on nikad neče napustiti ? Uvek će biti uz nju... zna da je svakog jutra uz nju i da ostaje tu do daljnjeg.
Polako trlja oči, došao je stoji i gleda , zuri u nju kao da je prvi put vidi.Pruža ruke i grli je, tad je definitivno shvatila da je to san. Uzdahnula je.U glavi joj je tutnjalo. Ovo nije stvarnost.
I ona polako počinje u zagrljaju njegovom da mašta i luta po zemlji snova, u krugu iz kojeg nikako da izadje. Njegov zagrljaj je čvrst, drži je kao da se pribojava da če zauvek ona otiči i stalno joj na uho ponavlja. "shvati več jednom da nisi niti češ ikad više biti sama"?Ona je samo klimnula glavom, iako se nije tako osećala. Budi se i ima već izgradjen stav prema njemu u skladu sa onim koji je imla prema jednoličnim i napornim danima koji su je dodatno zamarali.Zna da će taj ožiljak, ostati na duši i nikad zarasti neće. Ostaće kao sećanje na dane što prošli su i bez njega prolaze. Smogla je snagu, vedrine i optimizma i kreće dalje...
Rešena da krene na put, nije se osvrtala, sa dva kofera, jaknom i patikama. Do skoro i nije razmišljala, da putuje, mir i osamljenost, je ostavila iza sebe i sečanje na njega . Njegovo lice više i ne traži prepustila ga je da po izboru odabere, i on je ne rekavši odabrao, bila je sasvim slobodna i srečna.
Na aerodrumu dok je ulazila u restoran, pažnju joj odmah privuče elegantan vremešni muškarac , zaustavila je pogled na njegovim skupcenim naočarima za sunce, u trenutku pogledom obuhvati pred sobom njegovo lice nešto izmenjeno čini se kao da dolazi izdaleka, pade joj kamen sa srca kad u njemu prepozna svog starog znanca. Uz njega je povezana jedna sretna priča, pre više od ... godina. Povukla se korak dva i uzviknula njegovo ime. On se okrete i radosno je pogleda nešto si rekla ? - Draga moja...
Istog trenutka su shatili i on i ona da nisu pogrešili. Na trenutak su se osetili sretnim. Polako su krenuli jedno drugom u zagrljaj, čvrsto su se priljubili jedno uz drugo, kao da su se bojali ponovnog rastanka - Eh ! čula je kako je i dalje doziva imenom, vidi ti nje, zar i posle toliko vremena ista.Koliko puta sam pisao i zvao a tebe nema, kako si samo mogla da se ne javiš.. Njoj je laknulo, malo se sagnula da je poljubi u obraz. On je snažno zagrli i strasno je poljubi u usta. Idemo reče on. Njoj nije trebalo mnogo da primeti njegovo ozareno lice. Nimalo nisi kao pre - izlete mu pre nego što je mogao da se zaustavi, godine bez vidnog traga, to je dovoljno, nadam se da te moja izjava ne pogadja. Želim da sve zaboraviš i oprostiš. Od sad te i onako više neču pustiti ni ostaviti....Želim da mi sve do detalja ispričaš.I znaj obuhvatio joj je bradu i podigao lice ka sebi kako bi je nežno poljubio. - Nemoj mu previše oštro suditi. - Rekao je sarkastično..Nasmejala se uprkos sumornim okolnostima.Napravila je jedan drhtav korak prema njemu, a zatim je on bio uz nju, stiskao je u zagrljaju kao da je nikada više neće pustiti od sebe.
" Kakve su privilegovane vrednosti te jedinstvene situacije date koraku mišljenja ( refleksije ) ?
To je lako opaziti. " Promene stanja koja dovode do budjenja misli i osečanja, odgovora tački kroz koju prolaze oni, pa čak i ona osečanje - ljubavi. Šira od toga, ona deluje na sam život - pa, prema tome, označava promenu koja utiče na stanje ćitavog osečanja."
To je očiglednost koja se, nastajući iz svog osečanja, malo - pomalo, sabranih i povezanih u toku trajanja nameče kao logično mišljenje - osečanje. " da li je to ljubav " Neprestano osečamo, kako se odvija jedan te isti proces koji uvek može da se pozna, produžava u izgradjivanju osečanja koje,
nije ništa drugo nego ljubav. Sa odlučujućim trenutkom radjanja osečanja, i u njemu, otkriva se ništa
manje nego ljubav...Zatim slede ostala dva dela: misao, pa slika.Oni nemaju vrednost suda, već je jednostavno izraz emocija..."
Ljubav piše svoju priču - I kao izvor reke, gde čak i nežno delovanje usmerava slobodnu vodu tako je i "On"(gospodin) magnetno polje koje ju je na neki način, potstaklo da i daje razmišlja o nemu,(tebi). Ali misli lete sve dalje i dalje hodajući kroz svaki dan kao kroz san u "krug"...Ljubav, ljubav...ah...živi jedan drugi život...