Na jednoj drugoj strani

  

Setila se svega. Nit memorije koja je počela da se odmotava nastavi nezadrživo da joj  proleće pred očima. Medjutim, samo je sedela širom otvorenih očiju i posmatrala zvezdano nebo. Nikako nije mogla da zaboravi onaj čudesni slatki osećaj kada se predhodno veće ljubila sa njim. Nekakvo uzbudljivo, ranije  njoj nepoznato osećanje beše prostrujalo njenim telom, ostavivši ga u tom  neobjašnjivom probudjenom stanju. Ona se pitala, šta je to što je opet nagoni da ga zagrli i priljubi mu svoje usne uz njegove. Ona požele da se opet pripije uz njega celim svojim uzbudjenim telom.
       Podiže se i ode u pravcu  kuda je otišao. Uskoro ga je pronašla kako sedi na ivici jedne stene, posmatrajući treperave zvezde.
     -Ne mogu da sedim sama - spustila se ona na kamen pored njega.
      On ništa ne reče. Samo ju je mirno posmatrao sa strane. - Divna noć, zar ne ? - nasloni ona glavu na njegovo desno rame - Kao stvorena za ljubav ! - uzdahnu on ! - Da, ali ne za ljubav izmedju odrasle osobe i mladjeg čoveka - Morade da ga ispravi. On trže glavu i zagleda se u njene oči. Nisam mislila na vaše telo muškarca. Govorim o vašim duševnim sposobnostima da doživite ženu.Vi dragi moj gorite od želje da vam se ja podam, ne iz potrebe nego iz čiste znatiželje ! reće ona.
     - Ne želim da mi se poda "neka" - planu on - nego želim "tebe"! - U redu ne svadjajmo se. Pričajmo o zvezdama, on samo tužno spusti pogled. Mislim da te volim priznade joj on postidjeno. -  Znala sam ! - pogleda ona u nebo. - Potpuno pogrešno si protumačio naš sinoćni poljubac. Kako sad da ti objasnim da nekog poljubiti, ne znaći istovremeno i voleti. - Pa zašto si me onda ljubila ako me nisi želela ? - Nisam ja ljubila tebe, nego ti mene ! -podseti ga ona prekorno. Već sam se ionako sto puta pokajala što sam se do te mere sinoć zaboravila. Vidiš -okrenu se ona više prema njemu - neki muškarci su spremni na ljubavne avanture u svako doba dana i noći sa svako ženom koju vide, bez obzira na njene godine. Ali prava žena i pravi muškarac imaju samo ...! Zbog toga sam ljuta na samu sebe. Razumem..-promuca drhtavim glasom i ustade. Ona je još dugo tako sedela zamišljena i izgubljena u vremenu, kada je neko blago dotače po ramenu..
     - Došla sam da te pozovem..uskoro će večera čekamo te u sali. Šteta pomisli ona što smo se kasno sreli , a možda grešim ? "želela bih da  sam pogrešila". A moglo bi sve drukćije biti ? - Jel možeš da kreneš - zakoluta oćima njena prijateljica - ona podiže ruku i jednim jasnim znakom stavi  joj do znanja da kreču. Zatim udjoše u restoran, uputi osmeh okupljenima za stolom vidno raspoložena sa svojim urodjenim smislom za humor... A on na drugoj strani ? Shvati će da je ona bezinteresna hrlila u zagrljaj....
     - Ona nije osoba koja ništa ne želi , niti je izabrala asketski život. Isto tako" On" nije neželjen "Ona želi ali u isto vreme sputava žudnju. Ona ima volju ali u isto vreme ne želi biti slaba. Njena ljubav je  vezana sa "željom" i ista nije hir. Unutrašnji lom je sputava- Naime ne želi da se veže , ne želi lance koji će onemogućavati njenu slobodu, ujedno to nije komešanje sebičnosti - već jednom  preživljeno. Ona želi da dalje kroz život "Trči u miru"..s'ljubavlju koju želi da sačuva a ne da je izgubi, " Ona  pažljivo gleda da bi ga videla " biti "jedno" s njom samom i pustiti je da živi.. Ona
 "ona  neželi da bude podredjena moći drugoga". Njen princip je " da sloboda nije samovolja". Da li On može prihvatiti !?...