Mozaik

   

                   

                        iz Plave beležnice

   Leptirica u svom letu
   Leluja se ljuljka
   Propinje se spušta
   Da kroz svoj uron
   krilima crta
   boju vremena
   Srebrnog blesaka
   Ovde i tamo
   na tvom dlanu!
 

 
              

 

Strpljivo samo

                                                                          Plava beležnica

                                                                             sećanje

I, ne bi nikada !.. 

svakog dana glasom govore, 
Mira naći, neče

vrele misli i želje 
Unutrašnja bura, blag dah !
najduži put ispija

bez  reči, reč
I reč što ni reč ne reče,
Raskomadonom vetru što piri,
izmedju njega i izmedju nje,
varljivi sklad što budi nadu,
Sam ide dugo..duže u beskrajno ,
čudni.. lagani let kroz sivu maglu,
I, vihor stvara ko' najlepši san,
Utočište  može l' da zna ?

Želju ti, s tobom rođenu

žurnim korakom,

poroka lom ostavi trag

Izgubljena linija

     - Bojim se da će tako biti: - Vidjaću se sa Robijem, i Aleksom. Znala je da to nije bilo
pošteno s obzirom na osećanja i namere koje su  Aleksa i Robi imali..Šššš. Šššš.Sve je uredu reće prijateljica. Nećeš ih ostaviti, još većeras moraš saznati šta se dogadja.Smireno joj je objasnila svoju nameru.S obzirom na okolnosti svako ide svojm putem, mislim da je to jedino pošteno reće Dora..
       Iz tog razloga verovatno nećeš prihvatiti ni Aleksovu a ni Robijevu ponudu reće prijateljica Dori  Osećam krivicu pa šta. Ja nosim gorku uspomenu više  ... godina sa sobom, pa zar to nije malo melodramatićno reće Dora !
      U trenutku Dora se našla stisnuta  izmedju dva muškarca . Iako ju je Aleks uhvatio za ruku i spustio je na svoju , ona je bila bolno svesna muškarca sa druge strane.
Kad je povukao ruku unazad pošto je načinio pokret levom rukom, na trenutak joj je dodirnuo grudi.Zadržala je dah, pogledala ga iskosa i susrela se sa pogledom podjednako uznemirenim i naelektrisanim kao što je i njen bio.
       I pitaš me:"Kako, da ti odgovorim ?" Zar nisi shvatio da s amnom jedino vredi razgovarati otvoreno. Ćim počneš da vredjaš, ja to osetim i odmah poćinjem da te prezirem. Situacija se čudnovato obrnula u odnosu na onu od pre neku godinu.Aleks je poćeo da se nervira, trepće i drhti u svojoj radnoj sobi, a ona u staklenoj bašti svojom otvorenošću i neposrednošću bukvalno obara njegovog prijatelja s nogu. Priznajem reče Dora, mladi su nešto mladji od mene; ili, možda nešto stariji? a ipak, kad se nadjem  licem u lice s nekim mladim stvorenjem recimo od...godina, često u ustima osetim neku gorčinu i neznam šta da radim,
Ja..uh..hmmm. - mucala je. Proklela je svoju sposobnost  odlučnosti i ostala odlučna dok je on posmatra, a onda im je najednom oboma bilo nelagodno, kao da neznaju kako da se pozdrave. Stekla je utisak da on želi da se razgovor produži. "Pa naravno da znam !" reće Dora. "Ne postoji ama baš nikakav razlog za strah. Mi smo prijatelji a ja ionako znam da voliš mladje"...
     Tvoja shvatanja se nisu promenila niti će se promeniti.Da u nama postoje misli i želje kojih nismo ili smo pak svesni, koje podsvesno  žive skrivene u našoj psihi.Ti na jedan ja na drugi naćin razmišljamo, o našem ponašanju motivisano ljubavlju,odanošću i td., s tim što si ti ujedno motivisan i željom za moći, i zavisnošću i po tebi je realno da partner bude tebi podčinjen..Po tebi svesna iskrenost znači relativno malo slobode,ti smaraš da sam ja svojom iskrenošću na tragu iluziji sreće koja se nikad neće obistiniti,i po tebi ja treba taj osećaj da potisnem..Ima li smisla...?

     Al'. Topli letnji vetar  uvek će da se seća svetiljke iza ugla i zvuka violine...

Radije reci

A ne zna ga ko j'.

Jedan il' nijedan - Prvi il'poslednji -Ko si ti ?
Ispitivačko oko osmatrača,ljubav usred ljubavi
posustalog koraka, što te nikad ne spomenu?
Kroz plamen ludosti svetlosnog ritma prolazi,
nejasan put s' puno ljubavi u sebi, al' ne kleknu,
Kroz bes, na besu bes, neobićna i čudna mašta,
Zauzdan kraj ludilu il' njegov drugi znak,zaista jesi njen zanesen čarobni svet, hitrog šapata,
Neuskladjen osećaj, Ti, ko si - Ti si velika tajna,
il' ublaženje koje teši ? Portret poslednjeg koraka,
 Uzbudjenje bez oslonca,jer ga u samoj-m, sebi
                    nosi-š....

                                       

     
  



                                    

Ljubavi - opet opasno

  

Ispred ljubavi,grom života, energija moći,
Nije al' slićan  im, spokojan  neustrašiv,
usamljen, vidi se ovde - onde,razumno
flertuje, jest to je On !
 O, samo da ona neumakne:
Bar ima svoja sećanja, uzbunjeno slučajnom igrom nespava,razbacana živa,
Nadljudska,čudna i strašna logika,noći i dana,
Kad ga ugleda dal da mu s' pokloni,
za mnogo njih odjednom - muki većitoj
uskomešanom osećaju spetljanom s ludilom,
Haj,hajdmo, idemo, ne oklevajmo,zatvori oči,
Kroz gusti mrak, razbesne nju ženu.  Tihi šapat,
prozračna svetlost smelo ciknu, stanimo-te, 
Ono je istinska litica bezvremen,očaj  sa,
beskrajnim udarima,dubina bez mesta ,
Primećuje se namera i Njegova zabuna ili greška ? 

                                    novembar,2017.

Prostor beskraja

Po nekad noću u susret zvezdama hita !
Skloni se. Ja ću, to je neki znak sudbine,
povlaći ruku i nosi sa sobom trenutak tako
sličan onom što s ljubavlju putuje i protiće,
bezglasno, tajno kroz samocu nemoći.
Ali, ti reč što izvire, melodijo svetlosti :
Naući je kako i zašto da veruje u zvuk što
osvešćuje zarobljen razum praznog sečanja,
raskrsnicu što udara u temelj prividjenja i,
zamišlja nagli dolazak uzdignutog talasa
Sklupćan kroz zov haosa uravnoteženim ponosom
sagoreva zaštićena u čorsokaku probudjenog mira ?

                                        novembar,2017.