Njegov osmeh milozvučna iluzija, žarke zaludne čežnje šok prve faze beskrajan prostor nevažnog u lažnom sjaju.Saopštava isto i njima i njoj... Možda i ovde umesto treba da se kaže treba prvo da kaže... a on će znati u trenutku o čemu govori i piše, i opet sve... svodi se na naviku... u svoj tišini i pustoj nagoti..
- Korak - Ličnost
- Uvek - Paradoks
- Igra leptira - Skrivena ljubav
- Nevidno - Lutanje.
Šumor ritma u većnom požaru od njega do nje, promenljiva ćud, smešeči se,traži reć, sverazumnim, smerom, sete s' pomirenjem u jednom danu...
U očajnom vremenu vreve i žurbe - nije mogla doći...Tj. da li je bila bitka bez potrebe...rađa slike, slične njoj... njemu...ili je to bilo bi nemoguče?
Ali, mudra ludost s' tananom emocijom, poniženje i pomilovanje, odredjuje tempo
otupeloj ravnodušnosti svakodnevnoj i svakosatnoj,prilici ,drhtavi bol tišine,koji se nalazi oko njega u njemu.. njoj...kao vreme teče tromo i bezlično...a slutnja kao reć od juče prolazi neosetno i strašno ćuti...
Zgažen vatrenom ljutnjom, muk sputan bez glasa, lako se talasa s' novim licem kao neko ko čeka. Osionost drhti u strahu i zadaje temu kad bi znalo sumorno lice oči nisu ovde...oči su tamo, u svom zatvoru...Je li ovako... dva srca s' crnom pegom to možeš naći ti... na zidu vremena i to lepo...Ali ipak ili još samo ...zar i ja?...ne mogu reći...Alo! izvol' te...
Нема коментара:
Постави коментар