Bez zbogom

                                         iz Plave beležnice
                                              - Sećanje -

Ti,
čudljiv nestalan
Dok lutaš u senci
medj' ljudima
saplićeš boju vremena.

Al'
Nisi trebao dugo čekati
na lelujavoj  grani
zalutalim krilom
jesenji list da probudiš...

Sad,
S očiju strgnut
nečeš videti
što svetlom jesen utrne
zatrpavši rečima
srce svoje u sebi...

I, ona
Pred tobom bi obmotana
čudnim jezikom čutanje,
Gde su svi zalogaji
i sva usta jednaka
i sva doba godišta...

Tu ispred,
postoji tako nepopravljiva
reč tvoja koja se izgubi.