Neumorni ritam

                                        iz Plave beležnice
                                             - Sećanje -


Bi Ti!
Pevušavi glas
Nestrpljivo detinje "odmah"
Pamćenje želja
Ni pored nje ni naspram nje
Pri svakom trenutku
Opraštanje čežnja -
Kroz nemir srca žar-
Dašah vetra koji opčinjava
S' licem potrošaća snova.
Pre nego nesluti
Dans-sutra-baš kao odista
Nije se slila niti se sliva
Kroz igru bezbroj likova,
sladostrasne osvete
Što...
Svaki čas bi da iznova i iznova
uroni u okno njenog vremena
sa tajnom koja nagađa
Al' sutra šta je ljubav?

Igra obmane

                                       

                                         

                                            iz Plave beležnice
                                                - Sećanje -

Pa ipak reci,
Reci,tajni bez reči
Vapaju duše
sve do tamo
Što ne može
da nađe, nebo u očima
Brodolom zanosa
krik svog jauka
Uzdahe kratke retke
Kad  Sneva strast
radi sreće - besnu buru
kap rose
puke pijane  želje
Želje probuđene,
Onoga, gde stoji u mraku
još i danas
umukala ćutnja kroz šapat
zavodi je a ne sme...

Uvek tu

slika,Miriusuz Sawaravski

                                      iz Plave beležnice
                                           - Sećanje -

Dok vreme
ko bujica
kipti u tebi,
Posadi tajnu koja se krije
četiri-tri -jedno mišljenje
A ono jedno od jedne
U snenom srcu
Jednom i ne dvaput
zamišljaj drugačije
u sledečoj noći.
I,
Biće, biće ti lakše
dok daleko...daleko
al' tako bi blizu
zuriš u sve ostale 
Seti se tajne srca što čuti,
Da i, Ono ...strpljivo detinje
Baš kao odista
Ako Te dotakne
udaljilo bi buru sreće
Iz svog tela - u prostor.

Večno vračanje istog

slika, Wilfredo Lam

Juće,
Da se vrati
ne ume.
Čudesna jesen
Na ruke stavi
putno prstenje
i sva godišnja doba.

Al'
Nepozvan neko
usnuloj duši
Đerdan
na srce i nedra
I na svaki domeće
godine bremene.

Da
sutra visoko propet,
Doziv s' odjekom
dugo kroz smeh
šapuće...

Mi,
Samo igre radi
sa tobom igramo
Vreme ne sanja
Jesen je..

A kud ideš

I ovog puta,
Ne mari
Al'
Ujutro
posle one večeri
Ti,
voliš takvom žestinom,
Poljupcem
jeftinijim od suza;
s' gornjom usnom
slanijom od straha
a donjom...po malo gorkom.
Nerazumljiv...
Al' ovaj put
prekrasan kao i...
predhodnog dana.

Šta sutra

slikar,Vasilij Kandinski

Zaboga,
Zar ne čuješ?
Da, da
Biće ko juće
Tuđim jezikom u ustima
reć koja govori,
Da blizu vetra
talasa snove
iz jeve u san
iz sna na javu
I sutra,
Sutra vrti u krug
čoveka sa srcem
punim čutanje.

Baš tako

slikar,Georges Brague

O poslednjem lovu,
Šta da ti kažem?
Ah, pa to su dani,
Oni se
sami uvek smenjuju.
I sad,zar opet?
Mami ti put đonove
i lepi ti se za obuću.
Ali Ti,
I dalje ideš misleći
Da ćeš da opereš obuću
Na prvom konaku...
Sad,ne znam,
treba li da ti govorim
Ili... ?
Ah,to ću ti reći kasnije

U neko l' ko trena

                             
 I ko da bi
Ona što čeka,
šum vetra,
izbrazdane staze
na kraju
dalekog puta.
Al' srce...ovde,tu,
U hodu smešeći se
krči sopstvenu stazu
Sutra drukčije
od sinoć.
Il'ko ostalo dvoje
u neko l' ko trena
misli da.l' sni
sve  lepše i lepše
mnoge lepote puta...
        

Izgubljen san

slikar,Fressinier Frahcois

Ali,
Kao sećanje,
Pomisli Ona.
Iz dana u dan,
Iz godine u godinu
Nezna,
Šta radi sutra?
Nit,
Što utapa razum
S' korakom ovde
Kad ne bi tamo,
Reč nova,
S' izbledelim tragom ,
Pri njenom danu
što odlazi...?