недеља, 16. децембар 2018.

Večno vračanje istog

slika, Wilfredo Lam
Juće,
Da se vrati
ne ume.
Čudesna jesen
Na ruke stavi
putno prstenje
i sva godišnja doba.

Al'
Nepozvan neko
usnuloj duši
Đerdan
na srce i nedra
I na svaki domeće
godine bremene.

Da
sutra visoko propet,
Doziv s' odjekom
dugo kroz smeh
šapuće...

Mi,
Samo igre radi
sa tobom igramo
Vreme ne sanja
Jesen je..


Нема коментара:

Постави коментар