Plava beležnica - sećanje
Hronologija od, 1-l7.
Istinu misli-zna.Upravo tako! polako se kreće iz mraka na svetlo,Da..da i nema nićeg u razumu što pre toga nismo osetili...i proćitali...Onda je proćitala ...iz pera John Locke " Duh je naš, dakle prvotno tabula rasa - prazan beli papir bez ikakvog sadržaja na sebi. Sva naša saznanja potiču iz iskustva, a ono je dvovrsno:spolja - osečajno iskustvo koje kao svoj izvor ima predmet osjećaj, i unutarnjeg iskustva - refleksija, koja svoj izvor ima u radnjama našeg duha."i zaključak o vezi uzroka i posledica bi bio?
Dakle običaj ili navika da očekujemo isti splet događaja kakav smo ranije više puta doživeli.A reč je jednostavno o asocijaciji doživljaja.Mi doživljavamo samo vremenski splet pojava...doživljavamo da jedna pojava sledi iz druge...A obmana i varka? Razum mora biti naš najviši sudac i vodić u svemu...
Promenimo temu reće Ona...Čudan obrt u odnosu na ljubav između čoveka i žene(tebe i...)..i s tim se moram pomiriti.Kakva je ljubav upita, On....Zavisi od toga kakav je ko čovek, kako nam je i s' kim po volji...Nego.Ljubav je oduhovljena dušom čovekovom koji ima(duševni mir-blaženstvo).Um-ljubav,koren ..osečajnog ali i slobodnog da se približi ljubavi ...
Ti i Ja, i čudorednost u nedogled... Onda reće:"Dobar vrisak odstranjuje potrebu da se pitaš, "Zašto?" I baš kada sam htela da dignem ruke od svega čula sam tebe i tvoje reći:"Ti samo misliš da ne možež, a u stvari možeš ti to...stvarno možeš!"...(i tako nastavih s pisanjem) I pupoljak iščezava u rascvatu cveta, pa bi se moglo reči da cvet opovrgava pupoljak,(istini na volju dal' se još uvek sećaš onog pupoljka na dlanu? Da kako ne tad je sve i poćelo ) ...A budućnosti razmišljaš li upita on, pogledavši je u oči.Da. U igri života bejah pion žrtvovana svakog dana bez razloga...i sad se oslobadjam starih navika i uverenja...i radim ono što želim....i postajem ono što jesam...
Znači to tako izgleda...Nikad mi nisi pričala o tvojoj prošlosti...Nisam i ne usudjujem se priznala je Ona.A i dalje si sama, pitao ju je trudeći se da je nasmeje.A Ti, iznenada ga upita?
Čuvao sam se za tebe, rekao je strasno.Izvini što sumnjam u to reće Ona...Možda te nije pogodila Kupidonova strela,ali mogu da se kladim da si nekoliko puta upadao u vrtlog strasti.Moram da priznam...da ja jesam, nasmejao se, a oči su mu sijale približivši se tek uz njene poluotvorene usne...i nežno poće da ih ljubi...neopiri se molim te reće on...nakon svega malo iskustva ne može da ti škodi.Da. sigurno složi se ona.Ne volim neiskusne početnike. Ne kažem da sam stručnjak, rekao je,"ali odgovorno tvrdim da nisam ni neiskusan početnik." Shvati da ako želiš da živiš život kao pesmu, moraš da počneš da učiš note...I tad pred njenim očima pojavile su se zvezde i dok ih je gledala nestale su bore podočnjaci i svi duševni ožiljci... i ako želim živeti svoj život moram raskinuti sa prošlošću...Znala je da je raskid sa prošlošću bolan... to nije moralno slovo, već činjenica...I on joj reče:"Zbunjenost nastaje kada tvoj UM neće da čuje šta tvoje srce govori." Nešto kasnije prokomentarisala je ozbiljnim glasom.Ne...nisi neiskusan, ali si strpljiv muškarc. I strpljenje ima svoje granice, privivši je bliže uza se. Nimalo mi neolakšavaš, prošaputala je tiho...Neolakšavam ni sebi...i nastavi još strasnije da je ljubi."Znaš ono-smej se kad te boli, osmehuj se kad umireš." Promenimo temu, pre nego izgubim razum a srce, njega sam jako davno izgubila reće Ona. Čestitam slobodnim misliocima,.."Hej pogledaj me!"Razum ću koncentrisati na novi početak.Kakav li će biti kraj...Ti i ja...Jesmo li dobitna kombinacija? To zavisi od tebe...Ja reće Ona. Želim više od jednog trenutka, želim ostatak života...I ja ne želim više reče on.Bez obzira na sve žudela sam za slobodom..i ovo je na neki nacin raskid sa metafizičkim bajkama...i sve polako biva izvan prihvatljivih prednosti zavetovanja...iznad zahvalnosti,ljubavi,brižnosti,opraštanja...i posle dugih godina bez odgovora...Probuđenoj sad odgovor nije potreban....reće Ona...
- Dve različite stvari - Uvek nejednaki
- Odstojanje - Kob našeg Uma,
- Tvoja senka je dan - Nezna zašto,
- Miris sumnje - Samovolja hir.
A ti i on.Šta će biti upitao je...osmehnuvši se ona reće.
Ničega tu nije bilo.To su bili samo snovi reće...dok joj se iza osmeha krila napetost. Shvatila sam da to bi pokušaj "Mora da bude po mom" i "Neka bude volja tvoja"- Neravnoteža je dovela do potrebe da se moć ispolji, njegova moć za vlast nad dušom i jasna želja da upravlja.
Da je juće danas, priznajem bi on izuzetak pridružen malom broju drugačijih..Ti si mislila reće , da On," bi samo carstvo budučnosti u šapatu noći punoj tajnosti s' izdankom nabujale tišine u pepeljastom tragu što utka ga u konac trajanja upleten u vremensku zamku ...Po broju drugačiji lik-senka, što nit što vidi-nit što čuje....Da lik što na raskršćima s pustolovnim krikom pogled kotrlja s bezbroj spojeva u senci vremena i uvek traži da mu vreme vrati dug... I bi to drugi il' treći dan pretočen u nit čulnosti sa treptajem prolaznosti,skriven u oklopu vremena.
On nikad shvatiti neće...da njegov sat iz godine u godinu otkucava isto vreme s njegovim prividnim trijumfom nad pustoši neizrecive sumornosti...I da je sutra danas... bilo bi isto...Dopadaš mi se rekao je utešnim glasom..."Ti si njega tražila...Oduvek si ga tražila Ti, dete u detetu.Ponekad ti nadješ njega.Ponekad on pronadje tebe...A možda ćeš ga opet kad odrasteš....sresti? bez oluje još jednom On i Ti i novi poćetak...Nakon ove izjave...razumni deo njegovog bića nije želeo da čuje od nje odgovor...E pa jesi li ga upoznala? Upita ponovo On... Nju...Ako baš moraš da znaš...Još uvek ne znam gde tačno...al' pre će biti da je sve bio san...Zavisnost od nekoga redovno proizvodi bes,ali pre ili kasnije, mi odbacujemo upravo one od kojih smo zavisili...
