Osetila je kako joj srce tuče. -Šta to radiš? - Upitala je zadihano.Volim te predugo i ne želim da prestanem sada reće On.
Njegovo oči blistavozelene na mesečini, plamteći su je gledale, a njegove namere nisu mogle pogrešno da se protumače. - Poljubićeš me ovde? Sada? prošaputala je. Ne rekavši više ništa, spustio je usne na njene. U početku, poljubac je bio lagan i provokativan, dok su njegove usne nežno dodirivale njene...Stavila mu je ruke oko vrata i privukla ga bliže. Razdvojila je usne i uzvratila mu poljubac,nežno ga spajajući s njegovim. Ljubili su se dok se januarski vazduh nije zagrejao i počeo da pucketa od naboja. Uronila je prste u njegovu kosu i morala je da potisne uzdah kad ju je čvrsto pritisnuo... Zarobio ju je medju svojim rukama, s usnama nedaleko od njenih...Još uvek je osečao njene usne ... Ali i njen poljubac sočan, raskošno zanosan...nije mogao da zna da će ispasti tako. A kako će mo od sutra? Ono kao na duže staze,...Ne samo večeraras reće ona.- Šta je u pitanju upita on? Šta se dogadja? Hej da li ti je neko rekao da si kreten? reče ona-Nasmjao se...i nastaviše da časakaju...
A, Ona...U šumu vremena u jednoj od onih noći, požele reći nešto još neizrečeno onom delu Tebe koji od Sreće tugu tkaš...rečenicom pretvorenom u misli i polako poljubcem Ti joj zatvori put sudbine...i svuda gde si ti...mora sama pobediti...Medju srebrnim rešetkama u mreži zaustavljenog vremena...Ljubav...Stalno nagnuta nad tragom prošlosti iz trenutka u trenutak izbija združena uvijena s tobom...i polako blede razlike prvog trenutka...I samo još ono malo zrno života poćinje sugestivno da menja stanje svesti...Ta majušna veza bez oblika prema ritmičnosti događaja i širiš se kao usamljena pulsacija...I mi...nikad i nismo...Da li smo bili ljubavnici...Ne...ne...Ti si došao kasnije.
- Trenuci uzajamnog varanja - U danima onim
- Miris čežnje - Ritam
- Zahtev prošlosti - Strpljiva vrlina
Kao nebeska ptica vodio si je i provlačio kroz sad veće prošlo vreme...A srce u duševnoj tišini punoj nežne topline pokušava svaki put iznova da iznedri tvoj lik...Tebe koji sam od sebe samouvereno rasteš i održavaš plamičak nade da se ne ugasi...I tako bori se protiv magle koja bi da se nagomila i odvoji je igrom sudbine...(o beži! u svet napolje!Goethe:"Faust)...
I? On(Ti...ti) bi. Skup sveg osečajnog...iza tugaljive zavese ljubavi s gipkim pokretom vetra...od ludila živi požar bezumne ljubavi u valu sećanja....Verujući rasplet bez sumnje u silnoj smetenosti...
Nekoliko trenutaka je čutala. Kad je konačno progovorila, zvučaća je podozrivo...A to znači...? Usledila je tišina.Zamor čula? - Šta da ti kažem?Gledajući...Podigla je ruku i sklonila njegovu sa svog lica...Da bi on lepo spajanje u misaonoj igri s' jednom novom misli koja sledi njegov trag do sledećeg dana...Staro pravilo.Čovek planira, a sudbina se smeje...A On? nek nastavi i dalje da luta....
Нема коментара:
Постави коментар