Znak gubljenja

                                 Hronologija od... l - 20.

Pikaso

          U tom telu, u kojem je još život, razaznaje se još ona  snaga i velićina, koje su je dugi niz godina vodile i terale uvek napred. Njen izgled ostavio je na njega tako snažan utisak da je zaboravio sve svoje planove za budućnost i prikovao ga u mestu kao da je oćaran. A ona. Bila je okružena njegovim prijateljima...Nasmejana, a pogled, taj njen zagonetni odsutni pogled u trenutku delovao je odlučno. No on nije bio čovek koji bi se dao zbuniti. Brzo je došao k sebi i prišao Dori, prepušten mislima.Slušao je dok je umiljatim tihim i polaganim glasom, šapatom da niko nećuje razgovarala telefonom.Čuo je deo razgovora: znam da je Jun mesec, provodim vikend kod prijatelja, ne odmoriću, nisam klonula, i telesno i duševno sam dobro...Njega, nepitaj me..Njega neću više nikad videti..nebrini ovo su poslednji trenuci koje provodi u mojim mislima... Naravno , čujemo se nakon vikenda.Sigurna si da nema razloga za brigu...A telegram...U njemu je pisalo:Jedva čekam da te vidim.Voli te...On ipak dolazi zar ne..Znaš da njegovo ime uvek pokrene kaleidoskop najlepših sećanja...U sećanju su joj odzvanjale još njegove reći davno izgovorene."Jednog dana ću se oženiti tobom,Dora,"A ja ću se udati za tebe..."Bili su ozbiljni i rešeni da ostatak života provedu zajeno"...i tako u nedogleg.Srećno je pomislila:Sada sam vremešna žena...Ali, s vremena na vreme prisećala se tih davnih godina.Molim te, saćekaj me na aerodrumu."Obećavaš."...Obećavam."Naravno da hoću."moram da prekinem razgovor reće Dora...Odavno je shvatila da istinsku sreću treba pronaći u sebi, da treba naučiti ponirati u sebe kako bi se do nje doseglo. Znala je i to. Da bi neko bio sretan, treba prestati biti zatvorenik vlastitih personalizama (po Lajbnicu "shvatanje čovečije ličnosti i osobenosti kao najviše vrednosti.), treba osloboditi dušu, otkriti istinsku moć ljubavi kao snagu ujedinjavanja kroz koju se izražava jedinstvo, dvoju bića.
       Ima također dve vrste istine, istine uma (verites de rauson) i istine iskustva ( verites de fait)...
a njena istina je...
      - Podsetnik,
      - Dan za danom shvatićeš,
      - Objektivna logika,
      - Osnov osnova... 
      Dakle ko je bio ? Draga. Hteo sam samo, da ti se pridružim. Gosti nas ćekaju. Udjimo
     -Radi se o... i o meni-primeti on.-Što sam dužes tobom, ćini mi se da  ću te duže očuvati za se. Ti ipak nemožeš shvatiti šta mi značiš. Sutra, da sutra neželim da sve bude gotovo i da nikad, nikad više neću videti tvoje lice, ne želim da te tamo neko oduzme zauvek od mene.Poslušaj me ostani ovde  s amnom.
     -Razmišljala je, posmatrajući ga hladnim pogledom.Otimala se umoru, stajali su na terasi sami. U sebi je priznala da on ima pravo. Njen novi život tek poćinje i biće težak. Ona je najzad samo žena i mnogi iz njene okoline, misle da će lako iskoristiti slabost njegovu prema njoj... Čuj, dragi-složi se ona-ostaću ceo vikend s tobom, a onda ću otići u seosku kuću. Hvala ti.Ona mu uputi veseo osmeh.On je pohotno uhvati za bradu-Mislim da ćeš biti zadovoljan reće Dora.No, on je kao pre hitro uhvati:-Šapnu joj tiho u uho...mislim da ćeš ovde ostati dugo, vrlo dugo. Ona se vragolasto nasmeši  sumnjivo klimnu glavom i reće,  zajedno.Čarobna reč ...Hteo je još nešto reči, ali ona se okrete i ode. On nesvesno pogleda prema njenoj sobi.Polako pritisnu kvaku na vratima, udje i za sobom zatvori vrata. Stajao je nepomićno na sred sobe,raširio je ruke pozivajući je u zagrljaj. Iznenada ona se priljubi uz njega, čvrsto ga zagrli i sklopi oči. Nije želela da ga pusti. Uzbudjena dršćuči celim telom kao mlada promrzla životinjica, željna topline. Nije oklevala.Šaputala je njegovo ime ponavljajući ga neprestano kao kakvu divnu muziku što uspavljuje. A on ju je nežno ljubio, kao da je teši...I u trenutku kao da joj je čitao misli, nežno je rekao:"Nikad te neću pustiti."