Iznimka ne pravilo

        
                          

                            II deo Plave beležnice
                             Srebrne niti - X deo

     
      Bilo je to jedne od onih ležernih većeri kada se činilo da je sve, uključujući i vreme ogroman živi mozaik.. Koji za sobom ostavlja trag...zbunjujućih boja.
      U sećanju je čuvala njegov lik otmenog čoveka i neobuzdanu strast,  ..."Ako je on zaboravio,ona nije...njega što je malkice čudan"
      I, pažljivo prešavši nekoliko koraka napred preokrenula je svoj život naglavačke.
      Slućajno je pogledala muškarca čije lice je čini se, pokušavalo reći da se ne događa ništa neobično, ne nimalo neobično.
      Imao je tamnu put, a tamna kosa bila je sklonjena sa čela.
      "I tako", izjavi ona koja je zvučala u isto vreme duhovito i zbunjeno, " ne želim biti ničija zamena".
       Njegove oči postaše sjajne a izraz lica sada je otkrivao sigurnost.
       I ona u trenutku bi puna nade, iako nije tačno znala zašto.
     "U redu, dakle",
       Sve do slučajnog susreta, oko nje je bila spuštena neka čudna zavesa.  I sve je izgledalo potpuno nestvarno...I zausti da kaže.  Moraš imati na umu da nisam mogla da bira koga ću da volim..
     "Stvar je, naime, u prolasku vremena. U našim životima.  Znaš kako se kaže ponekad se čini da sve ide ubrzano napred, a potom je sve mirno i nepokretno?  izvesno vreme.  Ponekad je imala osećaj da je zapela u vremenu-od nekoliko godina, - a zatim joj se činilo da ju je vreme preteklo, ili je požuruje, suviše brzo?...Takav je životni tempo.  I pri pomisli na tebe...mislila je da je sve sasvim slučajno,  da joj se priviđa i da je u pitanju sigurna greška.."Smiri se, pa samo razgovaraš sama sa sobom rekla bi ona.
      I sada kad sam na odlasku...Zapravo ne ne još ne znam...Mogu se vratiti, zar ne?
      Naravno da mogu " Da li ću," Najbrže što mogu...To zaista još uvek ne znam...
      Vrhunac užasa dogodio se kada je pokušavao nametati joj svoje želje...Ali, ujedno izjava koja je u njoj, izazivala divljenje...Biti tako muški poseban, čvrst i neukrotiv, pa još uživati , i o tome pričati s ponosom, odista znači biti poseban

                                                             ***
      Izmedju sjene i stvarnosti
      Hodala je zamišljeno.A, to je, dakle, značilo.
    "Dovoljno je za danas"  Reće "On"...Sutra je novi dan u zbiru vremena...njegove reči su zvučale kao vodopad zvezdanog kristala, a budućnost joj se činila tako dalekom kao polumesec koji je svetleo na nebu...
      Uveren da je ostavio neizbrisiv trag...Od susreta do susreta...mnogo romantičniji, mekšeg srca, dok trepče očima zavodi-još pritom kaže da za ljubav daje sve...A pod tim "ljubav" on(ti) podrazumeva avanturu, i ništa više od toga...
      Međutim...
      Napred je sve dalje, i nikako da se reši da najzad krene obrnutim pravcem...
      I naravno. U međuvremenu  smišljao je još  mnogo toga, ali svi su planovi pali u vodu zbog njegovog odlučnog stava...a to je...da je i dalje "On"..."avanturista lakog života"...s prstenjem   koje svetluca u polumraku...
     "Dakle, igrajmo se!" Al' ne sa  starom povredom i ožiljkom koji još boli...
     "Pa to je neverovatno"..."život je bajka", i pogleda me vrlo oštro...
       O.K., ja jesam nezadovoljna žena al' sam na putu da postanem zadovoljna i sretna! kažem po ko zna koji put sebi...
       Znaš šta...nisam ostarela uz tebe, nego čekajući te... Zašto je to tako?  Kad sam se zaljubila ti si me osvojio a ja  sam se predala kaže ona...e sada je dosta... 
       Tvoj lični pečat.  Krade  sa  lica osmeh i nudi grub okov života...Lomljivoj - krhoj neobuzdanog karaktera... Kroz  maštu  bez ljubavi...tražeći uvek više? neopisiva ludosti koja se ukazala  na njenim usnama traži od poljupca više...još više..
      Korak po korak ...Gipkim pokretom čekajući da vidi čudo. Koračao je redosled s pitanjem..
    - Jesi li siguran da je i ona tu-ovde?..I ubrzo zatim...Pitala se šta je bilo to što ju je gurnulo  u zonu senki stvarnosti..I ko si "Ti" što u prstima držiš kraj niti  klupka ispunjenog čežnjom između njenog sveta i skrivene čežnje što u njenom telu gori...u koju niko ranije nije zalazio  i to najintimnije otkriće krila  je čak i od sebe same.
      I pružajući ruke da dodirne njega
      Radoznalost svojstvena njenoj prirodi nalik vrtoglavici...Nadnela se nad nepomičnu senku tajanstvenoga bunara ljubavi a umršene misli nisu uspela da odole zovu provalije

                                                                      ***
   
      Dakle, danas. Sada. Nije li to bajka u nezasitoj potrazi za srećom...u zamci moćne osobe koja će odlućiti da li će biti srećnija ako ostane ili ako ode..I vrativši se na staru  temu upita...
      A kako idu reči? Ah, reči!
      Najpre bi morala da znam Šta nije uredu? U mraku, al? nije baš sasvim mračno..za malo mudrosti i malo znanja.Za sigurnu luku bliskosti sve ostalo je u našim rukama...reće ona.
      Tako se njoj činilo,
       Jedan skok mali...sagnuo se i strasno je ljubio u usta...I svaki put topila se u magiji njegovih vrelih i vlažnih poljubaca, Dok je on i dalje želeo sve više i više ona je nazirala njegovu neobuzdanu strast, koja je isijavala iz unutrašnjosti njegovog bića i nije se odnosila samo na njeno lice...već i telo...Učinilo joj se kao da joj neko na uho prića...Slušaj...Pogledaj podigni glavu...misli ti je umrsio haos...Al' u potpunom transu nije mogla da dokući ko je to bio...kao da je gledala kroz zamagljeno staklo...Polako je otvarala oči...Usta su joj bila suva kao pesak i s  velikom mukom dok je njegovo telo drhtalo u zemljotresu strasti izgovorila je...Ej, Bol i izdaja kroz veo zbunjenoszi razmišljaju srcem...I kao što svetlost ne stvara sjenu, a sjena ne stvara svetlost...Sjene sjena odraza njene stvarnosti još uvek si "Ti"...
     "
     "U svojoj autobiografiji "Sećanja i snovi, razmišljanja" Karla Junga, citirajući  "Novi zavet", kaže da "Ljubav sve podnosi' i' sve trpi!" Jung smatra da ove reči "govore sve što ima da se kaže" o ljubavi.Ali zatim je dovoljno iskren da prizna:"U svojoj lekarskoj praksi i u privatnom životu veoma često sam bivao suočen sa misterijom ljubavi, ali nikada nisam uspeo da je objasnim"
                                                                                                          

Psihologija - Memorija

    
     

Memorija je jedna od funkcija ljudske psihe. U istoriji mnogi poznati ljudi su imali fenomenalnu memoriju, kao što su Julije Cezar,   Aleksandar Veliku - znali su imena i do 30 hiljada vojnika i filozofa...
     
      Za funkciju memorije Umberto Eko, rekao je:
      Funkcija memorije nije samo
      sećati se, već takođe
      odabirati.  Memorija ima
      smisla jedino kada dolazi do
      selekcije-  Odabir sećanja
      sledi različite pravce, često
      misteriozne.

     Fragmenti po pitanju pamćenja:
     Pamćenje je bilo predmet filozofskih spekulacija najmanje dve hiljade godina. Njegovo naučno istraživanje započelo je tek pre nešto više od jednog veka, kada se nemački psiholog  Herman Edinghays odvažio da eksperimentalno istražuje ovaj kognitivni proces, ispitujući najpre samo jednu osobu-sebe samog.  Od tog vremena pa do danas iskristalisala su se dva preovlađujuća istraživačka pristupa ljudskom pamćenju:  Asocijacionistički i Konstruktivistički.
     Kada je reč o pojavi savremenog konstruktivizma u psihologiji, smatra se da je presudan uticaj izvršio Kant svojim postuliranjem kontegorija čistog uma i njihovog učinka u periodu čulnog iskustva.
     Međutim prema nekim istraživanjima (npr., Hermans, 1993;   Mahoney, 1988,  Shotter, 1984) istorijski izvori savremene konstruktivističke misli uopše, a posebno konstruktivističkog tumačenja pamćenja,  mogu se trasitati sve do perioda renesanse - tačnije do italijanskog filozofa i istoričara (ili: filozofa istorije) Đambatiste Vikoa kao važnog idejnog predhodnika ovih novijih misaonih tokova i razumevanja prirode sećanja.
     Đambatista Viko
     Kada je reč o ljudskom pamćenju, odnosno sećanju, Viko je pravio razliku izmedju tri vrste ili aspekta pamćenja:  Pamćenje kao pamćenje po sebi(memorija),  Pamćenje kao imaginacije(fantasia) i Pamćenje kao invencije,  izmišljanja ili pronalaženja novog(ingegno).  Što odlikuje sve oblike ljudskog pamćenja?
     Prvi aspekt naglašava moć pamćenja da prizove stvari koje nisu prisutne u sadašnjosti: odnosno da materijalizuje u sadašnjosti onošto se smatra delom prošlosti..Tako, pamćenje kao memorija ističe sposobnost uma da prenese u sadašnjost ono što se već dogodilo.  Suprotno tome, pamćenje kao fantasia-odnosno, kao imaginacija, što je, uzgred sposobnost koju poseduju samo ljudska bića i koja traje dobar deo našeg života-ilustruje činjenica da rekonstrukcija počinje u trenutku opažanja.  To je otuda što, za Vikoa, ne postoji slikovni realizam. Objekti su uvek preuređeni ličnim terminima ljudi, a njihovo prisećanje nužno održava ovu osnovnu prvobitnu rekonstrukciju.  Pamćenje kao fantazija otuda naglašava zavisnost sećanja od tumačenja.  A to, drugim rečima, znači da se naglašava činjenica da autobiografsko pamćenje(sećanje) nije doslovno reprodukcija psihološki "balsamovanih" događaja, nego da je, kao što se dva velika kasnije psihologa Frederik Barttlet izrazio, mnogoviše stvar naših konstrukcija.  Konačno pamćenje kao invencija (ingegno) ističe dodatni doprinos značenju koji se daje u samom činu prisećanja.  "Svest ljudskog značenja je totalitet", primećuje Veren( Verene, 1981) u svom tumaćenju Vikoa, u kojem svaki čin značenja vodi na sveukupnom sistemu značenja i njegov je deo(str.105) Otuda je osnovno pretpostaviti da je prisećanje nekog iskustva uslovljeno promenljivom mrežom značenja na koju je ono "prevedeno". Moglo bi se reći da ono uključuje ponovno razumevanje tog iskustva. Ovaj aspekt ljudskog pamćenja kao invencije, onda, naglašava činjenicu da je (pri)sećanje u potpunosti zavisno od našeg shvatanja.  Zbog toga bi, kao što neki savremeni istraživači u ovoj oblasti sugerišu, razvojne promene u shvatanju nužno uticale na autobiografsko pamćenje, sećanje na događaje iz sopstvenog života pojedinaca (videti npr. Fitzgerald, 1988:   Nelson, 1988)
      Svaka od ove tri odlike pamćenja koje je izdvojio Viko-njegov kapacitet da prizove u sadašnjosti, ono što je stvar prošlosti, "prevođenje" događaja ličnim terminima ljudi, i zavisnost sećanja (pamćenja) danas je predmet istraživačke pažnje u konstrutivističkim objašnjenjima autobiografskog pamćenja.
      Bartletov istraživački rad takođe spada u važne istorijske korene savremene kognitivne psihologije.
      Osim toga, sa pojavom Bartleta teoretisanje i istraživanje u oblasti pamćenja dobilo je jedan suštinski novi kvaliter koji je kasnije snažno uticao ne samo na moderne kognitivne psihologe nego uz prepoznavanje paradigmatske promene.
      Tako, u postmodernoj nauci o ljudskom umu( ili mentalnom životu), proučavanje pamćenja dobija novi istraživački program.
      Literatura, fragment iz Droisma, D.(2008): kako sećanja uobličavaju našu prošlost:
      Evans J.St. B.T. (1991) Theoris of human reasoning: The Fragmented
      State of the art theory & Psychology, 1, 83-lo5...
 

Morfopsihologija

     Jeste li čuli za morfopsihologiju?

     Morfopsihologija, poznatija pod nazivom "čitanje lica", zapravo je alternativna nauka koja se bavi proučavanjem i objašnjavanjem karaktera ili psihe na osnovu oblika lica.
     Lous Corman utemeljuje morfopsihologiju 1937.godine u svom radu " 15 lekcija morfopsihologije". Rečima samog osnivača Cormana, " znanost morfopsihologije kombinira strogost zakona logike i živu intuiciju pokretljivosti".
     Corman postavlja seriju tzv. "zakona života" koji nam omogučuju analizu obrisa lica kako bismo mogli zaključiti kakva je osoba koja se krije iza tog lica. Bitno je napomenuti kako ovo istraživanje nije napravljeno kako bi ljude ocenili ili rangirali prema nekoj lestvici.  Ne postoji evolucija u vidu dobrog ili lošeg, već se različiti ljudi različito prilagođavaju situacijama.  Morfopsihologija nam može otkriti gde leži potencijal neke osobe i usmerava nas kako to lakše postići te nam tako može pomoći  u privatnom,  društvenom i profesionalnom svetu.
     Ako želimo biti "svoji" moramo se prvo bolje upoznati.  Kroz morfopsihologiju na zabavan način možemo otkriti koji smo tip osobe i kako nas drugi ljudi vide.  Takođe možemo bolje razumeti druge kako bi mogli lakše pregovarati ili ugovarati nova poslovanja.
Svesni sebe i svog potencijala, postajemo cenjeniji od strane naših kolega, jer zračimo samopouzdanjem i odlučnošću.
      Kratka metodologija čitanja lica
      Kako bi smo započeli s analizom lica prvi korak je pogled na celokupnu sliku (prednju i bočnu stranu lica), a zatim dolazi analiza detalja ( čelo, obrve, oči, jagodične kosti, nos, usne, brada i vrat...). Sa svim tim informacijama započinjemo raditi na analizi.
      Nemoguće je izolirati jedan element na osnovu toga raditi analizu, pojedinac se mora razmatrati kao celina i na osnovu toga se donosi zaključak.
      Koraci analize proučavanja:
   - dužina i širina lica ukazuju na dominantni instikt
   - tri nivoa lica pokazuju koji su naši glavni interesi
   - tekstura kože pokazuje kako pojedinac komunicira s okruženjem u kojem se nalazi
   - čvrsto lice ukazuje na aktivnost i kontrolu
   - omjerom između očiju, nosa i usana te širinom lica određujemo globalno ponašanje.
     Prema  morfopsihologiji postoje četiri tipa oblika lica: oblik trokuta,  obrnuti trokut,   četvrtasto i oblo lice.  Svaki od njih nam govori nešto o ljudskoj prirodi i ima svoje osobine.  Naša osobenost se krije u najizraženijem delu lica. Najčešće su uši i čelo ti koji ispisuju naše veštine i komunikacijske sposobnosti., a da toga nismo niti svesni.  Oblik i veličina nosa nastavlja analitički niz.  Manje prilagodljivi ljudi su oni s malim nosom, dok osobe s velikim i tankim nosom žude za slobodom, dinamičnosti i znatiželji u poslu i međuljudskim odnosima.
     Ono što zovemo ogledalo duše, najčešće jest pravi pokazatelj ko smo mi zaista.
     Oči ne mogu sakriti osećaje i misli koje nam se previru po glavi, a određeni oblici boja,  veličina, i razmaknutost faktori su koji nam jako puno mogu reći o osobi.
     Boja očiju se najčešće koristi za procenu karaktera, pa se tako ljudi sa  plavim očima kategorizuju kao otvorene osobe,  nežne i osetljive,  dok zelene oči kriju kreativnost,  inventivnost i puno energije.
     Smeđe oči su obično pokazatelj velikodušnosti,  lojalnosti i radišnosti.
     Crne oči su dominantne i kriju tajanstvenost i neku misteriju prema kojoj ljudi vode svoj život.  Vrlo se teško "čitaju"
     Crte našeg lica,  držanje i pokreti neprimetni su komunikatori koji nas nesvesno odaju i pričaju priču o našem karakteru.  Koliko puta smo se pitali šta krije nečiji pogled i o čemu osoba razmišlja u određenom trenutku dok spušta pogled, trepče očima ili namerno gestikulira?  Morfopsihologija nam omogućuje da bolje upoznamo svet oko sebe, ali i sebe same analizirajući kroz metod čitanja lica.
Tekst preuzet od: Dolores Marčetić