Plava beležnica VII deo
Provokativno putovanje
10.
Jednostavno, osećala sam se kao da stojim na putu oluje koja se upravo rađa.
A ipak
Nova jesen suviše blizu
S' životom novim da nikne bi htela
Vera u ljubav čežnjivo moli da se zaustavi
Neko nezadovoljno bivše vatrenog sunca
Sećanje krstari mislima
Jecaj Ne-Ja napušta telo
Stvarnost govori srcu "računaj na to da će sve biti zaboravljeno
već sledećeg momenta"
Hrabrost razmišlja kompleksnije dublje. Nameće nova pitanja
u meni stara se gube...ni malo tragično
Iza mene jesen iznenada zima...I ta dva mene su u očiglednom sukobu
sama sa sobom...misli i želje one su deo mene, deo mog života.
Posle toliko godina. Manje- više figura ne raspaljuje maštu...sem...još malim čudom
privlači pažnju poetično strpljenje učtivo čekajući, velika tišina naginje
na moju stranu lik iz mog sna, pretočen u sliku sutra je juče izmučen kao posle bitke
koja je trajala celu noć juče konfuzno lebdeći kao mlad soko vreme zabija kanđe u moje telo
Da bi saznalo
Iskustvo sebe same stvara maštu
Viziji, čulnost, osećanje, mišljenje slika stvarnosti zaluta duboko ostavi trag
iz mene...odlazi žarko leto, jesen kao oblak traje kratko
u svojoj tajanstvenosti na pragu
Zima brzo se menja i narasta do veličine čoveka
Između dva pojedinca duboko utkana u svest ljubav putuje do njega jednog drugi je slep napor iz
vremena što želi bujicu nežnog osećanja
Volja, prisnost iskustvo znanjem ispuni iskušenjem sentimentalizam ne zna gde bi zjapi kao pečina,
a duša dubok impuls duha slama radost posle oluje postoji i ljubav i ponos i mržnja
Nema mesta za žurbu
Smeloj i hrabroj duši muzika izaziva odjek ljudskog glas. Prostor slobodan ispred
jednih od mnogobrojnih vrata šćućurena kao lopov varnica nejasne beline provlači između
jeseni i zime osedelost uzdržane i osobene dvonožne jedinke s gibanjem godina što ih
po poslednjoj modi daruju cipele koje se zovu život. I tek ponekad
Zašto? Zbog čega?
Jesen gubi jezik za osećanje i s rekom koja utiče od pozadi i odozdo glasnik prvi je
najdublje skrivene reke života unutra u venama tela...Urlik dubokog vodopada posustaje
Skakuće oko mene kradom beleži znake mnogo godina ranije
Dakle, danas, Sada. Kad iz tananog uzdaha iscuri život čeljust steže brzo se istroši
Tajna opsesija u mraku, ali ispod kapaka nije baš sasvim mračno
Okreće se i dolazi
Sreća što se novcem može kupiti
pupoljak ruže ili? između cveća i vremena
Kako si
On je
Ja sam
O ti. Ja koračam pa osećam nešto što nismo
ni on ni ja ni ti saznali Možda je to tako, a možda i nije tako.U stvari, ravnodušnost je čudnovata
stvar.
Нема коментара:
Постави коментар