четвртак, 19. новембар 2020.

Cvet s napuklog zida

                     Sreli smo se  nakratko
                     ali mi on do danas neprestano boravi u srcu
                     Stanje sreće u kojem sam se trenutno nalazila
                     Za mene je bilo novo i nepoznato, ali veoma uzbudljivo...

                                           Plava beležnica VII. deo
      13.                                         udah i izdah
      Cvet s napuklog zida
 
      "Sve što sam ovih godina činila je pažljivo gledanje da bi te videla."
      ...I ovde se kazivanje nastavlja...
      Svakog momenta mislila sam na tebe
      Al' Govorili su oni...Pogrešan u očima ima izdajnički sjaj.
      A sad je red na 
      Radost-užitak  Greh i oprost
      Ovde, sada - prošlost, budućnost
      Sećajući se osećaja
      Srce divlje udara u grudima
      Išćekujem
      Kada će varljivi vetar u svoj zagljaj da zgrabi umršen pramen
      moje srebrnaste kose
      Napeta umornost seća se tvog osmeha i
      pogleda koji šapuće i šišteći se stapa sa vatrom.
      Između nas sunce vidi
      pred sobom lice nešto izmenjeno
      Al'
      Danas bliži si nego što slutiš
      a sutra počinje gozba - tiho dolazi iz daleka
      Čekam
      Žar leta koji se ne ponavlja...traje kratko
      Srast,  trenutak agonije i nežnosti izjeda nekazanu ljubav
      U stvarnosti samo čin voljenja oživljava životnost
      Sa skrivenim iskušenjem osta u hodu zanavek...
   ...Znam da ćemo se jednom sresti
      Možda sutra il' za nekoliko godina kasno, kad ne budu
      postojale nikakve šanse za nas...osim sečanje
      mašta neće uspeti da sagleda nove i realne alternative
      Pa i više od toga
      Duša...u traženju letnjeg daha nemože pokloniti srce neponovljivom vrtu tišine i ružičastom svitanju
      Iz duše mi istiće
      Želja - Žarka želja
      Nakon tame
      Vreme kao i danas
      s bujicom osećanja
      Zbrkano mnoštvo
      Hoće život
      Ožednelo telo
      napravi čudo !
      put naših koraka
      Ispred
      Za leđima isto
      Jedna u drugu ruku preliva
      Vatreno sutra je kasno
      Danas iskidan dodir
      nedodirnut osta
      Tamo gde nismo smeli
       Telo i duh u ljubavi jedno
      Zrak vatre prošlu noć
      Sinoć dodir - starog života
      plaća cenom bol blizine
      Misli početak koji traje i danas...
       

субота, 7. новембар 2020.

Snovi i snovi


                                          Plava beležnica VII deo

                                                                 Iza nas


12. Snovi i snovi

Duboko obuzeta komplikovanim snovima na prelazu
Između noći i dana
poroka i vreline
Pod nebeskim plavetnilom
bez ijedne reči
Namah
Uzdiže se pospana i krhka
Usamljena čarobna čistota
opijena strašču
Katkad dodiruje ljubavnom strunom  dušu
Neznam
Al' čekam
Ne mogu proći
U putu ka mestu
Dok  ide dalje
sa slutnjom i strahom
srce koje diše
U naručje veže
Poput ogledala
Izgubljeno vreme
Smiraj sunca traži
na krilima vetra
Umnožava prostor
Izgubljeni detalj
Iskri se i žari
Uzdahom me mami
u požudi nemir
S' maštom Ti i snovi
Sa pogledom istim.
Pali se i gasi u meni tišina
 Znajući da ću obazrivo zakoračiti za njim...
I tako
                                                    (D.H.Lorens isečak iz knjige Tajne Feniksa)
Glasi;
"Sve mi se čini da sve mogu sagledati iz dva aspekta...Naime postoje čedne i postoje smele žene
Muškarci su oduvek voleli da maštaju, bar u prozi, o čednoj devojci čiji neminovan odgovor glasi: O, da, izvolite ljubazni gospodine! Čedna devojka,  čedna supruga,  čedna majka - to je još uvek ideal"
 
I,tako na ovom mestu nastavljam...On...ili ja i "ja i on", jednog sunčanog dana..
...Pa ipak,Ima nečeg...u stvari ona stara neobuzdanost gleda s prozora i sve teže prepoznaje stvarnost...ja različita, iako ne posebna...Ja - ili-oni - on...Pre   sad isper svih njih..
Snovi i snovi...Ludost i nepromišljenost...Opet mi se osvetila moja prokleta upornost, koja ponekad prelazi u glupost.
Nisam čula njegov odgovor, ali sam osetila njegovu ruku na svom ramenu...On je...on je...prosto ne mogu da nađem pravu reč...Bila sam sigurna da ću ga videti, i to uskoro.
Tako noć i dan prolaze goloruko povezanim "ja - on - ti" - Dal' bi kasno?                     
Da stignemo...Kristalnu svetlinu...Ko...
Dve zvezde združeni blistavo sanjarski.
U nedogled
Oko nas ničeg
Između nas suce i duva isti vetar
Još uvek tamo
bar za mene
Sunčevom sjaju nema kraja
U savršenoj lepoti...Mir i tišina  tihi nedišem dok čekam...
jezik napušta usta i pravi trag na donjoj usni.
Kroz čudni  sumrak misao navire...Dok ti činiš čudo na mnogo načina
Novi miris opija...Bludniči po mom licu
lišće gusto načičkano nežnom bakarnom bojom u tamnoj kao krv napetoj užarenosti
S' čudnovatom bojom divljeg kestena
U kasne sate
Na mnogo načina
do uzglavlja misli
Uskovitla razbacan šapat
granice nema
U očima tvojim vragolast ples
često ako ne uvek
brzo lako
Siže do mene želje skrivena draž
šara mi kosu
I opi me bojom zelenom koja žuti
na drugoj strani ulice...Ja i tišina u nejasnoj izvesnosti...iznenada...započela sam da...
Sastavljam rastavljene komadiće...slatke male tajne kroz osmeh
Al Zašto? Zbog čega? ...stara neobuzdanost godinama i danom stoji skršena ukočena do trenutka kidanja životnog tkiva
Uvek svesna onog "ti" koje se suprostavlja celovitom "ja", Neverovatnoj količini ispisanih reči
od susreta do susreta poljubac kasni...
grize iznutra lomi mući - nezadovoljstvo
Novi osvrt na staru romantiku, odbacuje zastareli način razmišljanja
"Voleti jednu osobu i maštati o njoj, a živeti s drugom, nije nimalo lako...donositi odluke srca."
Ne treba sumnjati ?
Kad ostaneš sam sa sobom? Ispiši ime tvoje pravo
A ja ću u vremenu koje ne gubi sećanja ispisati ime moje koje znaš...

.