Snovi i snovi

                                          Plava beležnica VII deo

                                                                 Iza nas

12. Snovi i snovi

Duboko obuzeta komplikovanim snovima na prelazu
Između noći i dana
poroka i vreline
Pod nebeskim plavetnilom
bez ijedne reči
Namah
Uzdiže se pospana i krhka
Usamljena čarobna čistota

opijena strašču
Katkad dodiruje ljubavnom strunom  dušu
Neznam
Al' čekam
Ne mogu proći
U putu ka mestu
Dok  ide dalje
sa slutnjom i strahom
srce koje diše
U naručje veže
Poput ogledala
Izgubljeno vreme
Smiraj sunca traži
na krilima vetra
Umnožava prostor
Izgubljeni detalj
Iskri se i žari
Uzdahom me mami
u požudi nemir
S' maštom Ti i snovi
Sa pogledom istim.
Pali se i gasi u meni tišina

 Znajući da ću obazrivo zakoračiti za njim...

I tako

                                                    (D.H.Lorens isečak iz knjige Tajne Feniksa)

Glasi;

"Sve mi se čini da sve mogu sagledati iz dva aspekta...Naime postoje čedne i postoje smele žene

Muškarci su oduvek voleli da maštaju, bar u prozi, o čednoj devojci čiji neminovan odgovor glasi: O, da, izvolite ljubazni gospodine! Čedna devojka,  čedna supruga,  čedna majka - to je još uvek ideal"

 

I,tako na ovom mestu nastavljam...On...ili ja i "ja i on", jednog sunčanog dana..

...Pa ipak,Ima nečeg...u stvari ona stara neobuzdanost gleda s prozora i sve teže prepoznaje stvarnost...ja različita, iako ne posebna...Ja - ili-oni - on...Pre   sad isper svih njih..

Snovi i snovi...Ludost i nepromišljenost...Opet mi se osvetila moja prokleta upornost, koja ponekad prelazi u glupost.

Nisam čula njegov odgovor, ali sam osetila njegovu ruku na svom ramenu...On je...on je...prosto ne mogu da nađem pravu reč...Bila sam sigurna da ću ga videti, i to uskoro.

Tako noć i dan prolaze goloruko povezanim "ja - on - ti" - Dal' bi kasno?                     
Da stignemo...Kristalnu svetlinu...Ko...
Dve zvezde združeni blistavo sanjarski.
U nedogled
Oko nas ničeg
Između nas suce i duva isti vetar
Još uvek tamo
bar za mene
Sunčevom sjaju nema kraja
U savršenoj lepoti...Mir i tišina  tihi nedišem dok čekam...
jezik napušta usta i pravi trag na donjoj usni.
Kroz čudni  sumrak misao navire...Dok ti činiš čudo na mnogo načina
Novi miris opija...Bludniči po mom licu
lišće gusto načičkano nežnom bakarnom bojom u tamnoj kao krv napetoj užarenosti
S' čudnovatom bojom divljeg kestena
U kasne sate
Na mnogo načina
do uzglavlja misli
Uskovitla razbacan šapat
granice nema
U očima tvojim vragolast ples
često ako ne uvek
brzo lako
Siže do mene želje skrivena draž
šara mi kosu
I opi me bojom zelenom koja žuti
na drugoj strani ulice...Ja i tišina u nejasnoj izvesnosti...iznenada...započela sam da...
Sastavljam rastavljene komadiće...slatke male tajne kroz osmeh

Al Zašto? Zbog čega? ...stara neobuzdanost godinama i danom stoji skršena ukočena do trenutka kidanja životnog tkiva
Uvek svesna onog "ti" koje se suprostavlja celovitom "ja", Neverovatnoj količini ispisanih reči
od susreta do susreta poljubac kasni...
grize iznutra lomi mući - nezadovoljstvo
Novi osvrt na staru romantiku, odbacuje zastareli način razmišljanja
"Voleti jednu osobu i maštati o njoj, a živeti s drugom, nije nimalo lako...donositi odluke srca."
Ne treba sumnjati ?
Kad ostaneš sam sa sobom? Ispiši ime tvoje pravo
A ja ću u vremenu koje ne gubi sećanja ispisati ime moje koje znaš...

.