Uzdržana

    "Usamljenost u nama rađa orginalnost, nepoznatu lepotu i sklonost ka poeziji. Ali takođe, budi i suprotno; perverziju zabranjeno i apsurdno" (Tomas Man)

16

Uzdržana                                 Plava beležnica VII

                                                 Mudrost i tišina 

   

    Odjednom "On"

    Ako je to on?

    Kako se zove . Pitam se dok hodam ulicom.

    Duboko sam uzdahnula i pogledala.

    Dugačkim koracima prođe pokraj mene i slatko mi se nasmeši. On, čovek istančanog duha

    Radovalo me je

što stara nestvarnost više ne postoji... I što hoću da budem negde, na drugoj obali odenuta ruhom što izatka ga jedan. "Odlučan prvi korak."

    U potrazi za nekom svojom drugom obalom biće nečega nežnog...meka istina novija novije bolje vezuje tajanstvene šetnje  prodiru kroz magiju šuma vetra dok lišće na grani odoleva čarima kosmičke privlačnosti i udaljava se opet onim mirnim ravnomernim korakom- On- čovek...između dvaju drvoreda nepotkresanih grana.

    I, mada

    Noć dugo traje. A mesec se spustio malo niže.

    Piljeći u njega poželela sam dobrodošlicu svom lutajućem unutrašnjem monologu.

    Tražila sam nešto na što će se fokusirati moje oči - njega čoveka zrelosti i muškosti.

    Radoznalost odigrana na blef pred njim, htede da zaustavi vetar većernje hladnoće.

    Iako ničega stvarno nije bilo. Emocije su izmilele u meni kao vulkan

    Vrelim šapatom dozivala sam (tebe)  kroz zrak srebrnog meseca, koji se probijao iza tmurnih oblaka.

    Činilo mi se da sam van vremena i prostora. Pred mojim očima - ti...činilo mi se kao da sanjam.     Iznad mene se nadvijaš ti. Sami smo.

    Pa ipak. Svetlost potapa belinu. Pritiska me nešto nerazumljivo neboli...okiva mi ruke i srce misli u mozgu odvode me iz ovog običnog sveta u jedan samo meni znan bajkovit svet.

                                                             ...

    Gleda me. Ne može me odbaciti ni ponovo prisvojiti moju uzburkanu dušu nežnim tihim šapatom.

    U srcu mi klija zrno  ljubavi njegove male "avanture"

    Tajna u letu nemirno pokreće izukrštane ruke obavijaju posvud zarobljeno telo.  Okrećem glavu... slušam kako na ivici srca ljubav diše.

    Iznenađenje napušta prolaznost u kojoj dani odlaze.

    U mojoj glavi preturam kaleidoskop slike izgužvanih krajeva s jedinom pitanjem...Šta bi sa ludo stračenim vremenom besmislenosti dana koji  ode u nepovrat?

    Između ponoći i jutra, kao neka užarena lopta za koju postoji samo jedan izlaz, "Nađi me" nađi u haosu predposlednjeg sumraka strasti - šarenog leptira bez daha ponavlja lagano brodolom duše, kao krik bez jauka, ne čujem melodiju blizine što mi sasvim nežno otvara usta van domašaja čula, na tek začetom putu me dotaknu.

    Aooh...Dubok muški glas probudi mi utrobu...pitanjem "Je li istina" da praskozorje opet dolazi u sumrak?...Ugrudima mi pobuna u telu vrisak običnim dodirom ti, pretvori vatru u nemir rizikujući 

glasne uzdahe tišinom zaustavljenog daha dodirujući sramežljivu  mi ruku...Da doznaš ako već ne znaš.

    Probuđen

    Istini da se divi

    Zavodljiv većernji vetar

    Opija

    drugačiji drugi

    Suton

    U nadi

    dalek što pre oseća

    Zna

    plamen

    U sećanju živi

    Kradom

   Talasa ruke kroz dugine boje

   čudnim glasom

   Agresivna zakulisana težnja

   Uvlaći se u čula

   Probuđeno oko seva

   Šapuće grešno sve onako!

   Znaš kako! 

   Da uzdrhtim!

   Nemoćno!

   Izgubljena!

   Uh!

   tragom zalutalog svetla

   Dodir

   misli da je to sve nešto drugo...

   Obično!

   U tišini sudi mi noćas

   Što se ne sme - nepodeljen

   Uzdasima plamen igra

   I to ne samo onako!

   iz ponora tame

   Živi u meni

   Nešto bez glasa nežno milo

   Nije znalo

   Nije razumelo

   Ruke meke vinule se do neba

   U meni vri - vri

   Nemirno skriveno vreme

   A onda - pre nego što se umiri telo

   Između tebe i mene

   zapravo naivno

   Opasan vihor ljubi

   Savija

   Lavirint male ljubavi - duge patnje

   Nema čudesna tišina

   Razbaca zrelu ljubav

   Na tvojim rukama mnogo ruku

   S osmehom tvog lica - ljubav

   U tvojoj blizini nema dve jednake stvari

   Slasne kao slatke usne

   Između tmurnih oblaka posle kiše

   Zakasnih više na rastanku nego pri prvom susretu,  misli plamen koji prži...A ja se predajem sve više i više sve dok se  sasvim nije izgubila  na  usni snežna pahuljica krišom sam bacala pogled prema prozoru

  Sad

  Kad mimo mene prođeš

  Okrenem se da ti korak čujem

  I zamorena zaustavljam tvoj hod tu niz ulicu ti si...

  Molim? izlete mi... U mislima sam nekoliko godina bila sa tobom, a danas sa ostalim svetom.

  Glava ja i misli smo kao more i struje u njemu, a duša je korito i jednom i drugom.

  Ne ni danas ti nisi moj!...Al' usne uvijene u osmeh čekaju grešno vreme

  Tišina. Dani...Ništa...Usklađuje jesen s' predstojećom zimom, vihor koji tutnji kroz misli putem do srca stiže zamršenu muziku grleći talas siva boje...preseca misli Visoko, više još više giba kroz noć tvoje telo u noćnoj tmini zna da ga pratim...

   Usporavam korak.

   Kod mene jesen je

   kako tamo drugde - kod tebe?

   Na stazi tajne ljubavi...Brižljivo biram  gde ću položiti lanac noći nesporazuma koja kratko traje...

 

                                                                                    

 

                                                                                                                                      

Lična Jednačina

 

l5.                                                  

                                         Plava beležnica VII deo

 Lična jednačina                 Posebno skrivena

   Ako to nisi Ti?

   Ko je?

  "Prelepo, pomislila je Bilo je to jednostavno prelepo,

  Samo još...zaustila je da kaže nešto, ali nije mogla da se seti reči...Kako bi bilo graditi život sa nekim ko te poznaje?  Znala je da je to moguće.

  I dalje je osećala nemir pa je izašla u dvorište da bi je ponoćni vazduh uljuljkao u san.

  Osetila je čežnju za nećim. Za nekim. Za dodirom, šapatom u mraku. Rukom preko ramena. Ne samo fizički, već i emotivnnim, partnerom. Neko ko će videti dalje od boje njene kose i oblika lica. Neko ko će videti njeno srce.

  U međuvremenu prepustiće srce kapricioznoj sudbini.

  Razmišljala je...Sudarila se sa "Njim" - sa nekim u punom trku.

  Opet je ostala bez daha. Želela je da drži oči otvorene. Najdivniji osećaji su tekli kroz nju. Nije želela bilo kog čoveka nego jednog i pravog.

  On je bio drugačiji, pomislila je...Ali osećala je bol.

  Uzdahnula je. Hajde da se vratim unazad.

  Zaljubiti se u njega bilo bi suludo. Nebi mogla da preživi ukoliko je misli o njemu budu proganjale.

  On,

  je čovek pun zagonetki.

  Kroz sećanje za sad je samo  posmatrać koji nesudi o njemu, al' istina je u nečem drugom.

  Bez moralizatorske tendencije, velikom brzinom setila se,

  Da postoji još jedan deo sna koji nije protumačila a odnosi se na njega - "tebe".

  Život, i ljubav.

  Dali da traži objašnjenje kroz kratko razmišljanje?

  Stvarnost,

  želi se razračunati s određenim iluzijama i približiti se realnosti.

  Nakon izvesnog vremena, pokušava da sagleda istinu

  Odbacuje sva ograničenja, sve okove kaskanja po prošlosti.                                                     ...

 

  Osećaj,

  Budući da ima mozak, ima potrebu da misli i budući da ima srce, ima potrebu da oseća.

  Ukratko,

  budući da je čovek, ima potrebu za čovekom, i da se potvrdi u toj povezanosti, (unutrašnja nužnost potrerbe).

  Mogučnost da bude što je.... Oh, da.

  Poput tolikih fantazija i maštanja za neko vreme; toliko dugo dok je bila nova( za njega ), dok je uzbuđenje s njom bilo povezano dovoljno jako da spreči njega da je shvati ozbiljno.

  Imala je strah da bude nasamo sa sobom - je strah da vidi odjednom osobu tako dobro poznatu, a tako stranu.

  Sreća  umeće življenja, su želje uslovljene potrebom za radost i ljubav...

  Stvarnost bez iluzije - sumnja i zbunjenost (" sve je sumnjivo ništa nije sigurno"), u mislima oseća viziju istine, a iza reči "ja", razumnost - ljubav, i život tako neverovatan...Snaga koja budi onu radosnu želju da živi sa žrtvovanim godinama, " Zbog jednog pogleda, Zbog jednog poljupca i osmeha...Dakle "on"."

  Ju je zainteresovao...njegova bogata prošlost,

  Na trenutak,

  Imala je utisak da je voleo i poznavao različite žene i da nijednu nije mogao dugo da podnese.

  Mislila je,

  da i on traži ljubav kao i ona...

  S' tim što ona nije želela ljubavnika...želela je da voli bezumno i bez ostatka...Mogla je da oseti bes i strast, kroz odraz svojih emocija nosila je u sebi bezbroj malih radosti i sitnih poroka...Uvek s novim pitanjem...Jedne po jedne slike dela života...kroz probuđena čula.

  Osim ljubavi. Šta još jedna pristojna žena može da traži?

  Kad oseti njegove ruke oko sebe i oseti njegove usne na svojim znaće dal' je istinski voljena.

  Čulo se samo ravnomerno otkucavanje časovnika, minuti su sporo prolazili...

  Svaka reč se polako uvlačila u njenu svest stvarajući užasni haos u mislima i osećanju.

  Shvatila je težinu rečenice istina i smatrala je da nemora da mu kaže...istinu...

  Njemu...hodu kroz život - dostojanstvenom punom gordosti i gorčine.

  Neočekivano zastaje. S osećanjem u slikama brzo nižu se jedna  za drugom.

  Ona - ima izvestan smisao za humor i besprekoran ukus.

  A on je grabljivac ženskog srca.

  Usnama je nežno i blago pomilovao njene.

  Bio je to kratak poljubac lišen strasti, ali je ona osetila prigušenu želju koja je u njemu tinjala.

  On sve o njoj zna. On je sumnjičav, jasan, agresivan, pouzdan, ambiciozan..."On je njena snaga, njen san - energetska podloga za njeno pisanje" - Nalazi dubinu osećanja-Ljubav.

  Lična jednačina,

  Ona je reakcija čitave njene ličnosti, a ne samo njenog duha.

  Zračak svetlosti pritajen ispod vremenskog pokrivača ne može učutkati njenu ljubav.

  Udaljeni on i ona- dobijaju sudbinsku stvarnost neslućene lepote onoga što je ("možda"), bilo samo jednom - utisnu žig neprolaznosti unutarnjeg osećanja.

  I sve bi tajna golicljive igre koja je svih godina puzala klizavom strminom i kao kap vode isparava na kamenu.

 

                                                              ...

 

  Nakon trenutka tišine, nastavila je:

  Osmeh joj je bio nežan i topao. "Hvala ti" - To nije bio kompliment.

  Nasmejala se i pružila mu ruku.

  Njegovi meki dodiri su izazvali buru emocija u njoj zadivljena, zadrhtala je i prošaputala:

  "Ti sa zvezdama u očima, i lavom ispred tvojih stopala

    Uzdah vatrenih usana

    samo jednom - mrvica iluzije

    licem u lice

    Nikada u duši neprežaljeni san

    Ako te izgubi šta će biti dok se zora rađa

    Ljubavi

    Srećo tiha

    Bliska

    daleko

    Negde drugde igra

    Skrivena tišina

    prisvaja i podrhtava

    huji obavija

    Sred magle veo beli

    Ispisuje

    Sudbinu iza sudbine

    U kasne sate zastaje

    Žudnja

    samo jedan put

   Trenutak u pokretu

   klizi kroz noć huk vetra

   Mi

  Ti i Ja

  Nismo niti smo mogli biti

  Sjedinjeni, ali ipak to jesmo

  dugim rukama i dugim nogama

  korak dug kao godina

  U slučajnom zaokretu

  Reka sa mnogo brana

  Okova ludost slatku

  Ljubav, slatke reči i nežne dodire usred noći nosim u srcu...

 

 

 

                              

 

 

               

                                            

                                                        

                                                         

                                                             

                                                     

                                                             

                                                        

                                                             

                                                          

Da opet

                                                             

                                                 Plava veležnica VII. deo

                                                   na svoj dirljiv način

14. Da opet

 

Da, opet

vapaj

leprša

trči kroz vene

Romantični susret

Mašta

trznu usnu

ukraden poljubac

Ispuni noć

Nežnost

nova u njega

Sa starim žarom

stiže do mene

zna

Kad bi se sreli

Uzbuđenje i osećaj

u susret,

misli

oči, oči

toplinom sapliču - jedno u drugo

provokativnu opsesiju

Uvek istu  , ljubav savija

na isti način  žar

žuri kroz vreme  

pun  ljubavi

Nežnošću  život prožet

Ostaje...gde mu bolje ?