"Usamljenost u nama rađa orginalnost, nepoznatu lepotu i sklonost ka poeziji. Ali takođe, budi i suprotno; perverziju zabranjeno i apsurdno" (Tomas Man)
16
Mudrost i tišina
Odjednom "On"
Ako je to on?
Kako se zove . Pitam se dok hodam ulicom.
Duboko sam uzdahnula i pogledala.
Dugačkim koracima prođe pokraj mene i slatko mi se nasmeši. On, čovek istančanog duha
Radovalo me je
što stara nestvarnost više ne postoji... I što hoću da budem negde, na drugoj obali odenuta ruhom što izatka ga jedan. "Odlučan prvi korak."
U potrazi za nekom svojom drugom obalom biće nečega nežnog...meka istina novija novije bolje vezuje tajanstvene šetnje prodiru kroz magiju šuma vetra dok lišće na grani odoleva čarima kosmičke privlačnosti i udaljava se opet onim mirnim ravnomernim korakom- On- čovek...između dvaju drvoreda nepotkresanih grana.
I, mada
Noć dugo traje. A mesec se spustio malo niže.
Piljeći u njega poželela sam dobrodošlicu svom lutajućem unutrašnjem monologu.
Tražila sam nešto na što će se fokusirati moje oči - njega čoveka zrelosti i muškosti.
Radoznalost odigrana na blef pred njim, htede da zaustavi vetar većernje hladnoće.
Iako ničega stvarno nije bilo. Emocije su izmilele u meni kao vulkan
Vrelim šapatom dozivala sam (tebe) kroz zrak srebrnog meseca, koji se probijao iza tmurnih oblaka.
Činilo mi se da sam van vremena i prostora. Pred mojim očima - ti...činilo mi se kao da sanjam. Iznad mene se nadvijaš ti. Sami smo.
Pa ipak. Svetlost potapa belinu. Pritiska me nešto nerazumljivo neboli...okiva mi ruke i srce misli u mozgu odvode me iz ovog običnog sveta u jedan samo meni znan bajkovit svet.
...
Gleda me. Ne može me odbaciti ni ponovo prisvojiti moju uzburkanu dušu nežnim tihim šapatom.
U srcu mi klija zrno ljubavi njegove male "avanture"
Tajna u letu nemirno pokreće izukrštane ruke obavijaju posvud zarobljeno telo. Okrećem glavu... slušam kako na ivici srca ljubav diše.
Iznenađenje napušta prolaznost u kojoj dani odlaze.
U mojoj glavi preturam kaleidoskop slike izgužvanih krajeva s jedinom pitanjem...Šta bi sa ludo stračenim vremenom besmislenosti dana koji ode u nepovrat?
Između ponoći i jutra, kao neka užarena lopta za koju postoji samo jedan izlaz, "Nađi me" nađi u haosu predposlednjeg sumraka strasti - šarenog leptira bez daha ponavlja lagano brodolom duše, kao krik bez jauka, ne čujem melodiju blizine što mi sasvim nežno otvara usta van domašaja čula, na tek začetom putu me dotaknu.
Aooh...Dubok muški glas probudi mi utrobu...pitanjem "Je li istina" da praskozorje opet dolazi u sumrak?...Ugrudima mi pobuna u telu vrisak običnim dodirom ti, pretvori vatru u nemir rizikujući
glasne uzdahe tišinom zaustavljenog daha dodirujući sramežljivu mi ruku...Da doznaš ako već ne znaš.
Probuđen
Istini da se divi
Zavodljiv većernji vetar
Opija
drugačiji drugi
Suton
U nadi
dalek što pre oseća
Zna
plamen
U sećanju živi
Kradom
Talasa ruke kroz dugine boje
čudnim glasom
Agresivna zakulisana težnja
Uvlaći se u čula
Probuđeno oko seva
Šapuće grešno sve onako!
Znaš kako!
Da uzdrhtim!
Nemoćno!
Izgubljena!
Uh!
tragom zalutalog svetla
Dodir
misli da je to sve nešto drugo...
Obično!
U tišini sudi mi noćas
Što se ne sme - nepodeljen
Uzdasima plamen igra
I to ne samo onako!
iz ponora tame
Živi u meni
Nešto bez glasa nežno milo
Nije znalo
Nije razumelo
Ruke meke vinule se do neba
U meni vri - vri
Nemirno skriveno vreme
A onda - pre nego što se umiri telo
Između tebe i mene
zapravo naivno
Opasan vihor ljubi
Savija
Lavirint male ljubavi - duge patnje
Nema čudesna tišina
Razbaca zrelu ljubav
Na tvojim rukama mnogo ruku
S osmehom tvog lica - ljubav
U tvojoj blizini nema dve jednake stvari
Slasne kao slatke usne
Između tmurnih oblaka posle kiše
Zakasnih više na rastanku nego pri prvom susretu, misli plamen koji prži...A ja se predajem sve više i više sve dok se sasvim nije izgubila na usni snežna pahuljica krišom sam bacala pogled prema prozoru
Sad
Kad mimo mene prođeš
Okrenem se da ti korak čujem
I zamorena zaustavljam tvoj hod tu niz ulicu ti si...
Molim? izlete mi... U mislima sam nekoliko godina bila sa tobom, a danas sa ostalim svetom.
Glava ja i misli smo kao more i struje u njemu, a duša je korito i jednom i drugom.
Ne ni danas ti nisi moj!...Al' usne uvijene u osmeh čekaju grešno vreme
Tišina. Dani...Ništa...Usklađuje jesen s' predstojećom zimom, vihor koji tutnji kroz misli putem do srca stiže zamršenu muziku grleći talas siva boje...preseca misli Visoko, više još više giba kroz noć tvoje telo u noćnoj tmini zna da ga pratim...
Usporavam korak.
Kod mene jesen je
kako tamo drugde - kod tebe?
Na stazi tajne ljubavi...Brižljivo biram gde ću položiti lanac noći nesporazuma koja kratko traje...
Нема коментара:
Постави коментар