U psovci tvojoj i tvojoj vrisci,
Zoveš li je ti to ?
Pomisli ona da sve vidiš.
žuriš kroz noc ko bol
i goriš bludiš iznad svega,
činiš da strela ka njoj poleti,
u teskobi i tvoje duše stisci.
U, trenu pomisli da sve vidiš
Za tebe je ljubav boja što sama
se sliva i šara,
Za nju to bi ljubav koja se
pomalja stvara.Nova ne stara !
Sve što slutnja iznenada šapne,
Vremenom razum sve učiniti
hoce i može.Sve ono što si
moga,a nisi hteo ?
Zoveš li je ti imenom njenim ?
Većeras nek veče zasvira svoju
melodiju sna, pred tvojim vratima
snove ne sneva, ti nisi ljubav
već izmaglica što nad snovi
bdi ponekad spava !!
Ona već sniva san pred drugim
stopama i blista čista i bez greha
Zoveš li je ti to ?
Izmaglico nad snom,
Sad pospano jutro se trglo
s'njim ona nastavlja-diše,
budna je ne sanja više ! A, Ti ?...
Dora je i dalje sedela zagledana u jednu tačku. Glas prijateljice polako je vrača u stvarnost.
Predpostavljam da sećanje opet navire reće,mogla bi to poglavlje života da zatvoriš definitivno, njega više nema, nestao je shvati nikad se neće i ne može vratiti ! U zadnje vreme ćesto misli odlutaju reće Dora, predpostavljam , reče prijateljica, vreme je da shvatiš da ga nema.nepostoji,shvati!
Sad već odlutali pogled u pravu si, ali znaš li ?: Išli smo da prošetamo bili smo i te zime skupa u Š..., objasni Dora, skidajući pogled kao da guli zid.Izbaci jednom sve iz sebe, ne uništavaj sebe reće prijateljica. Ne bi trebalo to i dalje da ti smeta, opusti se već jednom. Dora uze keks sa tacne, prijateljica ode da pristavi čajnik za još čaja.
Reci mi istinu, da li se prisećaš zadnjeg razgovora sa njim? Da reće Dora. Bože kakva zbrka !
Sećam se da me je ponovo po ko zna koji put tog dana poljubio. Iscedio mi je misli svojom diskusijom o Umu, Prelepo je govorio, pa bio je P..., uzdahnula je Dora setno. Verujem da je za tobom čeznuo više nego za ... Dori se lice ozari, i ona odgovori prijateljici: Njegove reći: Pojmovi
Uma, u kojima su se morale naslučivati neke više moći i dublja sadržina, nemaju više nićeg konstitutivnog, pojmovi uma jesu samo ideje, treba da je sasvim dozvoljeno da se upotrebljava, ali s tim da se potpuno otkrije sva istina . Zar bi se ikad moglo pomisliti da bi se filozofija odricala istine zbo toga što je mišljenje prostornog i vremenskog materijala čulnost ? Naime, odnos pojma i nauke prema samoj istini. Šta je Um, zar nije najviši pojam mišljenja. To je bila zadnja tema, koju je dotakao dok smo šetali. I nakon toliko godina ostala je upečatljiva u sećanju, kao podsetnik na njega
većito sećanje i njegov odlazak...Znaći reće Dora u sebi,moram osloboditi samu sebe od iluzije, i da upoznam svoj vlastiti svet,da ga probudim iz dugogodišnjeg sna o samoj sebi, i da sebi objasnim njegovo vlastito delovanje, moram shvatiti da se ne radi o velikoj misaonoj crti izmedju prošlosti i budučnosti, nego o izvršavanju misli prošlosti. U isto vreme on je moment u kojem je on prešao iz svog identiteta u svoje drugobivstvovanje i pretvara se u sud sećanja.Ali i dalje moj razum se prvenstveno protivstavlja mom umu, i bitno se razum i um razlikuju To je jedan vidi ispovedanja. Ipak je on ostao moja životna motivacija razlika razuma od uma, i nek ostane tako reće Dora prijateljici...
I ne znajući,on je skrivena mašta u letu,
krotkoj i krhkoj snove ruši, dve lutalice iz sna budi.
Trćiš li il' dolaziš ti? Kroz vreme,medj druge.
Al' ti si stari gost lagano putuješ,slamaš i vućeš,
šapat bez slutnje zgusnut u nešto prizemno tajno.
Tajnu misao poete,dodiruje reć stara k' nova...
Ne uzdiže nikad zgarište bitke,ali' ostavlja prekrasan trag.
Stani i Ti.. Vidiš li sad ? bez i jedne reči,
ono što nečeš, tu je na dohvat - sreće,al' je spora...
Ti si, i tu si a ne osečaš !
Novom ulogom budiš skriveni deo tebe.
Sećanje kriješ i kažeš: režija stara,
a svetiljka mala tvoj život osvetljava !
Tvoj glas izdajnik u vremenu podrhtava,
u haljini laži neosvojiv po nekad u tebi spava.
Pogledom lutaš, tražiš izgubljeno vreme
i iskren osmeh nepoznate žene.
Sad shvatam...
Preteća zamka
Bekstvo
O-golje-na
igra - laž
U jednom daljem
Ništa
Živi
Surova teška stvarnost
Tu, možda je tu-iza
Na vrhovima prstiju
S one strane
Očiju
Za nas
Za nas, ponovi -
Ljudska priroda
Odmorna laka
To smo mi
Taktičnost
Vedrog duha
Uzbuđenje
Blago utkana strast
Igra nestrpljivo šah
Dva sveta
Potopljene zore
Nemo stoje
u susret životu
Vihor izraste u buru...
Ah,
Znaš da znam
Nežan
Dodir
Pomalo zbunjen
Jednom tvoj beše
U blizini
S' osmehom
Lako savijen
Nem pogled blizu
Osvrće se u hodu
Razmišlja traži osluškuje
Dan i noć - jedno...
Avanturu utkanu nadahnućem
Želi da pokloni
Nemirnom uraganu
Ljubavne oluje
Takvog te volim, tvoje ime je ?
molim te uvek ga ponovi
Tebe i ime tvoje još uvek volim.
Jednostavan, od skoro moj
neozbiljan,po nekad orginalan
luckast po malo blesast,. kažeš
izvini takav je imidj tvoj.
Neponovljiv kad mi za vrat dišeš
naginješ se i kažeš:
Sad ove stihove za tebe pišem
Kad voliš, ti iskreno ljubiš
bežiš u kutak savršene daljine
zabranjeno mesto, na kraju
nove ljubavne idile !
Tamo se odmaraš ćesto
dok po mislima ti tumaram
i s' tobom se sastajem retko
a htela bih uvek - češće, ćesto!
Nepoznat osečaj, to zvuk je što
uvek iznova spaja.
Pridji još bliže, poljubi i ti mene
iskreno strasno, jako nemoj glasno !.
Ti bezgranična bajko bez glasa
Dal smo se ikada sreli il ne nismo !
pamtiću u mislima pogled i
poljubac tvoj i ako znamo da
poljubili se nismo....
On mislio je da ima sve. A imao je. Ime, visok položaj u društvu ljubavnice koje je svakodnevno menjao, seks bez ljubavi. Tako je umislio i nošen tom mišlju ponašao se svemočno jer on sve može i može imati šta i koga hoče., to je bio njegov odnos prema svetu. Ona je znala čitala je to u njegovim očima, da je svakim danom sve više bivao otudjen. Ta otudjenost je u njemu sve više budila smisao za posedovanjem, nije verovao u ljubav za njega j sve bila laž "velika ljubav", za njega taj pojam nije nikad postojao. Za nju i donekle njega sve je počelo slučajno jedne zimske večeri. Počeo je zanosno da se zaljubljuje u Nju. Nakon što je Ona u početku odgovarala na ljubav poćinju da je muče sve veće sumnje i ona donosi odluku da prekine odnos. Primetila je nakon telefonskih razgovora potištenost u njegovom glasu, kroz razgovor uvidja da je polako poćeo njegov dosadašnji život da gubi smisao.
Ona je svesana da on sam sebi duguje objašnjenje situacije kao logićnu posledicu onog što se dogodilo. Nije verovao. Ipak smogao je snage da joj prizna da je po prvi put iskusio šta je to prava ljubav i da samo s njom tom ženom, može doživeti ljubav i sreču. Znala je a nije tražila ništa od njega osim pažnje i ....? Rekao joj je: ako me ti ostaviš nikada se niko neče pojaviti ko bi izazvao u njemu istu reakciju, ono još vremena što je preostalo nemože posvetiti novim izazovima a stare veze sa ženama koje su bile u njegovom okruženju nisu interesantne. Ako izgubim tebe rekao je, osečam da ću izgubiti svoju jedinu pavu šansu za ljubav. A ona kad je on u pitanje, bila je sklona davanju ustupaka,jer i ona njega voli. Znala je da on nije nikad bio sposoban voleti aktivno niti da napusti magični krug vlastitog ega, dostići i postati jedno s nekim drugim bičem za njega je bilo nepoimljivo.
Ipak je sebi priznala da i ona čezne za njim, stvarajuči iluziju verujući da spajanjem sa nji doživljava ljubav. "Da li je sa njim upala u okove velike iluzije?" Nazvao je, želeo je da se vide. Ah ! razumem, reče ona veselo, došli ste da se družimo. Kasno je .Ipak biče mi drago da ovo veče provedem s vama u društvu.Dovoljan je bio samo jedan trenutak da ga pogleda sramežljivo u oći, u njima je sve pročitala. Tokom razgovora pogledi su im se stalno sretali, pa več je zora....Sutra ču vas pozvati i posetiti veselo je izjavio. Sutra i svaki dan reće ona i on potvdi....!
Za posmatraća je gotovo bolno, pa čak i sputavajuće šta se dogadja šetaću ako ga šetnja slućajno dovede do jedne tačke, koja ima prednost da se od nje ne samo pogled nego i stvari zrakasto prostiru?
I tada kad se i subjektivno gledište podudara s objektivnim rasporedom stvari, uspostavlja se percepcija u svojoj punoći čovek vidi i oseča.Čovek opaža predmete i sile u"krugu" oko sebe Čoveku je svojstveno da zauzima takav položaj u prirodi i da ta linija nije samo vizuelna več i strukturalna.
"Koliko smo puta pošli tim ljubavnim skokom ?
U pohode tajne, ljubavi visokoj !"
Polako je nastavila da koraca, o njemu cu razmisljati sutra,rece Dora...
Ti stara posveto
što ko opomena
se iznova javljaš !
Za nju dobro je sve
a Ti skitnica što
stalno tumara.
Ti želiš da vladaš
nad njom a nikad
je pitao nisi,
dal' hoće i kad
da ostane s'tobom sad ?.
Dragoceno je tako
tebi ni malo lako
što sudbina ti njena
nisi i nek ostane tako
Skini sa nje te okove
polako, zna ona da
to za tebe nije lako
učini već jednom
to polako, bolje je tako..
Da malo porazgovaramo o tvom pamčenju, reče Aleks, znam da je izvanredno ! Dora ga radoznalo pogleda. Zmam pitanje reče. Nije želela sad već da prikrije jako ozbiljno lice kakvo Aleks
u nje još nije video, Aleks je već imao dosta iskustva da oseti kako se mora pretvarati kao da ga je sasvim obmanuo ljutiti ton kojim je Dora govorila. Daješ mi svoju reč ? zapita Aleks sa iznenadnom
ozbiljnošću. - Da, Aleks, reče Dora. Strah me je da je ne održim jedino je što bi moglo da pomuti moje pamćenje reće Dora.
- Zaboravio sam već pre nego smo došli postaviti ovo pitanje. Ne tražim od tebe zakletvu, da nečeš
nikad pričati o onom što se desilo: Isuviše te dobro poznajem da bih ti naneo uvredu kao on.
Budi spokojan reće Dora, neće to biti neki zamršen razgovor, svakako ću razgovarati kad na njega
dodje red, ne mislim time reći i po redu, dodade Dora, onim svojim finim i ovlašnim osmehom koji joj je bio urodjen. Tvoj cilj biče da više ne spominjenje njegovo ime u mislima niti da ga se sečaš.
A, ti vrebaš svaki pogled i reć koju izgovorim i u prolazu ih loviš. To znaći da je njegova misija u
tvom sečanju sad definitivno završena, a ja nisam u velikom zakašnjenju kod tebe: jer, draga moja kako ću saznati za njegovo nepostojanje u tvojim mislima? Tvoja revnost ne može ići dotle da mi
saopštiš da On, više nepostoji. Na, Dorinom licu se ukaza izraz oholosti i nezadovoljstva koji Aleks nije video kod nje u tolikoj meri još od nesretnog slučaja od pre više od dvadeset godina, i svečanosti u vili zajedničkog prijatelja. Verovatno si primetio da njegovih fotografija više ni nema- ne postoje,kao da nikad nije ni postojao Ne volim pitanja - Moj duh više nije daleko. U mojim godinama ne smem nikad ostavljati utisak da hocu silom da steknem poverenje reće Dora, On, ga nikad nije stekao jer je to samo magija koja je prestala, Aleks je tražio izvinjenje od Dore i nije ga nalazio, znao je da ona izdaju neoprašta, a bila je izdana.
- Ljubav je zajednička za sve. Na različitim stupnjevima, ljubav se u svojim kombinacijama nikad ne ponavlja. Ponor ljubavi je iluzija. Ljubav nas obavija etapno. Još uvek je nejasan krug početka ljubavi. Ona se polako rasporedjuje u prirodnoj funkciji, polako obuzima, zauzimajući svoje mesto, krugom neiscrpnih kombinacija. Red šara - osečanja, koje ljubav stvara javlja se samo u njenoj celini.
" Oko ljubavi je sama ljubav " Ona predstavlja celinu, u kojem se nijedan novonastali osečaj ne ponavlja, ona ćini celinu uvek iznova i ponovo.
U konkretnom slučaju, kod njih, najzad posledice svesti dostiže svoj sadašnji maksimum, jako vidljiv i, uosalom, oni je neposredno osečaju, ona deluje kao energija rasporedjivanja, i prema tome
pod izvesnim uslovima svesnog zbližavanja svoju unutrašnju energiju sjedinjuje......
Dora je brzo skrenula pogle.-U redu je.Samo ću ga prebrisati.Ko.. Tužno se nasmejala.. A Ti, s druge strane do kad ?
