среда, 22. март 2017.

Um, pojam

  
Dora je   i dalje sedela zagledana u jednu tačku. Glas prijateljice polako je vrača  u stvarnost.
     Predpostavljam da sećanje opet navire reće,mogla bi to poglavlje života da  zatvoriš definitivno, njega više nema, nestao je shvati nikad se neće i ne može vratiti ! U zadnje vreme ćesto misli odlutaju reće Dora, predpostavljam , reče prijateljica, vreme je da shvatiš da ga nema.nepostoji,shvati!
     Sad već odlutali pogled u pravu si, ali znaš li ?: Išli smo da prošetamo bili smo i te zime skupa u Š..., objasni Dora, skidajući pogled kao da guli zid.Izbaci jednom sve iz sebe, ne uništavaj sebe reće prijateljica. Ne bi trebalo to i dalje da ti smeta, opusti se već jednom. Dora uze keks sa tacne, prijateljica ode da pristavi čajnik za još čaja.
     Reci mi istinu, da li se prisećaš zadnjeg razgovora sa njim? Da reće Dora. Bože kakva zbrka !
     Sećam se da me je ponovo po ko zna koji put tog dana poljubio. Iscedio mi je misli svojom diskusijom o Umu, Prelepo je govorio, pa bio je P..., uzdahnula je Dora setno. Verujem da je za tobom čeznuo više nego za ... Dori se lice ozari, i ona odgovori prijateljici: Njegove reći: Pojmovi
Uma, u kojima su se morale  naslučivati neke više moći i dublja sadržina, nemaju više nićeg konstitutivnog, pojmovi uma jesu samo ideje, treba da je sasvim dozvoljeno da se upotrebljava, ali s tim da se potpuno otkrije sva istina . Zar bi se ikad moglo pomisliti  da bi se filozofija odricala istine zbo toga što je mišljenje prostornog i vremenskog materijala čulnost ? Naime, odnos pojma i nauke prema samoj istini. Šta je Um, zar nije najviši pojam mišljenja. To je bila zadnja tema, koju je dotakao dok smo šetali. I nakon toliko godina ostala je upečatljiva u sećanju, kao podsetnik na njega
većito sećanje i njegov odlazak...Znaći reće Dora u sebi,moram osloboditi samu sebe od iluzije, i da upoznam svoj vlastiti svet,da ga probudim iz dugogodišnjeg sna o samoj sebi, i da sebi objasnim njegovo vlastito delovanje, moram shvatiti da se ne radi o velikoj misaonoj crti izmedju prošlosti i budučnosti, nego o izvršavanju misli prošlosti. U isto vreme on je moment u kojem je on prešao iz svog identiteta u svoje drugobivstvovanje i pretvara se u sud sećanja.Ali i dalje moj razum se prvenstveno protivstavlja mom umu, i bitno se razum i um razlikuju To je jedan vidi ispovedanja. Ipak je on ostao moja životna motivacija razlika razuma od uma, i nek ostane tako reće Dora prijateljici...




.

Нема коментара:

Постави коментар