Svakako da treba

Surov, prazan nespokoj,
Ah, videh kako huji,
taj kovitlac-da bi mogao pokriti
Savršen, idealan,više od nje,
stopi se u jedno -i opet Ti,
uobičajno sam ? bunovan.
U krugu prošlog vremena
reć s dubokim uzhom potoni-
gleda, al'  ne prolazi,
Još uvek se nada al' mu ne prilazi?
A Ona izabra, onog što mami,
Radost, zadovoljstvo, mudrost
inteligenciju i "Pamčenje"
Za tebe tišinu.Za nju ?...
Lelujavu svetlost u zoru,

Pre -sad-posle

Trenutak pijanog krika
u toku noći,izgnan pogledom
bez osečanja.
I tvoje reći tamo neke
slepljene lakim dodirom
vrhom lažne sreće.
U noći pustoj, u noći mračnoj,
jednog trenutka sve zaboravi ,
sve lepote - prisustvo tajni,
Sklupćan pogled u uglu sobe
blesak asketske strasti-rastrgan
U zanosu bez plamena.
Zadrhti-nestaje,
Nespokoj sečanje,
trenutak datog obečanja-
Zavet sa njenih usana....
Ne želi da se oslobodi,
tvog - duha i tela -uma i osečanja

Prolazni sagovornik

U surovoj noćnoj jurnjavi,
Od nekog vremena pa naovamo,
Ne samo izlišne već i besmislene sitnice
Ili obrnuto bi ?
Bez saplitanja odlazi..

Ali !
Sa malom slikom u rukama
i velikom istinom u glavi -
Istinom, drhtaj što prima istinu,
istinsku istinu, golu nagu
onako najsilniju....

Oživljava sečanje

Stazom života, smelo i odlučno
predjoh pedeset i neku, možda
manje il' više ?
Nedokazano do najsitnije okolnost,
Nepouzdana u njihovo pamćenje
Vodi do suprotnog gledišta
Ma koliko  koštalo - 
odlućih radoznalcima da reknem.
Ono malo što se izmakne na drugu stranu
nije uz svesni pristanak...
Ti, želiš uvek pohvalu zbog Tvojih godina,
Istaknutog dela, ili pak zbog tamo
nekog umišljenog životnog dara ?
Ja težim za:radom, skladom
odmerenosti mišljenja i ponašanja,
To mi je mera uvažavanja -
Ostalih ljudi, i mog izuzetnog dara
samouverenog ponašanja.....

Postoji neka greška

Negledaj više kako je bilo,
Nepravi opet istu grešku,
Već gledaj život kakav je sad.
Kad blagost kroz vreme
pobedi ljutnju,- osetljivo mesto
Tad će lažljivca pobedit istina -
A Ti,videćeš mesto gde svetluca,
sa uzvišenošću duša,lepota i poštovanje...

Retko me pita

Izmedju dva talasa -
svetlosti i tame,
U najdubljem času noći
Kratko ukraden trenutak,
Čudno trajanje -dugo sporo.
Ustručavanje i uvijanje,
želi saznati šta je bolje?
Snaga iskustva, ili mrlja prošlosti ?

Ah, izvini

Bolje je ovako, bolje ovako.
Hvala ti prijatelju....
Slušajući neku tajenstvenu komandu,
Čudna obamrlost gleda na sat.
Obečanje svakako, još uvek znaš,
Zašto toliko žuriš ?
Nemože se zaustaviti istina ?
Po nekad trenutak ima dosta vremena,
Tvoj zvanični projekat -  oblak od
skrivene magle, lebdi medju nama
Ali to je bio samo trenutak
Božanstveni spektakl,
  Superekspresni dogadjaj
Tražeći nekog tebi sličnog,
U prolazu pored nje,
Preplašeno korača, ko
zavesa koja drhti
Ko bi to mogao biti ?
Ma izgleda Niko....
Ne, ne pada kiša...

Ambicija

Bilo je čudno,novo, divno,
Ah. Ma možda nije ni bilo
čak ni lepo ?
To nije primećeno
Ipak, ma možda je čak
sve vreme bilo i suviše ružno.
Druga strana je već počela
igru uporedjivanja i povezivanja
znaćenje i odnos -
Izgleda kao da se penje,
Krajnja poniznost uz malo,
dobre volje ostavlja najači utisak...

Uobičajena tutnjava

Impozantan prizor predpostavljam?
Oskudno posmatranje bez delovanja,
Razume se to treba moći !
Balans dva bezumlja, čudan odjek
nedostupna tajna, bes ogroman.
Pa to je logično,
Neverovatna koincidencija-
radja jedno i drugo,
Svet slabosti,mržnje i ukusa
Pogled prilićno hrabar,
Zapravo onaj neverovatno plav,
Razarajuće začaran,koji se krio,
  više ne postoji !
Polako ! polako ! pozdravlja te
.

Dilema

Čula sam,da, nerazumem

 A kako idu reći ?
Ma kakva novost on je zvuk groma!
Prizor romantičan o kakvo uzbudjenje.
Tu blizu krajnjih granica,neizlečiva rana
Nagriza zasičenost ljubavnog razočaranja.
Najavljujući ono što je već bilo.
Prezrena ljubav, poljima maršira.
Niko nije shvatio,krunisan poraz il'pobedu
Uljuljan ritmičnim poskakivanjem
Avanturistu simbol lakog života
Impozantan prizor u punoj snazi,
Ne, ne čuje, ne čuje ništa,
obmanjuje sebe,budučnosti se plaši
pred njom očajava....