Ah, videh kako huji,
taj kovitlac-da bi mogao pokriti
Savršen, idealan,više od nje,
stopi se u jedno -i opet Ti,
uobičajno sam ? bunovan.
U krugu prošlog vremena
reć s dubokim uzhom potoni-
gleda, al' ne prolazi,
Još uvek se nada al' mu ne prilazi?
A Ona izabra, onog što mami,
Radost, zadovoljstvo, mudrost
inteligenciju i "Pamčenje"
Za tebe tišinu.Za nju ?...
Lelujavu svetlost u zoru,
Нема коментара:
Постави коментар