Krit,oktobar 2017.
Samća je čini mi se, prihvatljivija i opravdanija pomisli ona.
Stajala je naslonjena na terasi izdvojena od društva slušala nemo misleći o njemu, i pitala se šta je on uopšte želeo ? Bolje bi bilo da udješ. Jesi li usamljena ? - pitam mada znam da je pitanje glupo pošto je očigledno da nisi sama. Ona frkne usamljena ? - Da, ja sam usamljena. Veoma usamljena.-Reči su se u velikoj žurbi iskotrljale iz nje, dok je društvo veselo prićalo i prisečalo se predhodnog vremena.Njen pogled je prelazio sa njega njenog prijatelj, na nešto drugo što on nije video, kao da pored njega ima još nekoga, ko je uznemirava.
Razmišljala je o nepravdi koju joj je naneo i koja je izludjuje. Da li je znao da je u trenutku izabrala njega umesto raja ? Da li zna šta je žrtvovala samo da bi mogla da ostane blizu njega ? Ipak rešila je sve da prekina.-Svaka draž ima svoje kriterijume za procenu vrednosti a on je sve pogazio!
Pričala je dugo sama sa sobom na tom magičnom mestu medju nestašnim talasima dok su udarali o stene a svetlost meseca ih obasjavala. Sve je delovalo nestvarno. A ona želi da sve nestane i da ova noć sve to što je bilo proguta. Stajala je blizu njega naslonjena na terasu i okrenula glavu ka njemu. A njemu. Oči su bile mračne a pogled napet. Znala je da će je poljubiti. Nije imala vremena da razmisli, pa čak i da jeste, ne bi izmakla i pokvarila trenutak slabim izgovorom. Nesmotren deo nje želeo je da je on poljubi, dok je onaj oprezniji bio učutkan njegovom požudom. Uostalo od sad će prilićan deo vremena provoditi u drugom okruženju....
Krv joj je udarila u lice.-Ovo-ovakvo njegovo ponašanje bilo je iznenada, obićno nema naviku da...
Ali on ju je sasekao svojim ponašanjem. Ne stvarno ne.. Nije trebalo da se tako ponese ničim izazvan. Ipak šta je tu je on ostaje tamo gde je i bio, i da nezaboravim - Drago mi je da ti kažem. Ako će ti biti lakše, i dalje te poštujem.- Ovog puta ona se nije šalila. Nasmejala se, osećajući se budalasto.
On "Tamo", ni za trenutak nije bio iskren.Počela je da se smeje-Ona zna da može. Mora da se usesredi.Njen um je mnogo jaći,rešila je da nastavi dalje, i shvatila je da on njoj nikad nije pripadao niti će pripadati. Dobro, ići ću dokle god budem mogla. Ne tražim mnog.Samo ono što mi pripada.On nek živi u svom svetu,uvidela je da nemaju ništa zajedničko...
Drago mi je što smo najzad svi skupa. Nakon toliko godina, putevi su nam se opet ukrstili. I po ko zna koji put da ti kažem onda kad si se izgubila slučajno ili namerno ? Ali opet si pronašla put do mene - rekao je tiho. I meni- odgovorila je dok joj je u stomaku igralo na hiljade leptirića zbog njegove nežnosti. Smešeći se, podigao joj je bradu i ponovo je poljubio, strasnije nego prvi put, a ona, je opijena njegovom blizinom imala utisak da se uzdiže iznad tla. Želim da ovaj trenutak traje zauvek-rekao je spustivši usne na njene i onemogućivši joj da odgovori.Uostalom i ti dobro znaš kao i ja...
Sedeli su u salonu i pili čaj od listova cvetova ljubićice. Dok je društvo na terasi bilo zaokupljeno prićom...-Zašto ne odeš malo da prošetaš i izbiješ iz glave predhodni dogadjaj ? Predloži joj prijatelj..-Odlično. Ovo je samo sitna prepreka preko koje ćeš hrabro preći.Prepusti sve meni. Istog časa ću telefonirati i rezervisati hotel. Hvala ti što si tako strpljiv. Odlićno pridružimo se ostalima.
A ona. Nije izgubila veru u samu sebe i u druge da postupaju ljudski implicirana izvesnošću zasnovanoj na vlastitom iskustvu a ne na podredjivanju autoritetu koji nalaže odredjeno verovanje.
Da li je moguće imati ljubav ? Kad bi odgovor bio pozitivan, ljubav bi trebala biti stvar, supstancija koju je moguće imati, posedovati. Ali nema stvari kao što je "ljubav".
"Ljubav" je apstrakcija, otudjeno biće, mada niko nikad to biće nije video. U stvarnosti postoji samo čin voljenja. Ona implicira brigu,poznavanje, reagovanje, uživanje prema osobi, slici, ideji.
Ona znači oživljavanje povećanje njegove/njene životnosti. To je proces samoobnavljanja i samouvećanja.
Obe osobe su žive. A on gospodin pre njega, ljubav je ugušio, umrtvujući je zloupotrebom - stvarnim nevoljenjem..
Samća je čini mi se, prihvatljivija i opravdanija pomisli ona.
Razmišljala je o nepravdi koju joj je naneo i koja je izludjuje. Da li je znao da je u trenutku izabrala njega umesto raja ? Da li zna šta je žrtvovala samo da bi mogla da ostane blizu njega ? Ipak rešila je sve da prekina.-Svaka draž ima svoje kriterijume za procenu vrednosti a on je sve pogazio!
Pričala je dugo sama sa sobom na tom magičnom mestu medju nestašnim talasima dok su udarali o stene a svetlost meseca ih obasjavala. Sve je delovalo nestvarno. A ona želi da sve nestane i da ova noć sve to što je bilo proguta. Stajala je blizu njega naslonjena na terasu i okrenula glavu ka njemu. A njemu. Oči su bile mračne a pogled napet. Znala je da će je poljubiti. Nije imala vremena da razmisli, pa čak i da jeste, ne bi izmakla i pokvarila trenutak slabim izgovorom. Nesmotren deo nje želeo je da je on poljubi, dok je onaj oprezniji bio učutkan njegovom požudom. Uostalo od sad će prilićan deo vremena provoditi u drugom okruženju....
Krv joj je udarila u lice.-Ovo-ovakvo njegovo ponašanje bilo je iznenada, obićno nema naviku da...
Ali on ju je sasekao svojim ponašanjem. Ne stvarno ne.. Nije trebalo da se tako ponese ničim izazvan. Ipak šta je tu je on ostaje tamo gde je i bio, i da nezaboravim - Drago mi je da ti kažem. Ako će ti biti lakše, i dalje te poštujem.- Ovog puta ona se nije šalila. Nasmejala se, osećajući se budalasto.
On "Tamo", ni za trenutak nije bio iskren.Počela je da se smeje-Ona zna da može. Mora da se usesredi.Njen um je mnogo jaći,rešila je da nastavi dalje, i shvatila je da on njoj nikad nije pripadao niti će pripadati. Dobro, ići ću dokle god budem mogla. Ne tražim mnog.Samo ono što mi pripada.On nek živi u svom svetu,uvidela je da nemaju ništa zajedničko...
Drago mi je što smo najzad svi skupa. Nakon toliko godina, putevi su nam se opet ukrstili. I po ko zna koji put da ti kažem onda kad si se izgubila slučajno ili namerno ? Ali opet si pronašla put do mene - rekao je tiho. I meni- odgovorila je dok joj je u stomaku igralo na hiljade leptirića zbog njegove nežnosti. Smešeći se, podigao joj je bradu i ponovo je poljubio, strasnije nego prvi put, a ona, je opijena njegovom blizinom imala utisak da se uzdiže iznad tla. Želim da ovaj trenutak traje zauvek-rekao je spustivši usne na njene i onemogućivši joj da odgovori.Uostalom i ti dobro znaš kao i ja...
Sedeli su u salonu i pili čaj od listova cvetova ljubićice. Dok je društvo na terasi bilo zaokupljeno prićom...-Zašto ne odeš malo da prošetaš i izbiješ iz glave predhodni dogadjaj ? Predloži joj prijatelj..-Odlično. Ovo je samo sitna prepreka preko koje ćeš hrabro preći.Prepusti sve meni. Istog časa ću telefonirati i rezervisati hotel. Hvala ti što si tako strpljiv. Odlićno pridružimo se ostalima.
A ona. Nije izgubila veru u samu sebe i u druge da postupaju ljudski implicirana izvesnošću zasnovanoj na vlastitom iskustvu a ne na podredjivanju autoritetu koji nalaže odredjeno verovanje.
Da li je moguće imati ljubav ? Kad bi odgovor bio pozitivan, ljubav bi trebala biti stvar, supstancija koju je moguće imati, posedovati. Ali nema stvari kao što je "ljubav".
"Ljubav" je apstrakcija, otudjeno biće, mada niko nikad to biće nije video. U stvarnosti postoji samo čin voljenja. Ona implicira brigu,poznavanje, reagovanje, uživanje prema osobi, slici, ideji.
Ona znači oživljavanje povećanje njegove/njene životnosti. To je proces samoobnavljanja i samouvećanja.
Obe osobe su žive. A on gospodin pre njega, ljubav je ugušio, umrtvujući je zloupotrebom - stvarnim nevoljenjem..
