U trenutku Dora primeti da mu se ruke vidno tresu, i da mu pogled luta.Prišavši bliže Dori, obuhvati joj ruku i poče nežno da je ljubi. Hvala reće Dora, vreme je da krenem. Sutra. Da sutra reće Dora..
Dorina osečanja polako su dovedena pod kontrolu. Umesto da osečanja prevladaju poput neke slepe sile, da izvršavaju svoj zadatak, kao carstvo nužnosti. Dorina osečanja sad su istinsko carstvo slobode. Nije želela više da preživljava istinsku slabost. Svako novo osećanje spekulira s tim da drugom stvori novu potrebu, da bi ga prisililo na novu žrtvu, da bi ga stavilo u novu zavisnost, i da bi ga zaveo na nov naćin, uživanja i stvorio sebi potrebu.
Po Dori, to bi sad bila potencija uzajmnog varanja. To bi bio krug koji bi se širio a ona nije više
spremna niti dovitljiva, nije ni neumerena, tako da ne prihvata neprirodno izmišljene požude.
Dok se vozila ka gradu, razmišljala je da ne dozvoli da samovoljan, hir,njegov ili njen ovlada.
Ovog puta lukavstvo neće zadobiti milost, neću prihvatiti mamac, neću više biti slaba kao mušica na lepku.Ipak ću otići sutra, obečala sam....
