Više nije on

                                                      

                                                    Plava beležnica VII.deo

                                                       Koji  dolazi posle

11.

Jedan dan

Ili još dalje

Uzalud se trudim

Godine neme

prisnije  bliže prema meni

Nude želju i snu, san samo

U trenu poželeh da potrčim

I još pre

U istom smeru daleko

Neprijatan osećaj u ustima poput stipse neko vreme svetlost nejasna

Grozničava fraza ne može doviknut sebe i slične sebi,

Mir suviše strpljiv polako, polako

Svaki dan iznova očarava

Sa mnogo očiju i mnogo lica učtivim naklonom kratak prezriv pogled

po praznom prostoru kolebljivo još juće - go hoda,

Nema tajni noć dugo traje  i poput kuka zariva se u mozak

Zagonetna situacija perferira ona ili ja On kao zaledjen mlaz vodoskoka

Tiho posmatram, osećam...u vrućoj postelji jutranja hladnoća izlazi iznenada sama

sve više gubi snagu

A ipak se dogodilo...znoj kaplje sa čela

Stvaralačkoj individualnosti trenutak nepažnje mamac za nevolju udvojenonom nadahnuću.

A što ne? 

Drugo vreme kao da je tuđe lako odlazi, talasa bez odgovora

Sa obe strane slikovnicu primićem licu

Gle, gle eno

Neopisivo mirno pale ogromne oči. Nije. Jeste

Počeka da mi nešto kaže, pa opet

Stara nestvarnost igra želi da živi lice umorno ne pita zašto je učinio tako malo 

u potrazi za drugi  neslućenih radosti zvuk ostaje da stoji novog uragana  iskustvo...

Slušajući čujem živi dalje ne odoli čarima, disanja a ne drhtanja - trzaj

Svakog dana iznova očarava...Ljulaja se ljulja sa zanosom nekoliko godina pre

Predah

Ja nema...Al opet...Mučim se trajem

Zašto? 

Zato ni ti ni ja ne znamo gde je  u brodolomu zanosa

prohladan vetar nemuštim zvukom zaborava kruži ulicom

Svaki moj korak ne preskaće upisuje krug u grudima urnebesni zvuk kao plamen igra

Zvuci zbrkani

Drugi čovek do srca ljudskih ruku skriven čuti

Bol

Uprkos vremenu sa druge strane oslanja  se ranjivost   i novi težak izazov

Krši prste a oni pucaju

U tami zbrka prigrli dušu-melje vreme

Nadahnuće oblikuje život, prkosi iscrpljujuće đavolski oživljava kroz njegov lik

 kontrast hladnoj noći

Reć ljudska harmonija bez haosa

Zastaje izlazi iz stvarnosti i u nju ponire realnost pred pitanjem

O smislu života javlja se u različitim varijantama

Lavirint ka jednim drugim, gore-dole zajedno 

Ispod svoda mesečine različito vreme ponoć

ide  do kraja u besanu noć stare istine duh-strasti

Mora znati?

Eh...kako da shvati "čednu slobodu" i opet

Prošle noći sama promenljiva sudbina misao misli

Proleteše godine prođe vreme, volja slavi ukus vina

Govor misli lomi novu žeđ sledeći dan pun nade ponavlja

Pitanja, pitanja malo dalje pokrenuće posustalog

Nezvanog  zvanog  gosta što stoji lice u lice na početku.

Pa može biti

                                                         

Plava beležnica   VII deo

          Provokativno putovanje                                               

10.

   Jednostavno, osećala sam se kao da stojim na putu oluje koja se upravo rađa.

   A ipak

   Nova jesen suviše blizu

   S' životom novim da nikne bi htela

   Vera u ljubav čežnjivo moli  da se zaustavi

   Neko nezadovoljno bivše vatrenog sunca

   Sećanje krstari mislima

   Jecaj Ne-Ja napušta telo

   Stvarnost govori srcu "računaj na to da će sve biti zaboravljeno

   već sledećeg momenta"

   Hrabrost razmišlja kompleksnije dublje. Nameće nova pitanja

   u meni stara se gube...ni malo tragično

   Iza mene jesen iznenada zima...I ta dva mene su u očiglednom sukobu

   sama sa sobom...misli i želje one su deo mene, deo mog života.

   Posle toliko godina.  Manje- više figura ne raspaljuje maštu...sem...još malim čudom

   privlači pažnju poetično strpljenje učtivo čekajući, velika tišina naginje

   na moju stranu lik iz mog sna, pretočen u sliku sutra je juče izmučen kao posle bitke

   koja je trajala celu noć juče konfuzno lebdeći kao mlad soko vreme zabija kanđe u moje telo

   Da bi saznalo

   Iskustvo sebe same stvara maštu

   Viziji, čulnost, osećanje, mišljenje slika stvarnosti zaluta duboko ostavi trag

   iz mene...odlazi žarko leto, jesen kao oblak traje kratko

   u svojoj tajanstvenosti na pragu

   Zima brzo se menja i narasta do veličine čoveka

   Između dva pojedinca duboko utkana u svest ljubav putuje do njega jednog drugi je slep napor iz

   vremena što želi bujicu nežnog osećanja

   Volja, prisnost iskustvo znanjem ispuni  iskušenjem sentimentalizam ne zna gde bi  zjapi kao pečina,

   a duša dubok impuls duha slama  radost posle oluje postoji i ljubav i ponos i mržnja

   Nema mesta za žurbu

   Smeloj i hrabroj duši muzika izaziva odjek ljudskog glas. Prostor slobodan ispred

   jednih od mnogobrojnih vrata šćućurena kao lopov varnica nejasne beline provlači između

   jeseni i zime osedelost uzdržane i osobene dvonožne jedinke s gibanjem godina što ih

   po poslednjoj modi daruju cipele koje se zovu život. I tek ponekad

   Zašto?  Zbog čega?

   Jesen gubi jezik za osećanje i s rekom koja utiče od pozadi i odozdo glasnik prvi je

   najdublje skrivene reke života unutra u venama tela...Urlik dubokog vodopada posustaje

   Skakuće oko mene kradom beleži znake mnogo godina ranije

   Dakle, danas, Sada. Kad iz tananog uzdaha iscuri život čeljust steže brzo se istroši 

   Tajna opsesija u mraku, ali ispod kapaka nije baš sasvim mračno

   Okreće se i dolazi

   Sreća što se novcem može kupiti

   pupoljak ruže ili? između cveća i vremena

   Kako si

   On je

   Ja sam

   O ti. Ja koračam pa osećam nešto što nismo

   ni on  ni ja  ni ti  saznali Možda je to tako, a možda i nije tako.U stvari, ravnodušnost je čudnovata

   stvar.

Buđenje

                                                     

                                           Plava beležnica VII.deo                                                                                   Najdublje želje

9. Buđenje

Traje i, prevazilazi sebe,

Iluzija i nežno uzbuđenje, u traženju daha

Kroz 

Poluzatvorenu lepezu ustalasa zadihan žar

nezadrživim plesom poput leptirovih krila

Duž nabora noći iza nje ogoljeno ludilo

vlada zbrka - haosa, oseća da je proleće

U svojoj nevidljivosti poput oluje snažno milovanje

U jednom dvoje krade san

Bez straha - slatki zagljaj

do zore glavu naslanja. Jakom u srcu - Slepom pred oči

Vreme

Traži vir strasti nektar na usnama

Razgoličenoj neispunjenoj duši

Zamrači vid dodir pomame savršene lepote

Žena život menja

sve joj je poznato

mekša ili, možda, čvršća...Ali se menja 

Žrtvuje svoje srce ljudskom biću

Iskustvo...pravo sklonište. Ono se svuda nalazi, 

duboko u čulima šapuće bujanju...

Želja odasvud, i  kao eho, kroz nju je dopirao odgovor 

 još uvek u svesti naga veze ljubav kroz vreme postoji... 

Osećaj

                                                           Plava beležnica VII. deo

                                                                    Samo

8.

Mirno i tiho ali čudno?
ili oboje
Čekanje i neizvesnost
Pauza
Pokret
s leve strane
misli prekida
tihi uzdah
Žao mi je! Ja...
Zuri u njega
uzdah
oprezno promuca
Ostani gde jesi
Znam da iako
klizi s njim dalje
Osećaj
Bori se da ostane uspravno
Oseća
da nešto nije uredu
Odbacuje
Možda je to samo osećaj
Zbunjeno...trepće
pre nego shvati
Njegovo lice gotovo dodiruje njeno
Likujući u sebi, okrenula se
Poljubac
Nikada ne treba požurivati
A, zatim
Uljuljkan lancem što okiva dušu...
Nestašni ...ratnik
podignu glavu
ka smirenom licu
žednog  srca
poput zmije, slatki greh je napao
neobuzdano ushićenje
nemirno kao munja
telo
Kreće, neizmernom sjaju
Čar čarima
...zatvara oči
"Mi smo stranci...Šaputala je bez daha..."

Samo žena

                                            

slika sa fb

                                               Plava beležnica VII deo
                                               Prezire nepotrebnu dramu

7.
Za
pola
sekunde
Prodoran pisak
Vibrirajući osećaj
Želja
Čežnja
Ustvari, ne još uvek
ništa posebno
Vreme i prostor
sigurno postoji
Nehotice
pramen kose
O, da vrlo, vrlo spretno
Izaziva novi val u telu
I
to Svaki put kad se ti pojaviš
Preglasno
razmišlja
i
još nešto...nešto
Ponovo
pronalazi sebe
Više instinkt nego veština, um i emocije,  uči...uči.

Novo pitanje

                                              

slikar Ernst Ludvig Kirhner

                                               Plava beležnica VII.deo
                                                S dirljivom nežnošću

6.
Prolaznik
putnik
nečekana žena
Čežnjom se umorila
Još neko vreme
čekanje osluškuje
Glas suviše jak za tišinu
Postoji
jedan među druge
nemiće se
čuti
Poput kamena stoji
na korak od
drugačije ljubavi
Trenutak po trenutak
Živi
život
dok ruka prazna stoji
Reć otkri 
Da
bilo šta da se dogodi
pod naletom vetra -
spuštene oči kao nešto neizbežno
Da...Da...Ah, dobro da, da!
Idu sporije da produži ulicom
ne znajući da će se pojaviti on.

Putem izgubljen

                                                                

umetnik Albert Gleizes

                                                       Plava beležnica VII. deo
                                                       Čekam da se vrati posle

5
Na.
Lomnom putu
Dva oka
hoće vetar da pobedi
Al'
latica sećanja 
Korača
Između
Sa
Sjajem koji ne tamni
Mir traži
Na rukama
Onog
Ko nije pokrao dan
I onog koje
Bez rasute panike
U kutku ljubavi
Vatromet
Želja
Oboje miluje kradom
Čekanje
iskreno ako je?
Otrezni
jednog  drugog pijanstva
onog što nije mogao da vidi...
Jedno je ili drugo
Sjaj van senke.

Neumorni tkač

                                                    

                                                       Plava beležnica VII.deo
                                                                U vremenu

4.
Hej!  Heeejjjjj!
Između oštrog kamena
svilene niti
svetlost dana
Opet i opet i opet
Kao zelenilo iz trave
uzdrhta
Leptir, šaren veseo
Pun smelosti
al'
bez ljubavi
Stranac
u zreloj dobi
Sa
Cičanjem i sočnom psovkom
Traži
u sećanju
reč
živu
iz usta
koja
ne uzmiču
poput
melodije pesme...izluđuješ me
al'
reč proguta
Trenutak kasnije...Da!  Da!  Da!
promukli glas
iznad tišine
čutke
osećanje
mek zagljaj
diše i živi
bez tamne senke
Zagonetan ko kinesko pismo...

U stvari

                                                         

                                                        

slika sa fb.

                                                            Plava beležnica VII. deo
                                                                Ne   kao juče
 3.
 Sliven u očima
Al'
ne  kao juče
Dah
počiva
Duboko u srcu
Gasi
lagano
godišnja doba
Snove 
S'
Protraćenim postojanjem
Tišina
korak po korak
Slama otrgnut porok
dve vreline
tankih  srebrnih kolutova
U tajnim đepovima
Život
kao neko ko čeka
Iza
Partiju šaha
i
posle mata
Nešto sasvim treće
vremenom
Čuje
I on - između
Negde tu je
okrilje taktike
Putem izgubljen mu pravac...


                                                                

Posred oluje

                                       Plava beležnica VII. deo
                                        ...Ljubav može sve

Pikasovo viđenje dodira usana

2.
Evo ga
Zastao
Zaluta
Luckast radoznao
Još će s'
možda vratiti
Evo te, tu si,
vidiš li u blizini
čas
bliži
čas dalji
oblak tanak lak
Što sasvim nenadno
Onamo k' tebi
do tvog dolaska
sumnju poljulja
čudnim bezumljem
prazan izgovor
kroz srce govori
Prijatelja nam kog?
Toplo zagrli...
Al'
gipko, vidljiva duša u meni
Dal' će prepoznat te?
uzdahe
sutra, prekosutra
snove i želje
Možda već danas
dosta me nadom zavara
žar  postican
od ruku tvojih
što dopre
zagrljaj
Ko  senka prođe mimo nas.
...Srca reč...