Cvetni plašt Lale

    
   

Baštovanstvo je umetnost koja koristi kao boju zemlju i nebo kao platno ( Elizabet Murej)
     Tulipan/ lala
     Lale ili tulipan vode poreklo iz Persije odakle su raznim putevima stigle do Turske a zatim i Evrope.
    Po legendi mladi persijski princ Farhad bio je zaljubljen u lepu devojku Sirin.  Jednog dana do princa je došao glas (kasnije se ispostavilo, pogrešan) da je Farhadova ljubljena ubijena.  Obuzet nepodnošljivim jadom, uzjahao je omiljenog konja i u galopu se bacio sa litice u smrt.  Iz njegovih brojnih rana na  zemlju je kapala krv i iz svake je izrasla po jedna skarletna lala,  simbol njegove savršene ljubavi.
    Prvi detaljni opis lala u vrtu turskog sultana u Istanbulu iz 1554. godine.
    U Evropi, lala je prvi put procvetala u Nemačkoj 1559.
    Središte trgovine tulipanom postala je Holandija i za vreme tridesetogodišnjeg rata ludilo je dostiglo vrhunac.  Za lale se borilo i ginulo.  Na njima se sticalo i gubilo veliko bogastvo.  Bile su čak i sredstvo za plaćanje.  Lukovica lale je služila za vrednovanje imovine, kao i za sklapanje brojnih trgovinskih poslova.
    Ovo cveće upadljivih boja simbol je bogastva,  raskoši,  lepote, ali i oholosti i uobraženosti...Inspiracija su mnogim umetnicima i ćesto motiv...Nije ni ćudo kada, uz ljubav,  strast i savršenstvo,  označava i slavu.  Crvenim lalama baš kao i crvenim ružama se izjavljuje ljubav i istovremeno govori...veruj mi.  Višebojne kazuju da  osoba koja ih prima  ima lepe oči.  Žute su znak beznadežne ljubavi,  ali njihova poruka može da bude i ovo...: Zlato večeri...
    Tulipan je dobio ime po persijskoj reči DUBLEND  ili turskoj  TULIPANT,  što znači "omot na glavi", "turban"  zbog karakterističnog oblika cveta...


    Arapska poezija
    ABU NUVAS (762-813)

       Moć Ljubavi
Svemoćna lepoto svemoguća!
Nasmejana usta zanosna!
Od ljudi smo se, da nas niko ne vidi,S bogom kao trečim mi izdvojili.
Dlan njen na mojoj ruci počiva,
Al' ipak s nevericom ona me upita:
"Voliš li me, il' je strast već minula?"
"Pod nebom ne postoji ljubav vernija!"
"Ne luduj!... To možda nije istina?!"
"Ti si ljubav sama što svu pamet oduzima!"
Ona se trže iznenada: "Čuti! Boj se boga!"
Ja mirno rekoh; "Bojazan besmislena!"

Kineska legenda o prstenu

  

Kineska legenda veoma uverljivo objašnjava zašto se prilikom sklapanja braka stavlja prsten na četvrti ili domali prst.
     Naime, svaki ponaosob prst na ruci simbolizuje ljude u našem životu.
   - Palci  predstavljaju naše roditelje;
   - Kažiprsti  predstavljaju našu braću,  sestre i prijatelje;
   - Srednji prsti  predstavljaju nas same;
   - Domali prst  predstavlja partnera;
   - Mali prsti  predstavljaju decu;
     A sada sklopimo ruke dlanom o dlan i savijemo srednji prst put unutra.  Pokušajte razdvojiti palčeve - roditelje,  videćete da se razdvajaju iz razloga,  jer oni ne bi trebali živeti sa nama večno,  ponovo ih spojite;  pokušajte razdvojiti kažiprste - sestre,  braću i prijatelje,  otvaraju se jer oni odlaze,  imaju svoje životne puteve,  naši putevi se ukrštaju i razilaze;  pokušajte  razdvojiti male prste - decu,  otvaraju se jer deca rastu i odlaze svojom životnom stazom,  ponovo ih spojite;  konačno, pokušajte razdvojiti domale prste - partnere...to je nemoguće učiniti...par je sudbinski vezan, i u dobru i u zlu, do zadnjeg dana života i zato ljudi na venčanju prstenuju baš domali prst.


  

Prema germanskoj legendi.  Bog je stvarajući cvetove,  svakom do njih nadenuo ime.  Jedino je jedan mali plavi cvetak promaknuo božanskoj pozornosti.  U strahu da će ostati bezimen, uzviknuo je:  Ne zaboravi me!

A koliko je daleko

                                    

                                         IV deo Plave beležnice
                                         Snena zabluda 2. deo

Stajao je preda me,
Pogledaj, govori
Uzviknu iz daljine
i razbi obruč tišine.
Čemu plač?
Čemu smeh?
Dođi i vidi svojim očima
Sećanje sa uspomenom
ulovi jednoga dana...
Sa jedne strane
Kao uslov "Ja" il' "Ona"
Jedno "Sada" -  dobrotu
A, sa druge strane
Malo "Kasnije" - zaborav
Ali začuh
Priču o ponavljanju razlike
Na razdaljini oko dana do većeri
Na rukama vitkostase zov željom skriven
Kroz vrt cvetni... sam stazom ide -š
dok vreme teče?...il' se vara?
Jer za ono drugo...dok srce spava
Zna  ona ...ako zastane.

Prefinjena tišina

                                             

                                                   IV deo Plave beležnice
                                                   Snena zabluda l,deo

Po vetru se i sad kreće
Bosonoge mala tuga
Krik svih muka.
Al'!...Ponekad
Možda ćeš je sresti i ti?
Još pre zore.
Hoda jutrom ispred dana
Nazad opet na poćetak
Na talasu ko da pliva
Laki korak - da te sretne
Čar da vratiš da zablista
Al' bio je to trenutak
 - tvoje čudi.
Ispred nje- čudni susret
oko dana možda  sutra ?
Ali začu...Ah...izvini...
To je samo... iluzija.

Poimanje ljubavi kod Platona

O pojmu ljubavi se svakodnevno govori.  Svako govori iz vlastite perspektive, iz vlastitog iskustva.  Upravo iz tog razloga imamo mnoštvo shvatanja ljubavi.
    Platon je ljubav definisao na jedinstven naćin,  u vidu najvišeg dobra, kao moć koja svakoliko
različito - ono mnogo - povezuje u jedinstveno jedno.

    Ukratko o tri vrste ljubavi
    U staroj grčkoj postojale su tri reči za ljubav: Eros, Philia i Agate.
    Eros je požudna ljubav prema nečemu, obično se javlja između dve osobe.  To je strastvena ljubav koja je često praćena seksualnom žudnjom.
    Kod Platona je eros shvaćen na nešto drugačiji način.  Naime eros predstavlja zajedničku želju da se pronađe "transcedentna lepota".  U dijalogu Gozba Platon putem Sokrata razume seksualnu želju kao odgovor na fizičku lepotu.  Ona podseća na istinsku lepotu koja postoji u svetu ideja.  Platonov eros želi doći do idealne lepote.  Dakle, ovde se ne radi o ljubavi druge osobe, već o ljubljenu ideja.
    Thilia, za razliku od pukog erosa, predstavlja prijateljsku ljubav.  To je takođe ljubav između dve osobe, no, bez seksualne žudnje. Čoveka se voli zbog njega samog,  stoga se prijatelji raduju jedan drugome zbog onoga što jesu kao takvi.  Ova ljubav predstavlja uvažavanje drugoga.  U grčkoj se to odnosilo i na odanost porodici ili polisu.  Ova forma ljubavi spominje se i kod Platona.  On je ovoj temi posvetio nekoliko dijaloga.  Od njih je najvažniji dijalog Lisid.  Platonov Sokrat pokušava definisati šta je to prijateljstvo.  Ujedno navodi i sve stupnjeve prijateljstva.
    Agate je božanska ljubav.  Odnosi se uglavnom na Božiju ljubav prema čoveku, ali i na čovekovu ljubav prema Bogu (2)  Ova ljubav je "čista i iskrena",(3) otkriva nam da mi tu ljubav zaslužujemo jer je ljubav božanska priroda.(4).
liter:
1 Ups. Grun, A, Ljubav, Teovizija, Zagreb 2008.,str.10.
2 Ibid
3 Grun, A, op.cit.st.10.
4 Bennett, H, Love. The Stanforg Encylopedia of Philosophy, Attg: //Plato, Stanford, edv/Entries/love/
    Poimanje ljubavi kod Platona
    Jedan od prvih filozofa koji je deo svega rada posvetio temi ljubavi svakako je bio Platon.
    Čak je i u Politeji vodio računa o ljubavi te postavio određena pravila.
    Važno je naglasiti da Platon razlikuje obostranu i jednostranu ljubav.  Obostrana ljubav ukljućuje žudnje s obe strane,  dok jednostrana uklućuje žudnje samo s jedne strane.  Kod jednostrane ljubavi nema uzvraćanja od jedne strane.  Takva se ljubav pojavljuje kod svega ako je po sredi laž..Platon kao primer uzima mudrost koja filozofu koji lažno ljubi /voli ne može uzvratiti ljubav/
    Platon jednostranu ljubav u odnosima između ljudi.
    To potvrđuje sledećom rečenicom:
   "Često je neko prijatelj onome tko mu nije prijatelj a da je to često i neprijatelj kad ili neko voli nekoga koji njega ne voli ili ga čak mrzi: a da je često neprijatelj nekome koji mu nije neprijatelj nego mu je čak prijatelj kad mrzi nekoga ko njega ne mrzi ili čak onoga koji voli."
5 Ups. Vlastos, G, Platonnic Studies, Princeton University
8 Ibid
    Platon je jedan od najvećih filozofa, poimao je ljubav na svoj način.
    Isećak. M.N.DŽ. -  Gozba predstavlja vrhunac umetničkog razvitka Platonove ličnosti, ona je njegovo najveće umetničko delo, u kome se udruživanjem dijalektike i mitskog uobličavanja, otkrivaju najdublja saznanja.  Ona je ogledalo Platonove mnogostrane ličnosti, jer se u njoj nerazlučno udružuju dijalektička oštrina,  prirodnjačka određenost posmatranja,  besednička moć,  pesnička mašta,  misli carske snage vizije... 

Možda uprkos svemu

                              

slikar Van Gog

                                    III. deo Plave beležnice
                                    Srebrne niti  "Ti" XV. deo

    Pri prvom zvuku koji pravi kroz  tišinu, osetila je unutar sebe  zaokruženo  posebno blisko "Ti"...
    Ah. Gluv opet nek  čuje...I,nesvesno rukom dotaknu obraz.
    Spremna sam. Zdravo kratko je pozdravila, ugodno putovanje     što  vešto spaja                                                                                                       
    nezapisivo sećanje, potom priziva prošlost koja se ponavlja ispred stopala,
    u maglovito sgusnutim slikama...Sve dok ti...ne kaže drukčije novi dodir. Al' ne više za onog što dolazi, već za onog što sa stotinu lica i sa svojom prozirnošću odlazi.
    Senka...Nikakve čari ne sluti. Zapravo ništa i ne postoji...Ne više zajedno u zabludi zajedno "Da" i "Ne", kroz ništavilo koje prolazi...
    Kroz, Ja u vremenu Ti,
    skamenjen bol
    čuti
    Osluškuje lepotu istine koja posustaje u suludoj jurnjavi. A potom sebi u bradu, a zatim glasno.
    Najbolji odgovor bi bio:
    To, jel' da, malo si  srećniji od nje, jer samo reč koja znači da se osećaš usamljeno...A ona će te pogledati i reći će ti u lice...
     Prvo osećanje dolazi spolja
     A, drugo iznutra, kao osećanje duše -
     S putovanjem, bez suvišne dileme. I više je nećeš zvati i ako si joj  blizu...?
     Nije fer što si hodao brže od sanjalice koja je sanjala neznajući da samo sanja...
     Al' probudi je stvarnost, s' bljeskovitim užitkom - bola i patnje...I sa novom nezgodom emotivne reakcije...požele da si srećan,  da si okej, al' sa spiskom obaveza izvajana reč nagoveštava da ti više nisi...Najskrivenijim delom svoga bića  u ritmu setio si se... Tajanstvenog zvuka kratka smirenosti...Ti-da-ti...Al' osvrni se po nekad oko sebe. I sa ponekom reči bez da je brojiš ispisanu kroz krug zenice pusti da je vreme krade čutnjom...

Isečak- Predislamske poezije i lubavne poezije

  

Predislamski pesnik Lebid bin Rabi'a (56o. - 661.) u  svojoj elegiji za bratom Arbadom kratkoću zemaljskog života upoređuje sa zvezdom padalicom:
     Šta je čovjek dali zvijezda padalica, prolazna svetlost
     Pretvoren u pepeo nakon što zasvijetli.
     Što je imetak i rodbina dali zajam
     A svaki zajam mora biti vraćen.
     Ipak, koliko god život bio kratak i bremenit, za predislamskog pjesnika smrt može jednostavno biti odmor nakon dugog života.  Zuheur bin Abi Sulma (520. - 609.) u svojoj mullaki pjeva:
     Umorile me životne nevolje, a tko doživi
     Osamdeset godina mora da su ga umorile!
     Iako danas posedujemo veliki korpus predislamske poezije, jasnu predodžbu drevnog Arabijanina o onostranom nemamo.  Ipak Zuhejr bin Abi Sulma ovde predstavlja iznimku. U muallaki tako savetuje.
     Nipošto ne tajite pred Bogom što vam je na dušama,
     Kako bi ste to sakrili, jer ma koliko tajili Bog to sazna!
     Čak i ako zakasni, zapisat će kaznu u Knjizi i pohraniti ju
     Za sudnji dan, ili će pak požuriti i kaznu žurno izvršiti,
     literatura
     Al-Gahiz, Kitab ol Haywan(ur. Abd. As Salam Huran) sv, 1. Kairo 1965

     Isečak iz Uzritske poezije (Ljubavna poezija)
     Hteo sam se strpeti prema tebi, ali izdade me
     Ljubavna nit što je u mom srcu od davnina za te( al - Gawhari, str. 958)

     Ali mi je duša moja neposlušna i prkosna,
     Ti si moja strast, o Busejno, i želja njena (Gamil B,2008, str.30)

     Seti se ljubavi koja je nestala
     A bila je darivana meni - to nemoj zaboraviti (Kutayir, 2004, st.57.)

    Ostaje mi samo daljina, ljubavni bol, čežnja, drhtaj...
    Ti mi ne dolaziš, a ja ti se ne mogu približiti (Magnuh Duwan, 2008, st.l6)

    Pogledah sebe i vidoh: Žarka ljubav zadesi me
    Oči moje zasijaše - bojah se da ne napusti me (Kutayir, 2004, st.29)

O volji i razumu - Emanuel Svedenborg

     Emanuel Svedenborg.  Rođen je 1688. godine u Stoholmu, a umro u Londonu 1772. godine.
     Volter je rekao da je najneobičnija ličnost koju beleži istorija  Karla XII. Ja bih rekao: Možda je najneobičnija ličnost - ako dopuštamo takve superlative - bio podanik Karla XII, Emanuel Svedenborg.
     Uvek je pisao veoma jasno kada je izlagao svoje učenje.
     Emerson veli: Žao mi je kad kažem da nam je ostavio pedesetak svezaka
     pedeset naslova, od kojih su barem dvadeset i pet posvečeni nauci,  matematici,  astronomiji.
     Svedenborg je izmislio mašinu za prevođenje brodova kopnom u jednom od onih gotovo mističnih ratova Karla XII o kojima je tako brilijantno pisao Volter.  Transportovali su ratne brodove dužinom od dvadeset milja.
     Nekoliko reči o  Emanuelu Svedenborg, Odlomci
     O volji i razumu
28.  Čovek ima dve sposobnosti koje čine njegov život:  Jedna se zove voljom, a druga razumom. One se jedna od duge razlikuju, ali su tako stvorene da budu jedno, pa, kad su jedno, zovu se svest (mens)  One su dakle ljudska svest i u tome je celi život čovekov.
30.  Volja i razum tvore takođe čovekov duh, jer u njima prebiva njegova mudrost i inteligencija i uopšte njegov život:  telo je samo nešto podložno.
33.  Kod onih koji se u dobru ( duše i srce, t.j. dobrotu) i u istini nalaze postoji volja i razum,  a kod onih koji se nalaze u zlu i neistini nema volje ni razuma,  nego umesto volje imaju pohlepu,  a umesto razuma znanje,  zato što je prva čovečija volja posuda koja prima dobro,  a razum posuda koja prima istinu.  To je razlog da se ne može govoriti o volji kada se radi o zlu,  niti o razumu kada se radi o neistini,  jer su to oprečne stvari a oprečno poništava ( jedno drugo).  Zato čoveka koji je u zlu i usled toga u neistini ne možemo zvati racionalnim,  mudrim i inteligentnim.  Kod zlih su takođe stvari unutrašnjosti koje pripadaju području svesti,  gde volja i razum uglavnom prebivaju, zatvorene.
     Obično se misli da i zli imaju volju i razum, jer oni govore da hoće i da razumeju:  ali njihovo htenje samo je pohlepa,  a razumeti, kod njih znači samo znati.

Čileanska Poezija Nikanor Para

    

Nikanor Para jedan je od najznačajnijih čileanskih i latinoameričkih pesnika.  Tvorac je antipoezije, vrste poezije koja se suprostavlja tradicionalnim tehnikama i stilovima.  Njegove pesmed su prevođene na brojne jezike, uključujuči engleski,  francuski,  švedski,  ruski,  češki,  finski,  portugalski,  nemački,  srpski.  Njegova najpoznatija dela su  "Pesme i antipesme", zatim " Salonski stihovi",  "Ruske pesme",  "Artefakti",  "Propovedi i besede Hristu iz Elkija",  "Papirni listovi".
    Nikanor Para, pesnik i matematičar.  Pripadnik je hispanoameričke postavangarde,  poeziju piše pod uticajem Volta Vitmana,  Ezre Paunda,  Alena Ginzberga.  Protivnik je  "Salonske poezije",  a svojim kolokvijalnim stilom,  slobodnim stihom i estetikom pop - arta,  preispituje i demistifikuje tradicionalne civilizacijske vrednosti: kulture,  religiju,  politiku,  poeziju.

            Izmišljen čovek

Izmišljen čovek
živi u izmišljenoj kući,
okruženoj izmišljenim drvećem
na obali izmišljene reke.

Sa izmišljenih zidova
vise stare izmišljene slike
nepopravljive izmišljene pukotine
koje predstavljaju izmišljene događaje
koji su se dogodili u izmišljenim svetovima
na izmišljenim mestima, u izmišljenim vremenima.

Svakog izmišljenog popodneva
penje se izmišljenim stepeništem
i izlazi na izmišljeni balkon
da  posmatra izmišljen pejzaž
koji se sastoji iz izmišljene doline
okružene izmišljenim brdima


Izmišljene senke
dolaze izmišljenim putem
pevajući izmišljene pesme
izmišljenom umirućem suncu.

I u noći izmišljenog meseca
sanja izmišljenu ženu
koja mu je pružila svoju izmišljenu ljubav
ponovo oseća taj isti bol
to isto izmišljeno zadovoljsto zadovoljstvo
i ponovo kuca
srce izmišljenog čoveka.
Nikanor Para

Književnost - Semujel Beket

                   Prikaz Semujel Beket ( 1906 - 1989)

   "Živeti u mašti. Pokušavao sam. Mora da sam pokušavao. Maštati. To nije prava reč.
     Ni živeti. Nije važno. Pokušavao sam, dok je u meni šetkala divlja zver ozbiljnosti, besneći, ričući, kidajući s mene komad po komad. Radio sam sam. Sam samcit, skriven od svih..."
      Semjuel Beket

    Semjuel Berkli Beket, autor koji se bavi egzistencijalističkim temama a sam nije bio egzistencijalista, čiji radovi su pesimistički ali  u kojima gotovo uvek na kraju pobeđuje volja za životom, kod kojeg je očaj samo prilika za samoispitivanje, a materijalna oskudica idealna slika životnog sivila u kojem se neprestano mešaju dobro i zla napredno i nazadno, duhovno i telesno, vodeći borbu u samom središtu smisla - ljudskom umu. Smatraju ga jednim od najznačajnih pisaca XX veka, promoterom minimalizma u književnosti i ključnim autorom "teatra apsurda."
   "Vraćam se ljudima koji hodaju po zemlji, hodaju često s teretom na plećima. Možda sam ih slabo procenio, ali mislim da nisam. Zapravo nisam ni pokušao da ih procenim. Hteo bih još samo jednom da pokušam shvatiti, da počnem shvatati kako takva bića uopšte mogu da postoje."
    Samujel Beket
   "Da napokon ću biti prirodan. ako budem patio više, a onda manje, neću iz toga stvarati nikakve zaključke; manje ću slušati svoje ja; neću više biti hladan ni vruć, biću mlak, umreću mlak, bez entuzijazma.
    Koliko ću lepih stvari, važnih stvari odbaciti od straha, od straha da ne padnem u staru grešku, od straha da neću završiti na vreme, od straha da me ne zahvati, poslednji put, još jedan talas tuge, nemoći i mržnje. Raznovrsni su oblici kojima se nepromenljivost teši zbog svoje bezličnosti."
   "Znam da ću se vratiti ovamo, k sebi... i ne bih više odlazio iz sebe, ne bih više tražio od sebe ono što nemam."
   "Jer ljudima nije dovoljno da trpe, oni hoće razlog..."
   "Onaj koji je mnogo čekao, čekaće zauvek.
     Ukoliko me ne voliš, onda nikada neću biti voljen. Ukoliko te ne volim, onda nikada neću voleti."
   "Završio sam analizu samoga sebe. Otišao sam u svemir, znao sam da ću tamo jednom naći svoje mesto, stari svemir me štiti, stari svemir pobednik. Srećan sam, znao sam da ću jednoga dana biti srećan. Ali nisam pametan
    Doduše, ostalo mi je srce od olovke, ali šta vredi srce od olovke bez papira?
    Živeti. Izgovaram tu reč, a ne znam njeno značenje. Pokušavao sam to, a nisam znao šta pokušavam. Možda sam, na kraju krajeva, ipak živeo, a da toga nisan ni bio svestan."
    Semujel Beket