Izrazito prazno

Po nekad pre tebe opet onaj "naj"
Početak beskraja,u večitoj ćežnji,
Žena  ili mašta, ljubav s- talasom,
Malo, malćice - Tiho najtiše okreće se tebi.

S' mržnjom il' bez mržnje, do kobnog vrhunca
izvija se svetli visoko u zraku - bezbrižno i
tiho ko slutnja i snovi, nadire u čula,
Željama se smeši, i neznaš da nije.

A,"kad bi je našao" Znao to il' nezna
Gledaj kako hoda nemirno i burno,
Samo prema tebi, usnulom spavaču,
nevidljivog daha.- Što vezuje lance duboko u nama
       I što sebe traži u njezinom gehu ?
   

avgust.2017

Dug prvog

Izmedju nas, Otmeno brzo
 hita   ljubavna strast

ponočnog  vihora.

Opčinjena u zanosu

slatki žal

plamenom koji gori u srcu
prema tebi

čežnjive  ruke pruža

dal'  razumeš - hladnoća boli

sluša  kako prolaze sati
I najzad malo - pomalo,
               reši
 da  vidi, s' osmehom ko svetiljkom                                                                                                                Plava beležnica
Golorukoj u samoći, vešto

kroz noć žuri

osmehuje se

budeći je odzvanja reč

Ti ...

srećnu slutnju što rađaš

A,žudnju s Ljubavlju stopi

nalik  dal' onom kog večno sanja

put  samo igre beše

Čeka,

da u trnu sreće za tebe zna

plamen života

Da žeđ sreće u njoj o tebi sanja
Da srce joj radi brže od uma...i temeljita
              umovanja......                                                                                             

                                                                                                                                     

O kraja ka početku

Tako izgleda dakle ?Zna reće ona !
I niko ! Doviknu - zapravo viknu
ni sama nezna zašto ?
Pukotina izmedju dva pogleda
     sanja odlazak budna.

Slušaj Ti pre njih !
Drugi je on, Ali taj tako -
A ti ? Ti se ponavljaš -
K' izgubljen trag
S' različitih strana.

"Ne", "A!" pada na dno jasno
Sladunjava granica naivnog neznanja -
Ključ njenog zaustavljenog daha...

Jeste, Jeli tako ? Sloboda na uzici !
To znaći da brzi prolaze brzo,
A ti stižeš brzo il' kasno ?
Hajka sa novim ciljen - cilj svakog lovca,
A nju spasava, prošao vetar u nama...

    avgust 2ol7.g.

Da ga vidi

Otkud ti, čuj me !
Prikovan pogled - suprotan vremenu,
A ja reće - pa ipak ? Da ga vidi.
Svi putevi vode do tebe,
A gde je ? Smisao za ljubav-
može da ode na kraj sveta
Ni jednom od tebe.
Ja promumla - evo ! Evo ga-
Pre njega videh - A gde je sad?
E-ne! Može biti da je ovako bolje
A ti ! Idi sad kreni,
I s' njom-tom bezumnom željom
ma idi..gde god hočeš..

Trajali ste i suviše dugo...
 

Promena privremenosti

  

Šta se desilo. Ne tiće te se ? Nasmejala se. - Naravno hoču. Ne razumem zašto sam želela da ponovo po ko zna koji put dodjem na Krit ? A On, stajao je blizu. Pogledaj me reće on Dori. Molim te zadihano je rekla  - nemoj.
       Taj pokušaj odbijanja je bio toliko slabašan da ga nije ni udostojio komentaraom - Sečam se kako si izgledala u onoj plavoj košulji kad si se prošle godine zagubila na mom imanju. Kad sam te pronašao istovremeno mu se ote uzdah zadovoljstva. Promrmljao joj je u uho : Dopada mi se što si pristala da svaki vikend od onda provodiš s amnom na ostrvu. Dopada mi se da te gledam kako jedeš i piješ. Posebno dok piješ čaj od mente i crnu kafu s limunom. Dopada mi se zvuk tvog glasa. Obožavam tvoju kožu. Obožavam način na koji me dodiruješ. Obožavam tvoj miris, tvoj ukus, jednom rečju obožavam te Dora....
      - Ali, ne smemo. Ovo nije u redu - prommrljala je u njegove usne.
        Kad su mu se usne spojile sa njenim, više nije mogla ni da smisli razlog protiv, a kamoli da ih izgovori. Vrelim usnama joj je pržio lice, bila je spremna da sagori na njihovom plamenu.  Nije mu pružila otpor, nije oklevala. Pio je sa njenih usana dok nisu postale potpuno podatne, a zatim ih je rastavio nežnim prodorom jezika. Uživao je u ukusu njenih usta, jednog trenutka harajući, da bi ih  u sledećem nežno smirivao usnama i jezikom.
      - Ja...- Nije važno - prošaputao je. -I ovako mogu da te osetim. Krenimo na imanje.. Ovog puta ostaješ duže....
      - Ni Dora ni on nisu imali vremena da dokuče širenje talasa osečanje - iskazano kroz ljubav, pulsacija je bila nagla, treperila je elastičnim pravcem nezadrživo. kretanje koje je u datom trenutku tražilo svoje odredište. Istinitost iskazana kroz osečanje. Tražila je da bude vidjena i prihvaćena - ili je uopšte ne videti i neosetiti. Tražila je svoj put: Osnovno kretanje ka njemu-njoj. Da je spontano prihvate i osete... Ona, pa to je ljubav....

Mali znak - korak od nas

                          iz Plave beležnice

                            ...sećanje...

 Sopstvena igra na svoj račun

Postoji i dalje, I sad sam,
Lutalica, lovac mislilac,
Poseban gost, prisutan,
sažet kroz večnost,
otkucava kao sat
urezan slovo - znak

Pomešana godišnja doba,
Čudna igra..
Istovremeno na istom mestu, -
Najviši smisao - Dovitljivost
obrnuta iz ruke u ruku
lutalica s' lutalicom -
Vreme tišine - Tamo i natrag,

U,  blizini
Za vreme mraka, pogled bez uloga
S ciljem zadihan-strpljivo ćeka-
govori
Gde li si bila?
On krete,ali se seti
Ne verujem
i ponovi
Zato...Szviše si ljubazan!

Veličanstveni poraz

Ti, neobićno iskustvo,
Lovac na snove,iz
kaveza ili mreže ? -
kako to postižeš ?
Iskušenje što šeta po prošlosti
Ostavi sadašnjost, s' rekom vremena,
Ravnoteži sa skladom,
S' tragovima prolazi i sa ostalim
tragovima stvaraj stazu.
Vrela tišina, - kroz "Njeno da"
veča je Nego Tvoje izmedju "da i ne".
Laž nije utjeha najveća - vreme je
da staviš tačku....

 

Jer zna

 Zna, u tišini,nema ti ime,
Ti si otišao da bi ostao ovde-tu.
Tvoja vizija - vreme duboko prazno,
šaraš po sečanju  nedostupan
 Tamo ! Ni ovde !
Besciljno-neizbežno,
Saznanje - put opasan tesan
Granica neostvarene mašte -
zarobljeno sećanje istina-
reć istinita leći..
I onda ! i Sad!
U dremljivoj večeri,
Daljino tamo, a ipak pripadaš?
Ma..Ajde.. razumevanje,
U mislima si od uvek ovde..         

lo.avgust.20l7.g.

Tražiš li je Ti

Ona te neprestano zamišlja,
   a nikako da se seseti.
To je nešto poput obećane reći,
Osečanje blisko sa tim ali nije to.
Čini se da otkriva evo sad -
Vreme je u jednom trenutku stalo,
i ostaće u sečanju treptaj - trenutak -
        koji se neće ponoviti..
I uvek isto pitanje,vredi li ono
što misliš da vredi ?
Ako se malo potrudiš, možda ćeš
    i nju, nekad ipak pronaći...

Proleće, 2ol6.g.

Ime ime je isto

iz Plave beležnice

Bez zapleta-i
bez pauze,
Hoće da krene - ne može,
Hoče da te sustigne - ne može,
Neverovatno lukavstvo -
fantastično sanjarenje.

Zbog samog neshvatanja
i od sumnje u sebe ?
Da li smo ?
Saznali za ljubav i sakrili,
Poigrali se pa vratili.

A,dalje ?
Strast jave okrenu pitanje,
Šta - a - a ? Zar ne -
rastojanje koje nedostaje,
Ništa, i to bi bilo sve ...?

Svakako da treba

Surov, prazan nespokoj,
Ah, videh kako huji,
taj kovitlac-da bi mogao pokriti
Savršen, idealan,više od nje,
stopi se u jedno -i opet Ti,
uobičajno sam ? bunovan.
U krugu prošlog vremena
reć s dubokim uzhom potoni-
gleda, al'  ne prolazi,
Još uvek se nada al' mu ne prilazi?
A Ona izabra, onog što mami,
Radost, zadovoljstvo, mudrost
inteligenciju i "Pamčenje"
Za tebe tišinu.Za nju ?...
Lelujavu svetlost u zoru,

Pre -sad-posle

Trenutak pijanog krika
u toku noći,izgnan pogledom
bez osečanja.
I tvoje reći tamo neke
slepljene lakim dodirom
vrhom lažne sreće.
U noći pustoj, u noći mračnoj,
jednog trenutka sve zaboravi ,
sve lepote - prisustvo tajni,
Sklupćan pogled u uglu sobe
blesak asketske strasti-rastrgan
U zanosu bez plamena.
Zadrhti-nestaje,
Nespokoj sečanje,
trenutak datog obečanja-
Zavet sa njenih usana....
Ne želi da se oslobodi,
tvog - duha i tela -uma i osečanja

Prolazni sagovornik

U surovoj noćnoj jurnjavi,
Od nekog vremena pa naovamo,
Ne samo izlišne već i besmislene sitnice
Ili obrnuto bi ?
Bez saplitanja odlazi..

Ali !
Sa malom slikom u rukama
i velikom istinom u glavi -
Istinom, drhtaj što prima istinu,
istinsku istinu, golu nagu
onako najsilniju....