среда, 23. август 2017.

Promena privremenosti

  
Šta se desilo. Ne tiće te se ? Nasmejala se. - Naravno hoču. Ne razumem zašto sam želela da ponovo po ko zna koji put dodjem na Krit ? A On, stajao je blizu. Pogledaj me reće on Dori. Molim te zadihano je rekla  - nemoj.
       Taj pokušaj odbijanja je bio toliko slabašan da ga nije ni udostojio komentaraom - Sečam se kako si izgledala u onoj plavoj košulji kad si se prošle godine zagubila na mom imanju. Kad sam te pronašao istovremeno mu se ote uzdah zadovoljstva. Promrmljao joj je u uho : Dopada mi se što si pristala da svaki vikend od onda provodiš s amnom na ostrvu. Dopada mi se da te gledam kako jedeš i piješ. Posebno dok piješ čaj od mente i crnu kafu s limunom. Dopada mi se zvuk tvog glasa. Obožavam tvoju kožu. Obožavam način na koji me dodiruješ. Obožavam tvoj miris, tvoj ukus, jednom rečju obožavam te Dora....
      - Ali, ne smemo. Ovo nije u redu - prommrljala je u njegove usne.
        Kad su mu se usne spojile sa njenim, više nije mogla ni da smisli razlog protiv, a kamoli da ih izgovori. Vrelim usnama joj je pržio lice, bila je spremna da sagori na njihovom plamenu.  Nije mu pružila otpor, nije oklevala. Pio je sa njenih usana dok nisu postale potpuno podatne, a zatim ih je rastavio nežnim prodorom jezika. Uživao je u ukusu njenih usta, jednog trenutka harajući, da bi ih  u sledećem nežno smirivao usnama i jezikom.
      - Ja...- Nije važno - prošaputao je. -I ovako mogu da te osetim. Krenimo na imanje.. Ovog puta ostaješ duže....
      - Ni Dora ni on nisu imali vremena da dokuče širenje talasa osečanje - iskazano kroz ljubav, pulsacija je bila nagla, treperila je elastičnim pravcem nezadrživo. kretanje koje je u datom trenutku tražilo svoje odredište. Istinitost iskazana kroz osečanje. Tražila je da bude vidjena i prihvaćena - ili je uopšte ne videti i neosetiti. Tražila je svoj put: Osnovno kretanje ka njemu-njoj. Da je spontano prihvate i osete... Ona, pa to je ljubav....



Нема коментара:

Постави коментар