Bi Ti!
Pevušavi glas
Nestrpljivo detinje "odmah"
Pamćenje želja
Ni pored nje ni naspram nje
Pri svakom trenutku
Opraštanje čežnja -
Kroz nemir srca žar-
Dašah vetra koji opčinjava
S' licem potrošaća snova.
Pre nego nesluti
Dans-sutra-baš kao odista
Nije se slila niti se sliva
Kroz igru bezbroj likova,
sladostrasne osvete
Što...
Svaki čas bi da iznova i iznova
uroni u okno njenog vremena
sa tajnom koja nagađa
Al' sutra šta je ljubav?
Pa ipak reci,
Reci,tajni bez reči
Vapaju duše
sve do tamo
Što ne može
da nađe, nebo u očima
Brodolom zanosa
krik svog jauka
Uzdahe kratke retke
Kad Sneva strast
radi sreće - besnu buru
kap rose
puke pijane želje
Želje probuđene,
Onoga, gde stoji u mraku
još i danas
umukala ćutnja kroz šapat
zavodi je a ne sme...
Dok vreme
ko bujica
kipti u tebi,
Posadi tajnu koja se krije
četiri-tri -jedno mišljenje
A ono jedno od jedne
U snenom srcu
Jednom i ne dvaput
zamišljaj drugačije
u sledečoj noći.
I,
Biće, biće ti lakše
dok daleko...daleko
al' tako bi blizu
zuriš u sve ostale
Seti se tajne srca što čuti,
Da i, Ono ...strpljivo detinje
Baš kao odista
Ako Te dotakne
udaljilo bi buru sreće
Iz svog tela - u prostor.
I ovog puta,
Ne mari
Al'
Ujutro
posle one večeri
Ti,
voliš takvom žestinom,
Poljupcem
jeftinijim od suza;
s' gornjom usnom
slanijom od straha
a donjom...po malo gorkom.
Nerazumljiv...
Al' ovaj put
prekrasan kao i...
predhodnog dana.
Zaboga,
Zar ne čuješ?
Da, da
Biće ko juće
Tuđim jezikom u ustima
reć koja govori,
Da blizu vetra
talasa snove
iz jeve u san
iz sna na javu
I sutra,
Sutra vrti u krug
čoveka sa srcem
punim čutanje.
O poslednjem lovu,
Šta da ti kažem?
Ah, pa to su dani,
Oni se
sami uvek smenjuju.
I sad,zar opet?
Mami ti put đonove
i lepi ti se za obuću.
Ali Ti,
I dalje ideš misleći
Da ćeš da opereš obuću
Na prvom konaku...
Sad,ne znam,
treba li da ti govorim
Ili... ?
Ah,to ću ti reći kasnije
I ko da bi
Ona što čeka,
šum vetra,
izbrazdane staze
na kraju
dalekog puta.
Al' srce...ovde,tu,
U hodu smešeći se
krči sopstvenu stazu
Sutra drukčije
od sinoć.
Il'ko ostalo dvoje
u neko l' ko trena
misli da.l' sni
sve lepše i lepše
mnoge lepote puta...
Ali,
Kao sećanje,
Pomisli Ona.
Iz dana u dan,
Iz godine u godinu
Nezna,
Šta radi sutra?
Nit,
Što utapa razum
S' korakom ovde
Kad ne bi tamo,
Reč nova,
S' izbledelim tragom ,
Pri njenom danu
što odlazi...?
II/2017,g,
Od pre dva meseca, Doru je sudbina ponovo dovela u ove krajeve baš u uzbudljivom trenutku kad se neznajući izgubila na imanju tad nepoznatog..Vreme je prolazilo i njih dvoje poćinju polako da se zbližavaju.U svom sećanju polaka poćinje da oslikava stavove i način razmišljanja vremena njihovog prvog susreta:
A, on želi da mu se ona više ne opire i da ga prihvati..Ruke su mu već bile pod njenom bluzom i upoznavale se sa oblinama njenih grudi.- Molim te i ozbiljno ga je pogledala - Šta misliš? Je li? Gurnula je ruke u zadnje džepove farmerki:prijateljski nastrojen mogao bi mi sad pružiti ruku spasa...Nije upala u zamku da objašnjava..Šta te zanima?.Nije fer, prošaputao je.
- Ja radim. Dora.Ja radim.Ali ne ovako.Zatim joj je prevukao donji deo bluze; stajala je potpuno izložena njegovom vrelom pogledu-Gospode-dahtao je dok ju je gutao oćima. Nežno ju je milovao i sa divljenjem posmatrao kako reaguje, brzo, spremna, željna da dodirne njegove prste.Zažmurila je posramljena tim ispitivačkim pogledom i sopstvenim odgovorom na njegov dodir. On joj se lako nakloni. U trenutku opazi njen odlućan, hladan i lucidan izraz lica, kao i njenu veliku snagu volje dok je odgovarala na njegov i dalje prodoran pogled. Trenutak nakon toga pojavio se kućepazitelj zatvorio je visoka ulazna vrata sa gvozdenim rešetkama.
Ponovo je obuhvati pogledom želeći da utvrdi šta mu se na njoj svidelo, i šta ga na njoj uzbudjuje.
To isto je već pre... bezbroj puta ponavlja, ali da ga ona nećuje. On koji nikad nije osećao posebnu naklonost prema ženama s' kojima je bio, a sad naprotiv s' njom-Dorom bi da gradi celu preostalu budućnost.
Približio joj se, obrgrlio je oko ramena i blago je poljubi u lice. Mila moja Dora - tiho joj šapnu-nadam se da ćeš dlućiti.. Ona ga začudjeno pogleda. Kako ? nastavi on, ponovo stegnuvši je
još jaće k sebi. Kako? Zar neznaš da te volim ?..Šta da ti kažem za svoje bivše ljubavi. Ti i ja isti smo
oboje imamo nekog koga više nemamo.-Ali preklinjem sebe što sam dozvolio da mi postaneš toliko
bitna.Mnogo toga desilo se za nekoliko meseci, i ti i ja smo svedoci, promenili smo se shvati..
Zna Dora, da u njoj još uvek vlada strah.Ne plaši se ona zbližavanja, ne boji se intimnosti, već njenog odsustva nakon što drugoj osobi pokaže celu sebe bez ogranićenja, a uzrok je loše iskustvo iz prošlosti. Isto tako zna da strah od bliskosti mora da prevazidje, mora biti iskrena, da naući da komunicia i jasno izrazi svoje želje i potrebe. Mora da naući da menja stavove i misli, koje dovovde do tog straha.Zna i neoćekuje da joj partner "ćita misli", već će morati da kaže šta u stvari i da li želi..
U trenutku je shvatila" Da...želim da uradiš sve što želiš da uradiš." i da bi bila srećna.Pogledala ga je ošamućena."Da li me ti,nekim slučajem, prihvataš,Dora?"...Zaboravila sam.Ss - sve je u redu, zamucala je. I instiktivno posegnu za njegovom rukom...Čuješ li me.Šta čekaš?
Moj utisak je:
Ti, bi
Reč vredna da se
upamti i ubeleži,
Ti,
koji si vićan
mastilu slovima
i različitim temama.
Ali ! Ti,
Tihim korakom
Pri dolasku bez poziva
probudi
radosnu noć vremena,
čije se lice čas pojavi
i očas sakrije
Zbrkan katalogom
uzdaha u slikama...
Čud čudnog vremena
jedna nimalo dosadna
a blistava stranica
Zabluda ljudske ljubavi
u knjigama...
Ipak pokucaj po nekad na vrata ovih pisanih u istinu shvati češ i "Ti", da je jedini cilj
da malih majušnih,3 x 9...omiljena ideja trenutka
bude na slobodi...I...smisao svih pisanih je sledeća:slika, želja...cilj... i...Ti...Duša je ipak korito i jednom i drugom...glas po nekad gluv...
Al' Ona sve to, traženje sebe u sebi bez srđbe bez jecaja:Shodno logici ... ona...nit voli, a nit mrzi...poverenje zamenjuje za poverenje...a trenutak smiraja? ljubav za ljubav.
Sve godine nosi u srcu...probudjene samotne noći...osećanje...Besom i drskošću nejasno zbunjena učtiva ravnodušnost... Znanje i neznanje...otmene hladne čarolije koja se vinula do nebeske beskonačnoti...ispunjena zapletima i ćarima radosno uzbudjena s' lakoćom upita?" Ti,Vrati mi osmehom verovanje...Zanimljiv svet zna da je sve gubljenje vremena...Prvi (tvoj) korak je da oceniš izgled trenutka-ak, nepostojeće ...Idealističke zablude...
Gde je to? Veličanstveno bezgranično obnavljane što nosi se s' nejasnim strahom...Nastaje, i iščezava sa one strane nade i očaja...jedan od druge uvek se radja,opasno jedinstven beskrajni, stvaralac bez imalo žara, gubeći iz vida..."Čoveka koji voli postaje...ljubav čoveka' u 'čoveku ljubav." Bez straha i mržnje...Al' ti i dalje misliš...ustvari Ti si od onih što misle da budućnost nailazi iz noći a ne iz dana...Da, al' na početku ona je sve znala i sve ti kroz ... seti se...pa? kazala...A ti usijana glavo;Dođi,dođi da vidiš u prolazu danas...sutra...Kap vremena se ne može otrati sa lica rukovom, kao kap kiše...ono ostaje tamo zauvek ...jer niko nema samo jedno oko za suzu...obrnuto...jer obrnuto je...dva oka što love od juće... po mislima i slučajno stoje na prozoru ili na vratima?
- Lepeza trajanja - Budjenje
- Uvek -Paradoks
- Nepomičnost - Čuteći mir
- On je bio - Vetar
Iluzija da su nam misli u glavi...zaključila je - Glava i ja celi smo u mislima kao i more i struje u njemu - telo je struja u moru a misli o tebi samo more probijaju ći se kroz misli...kao vetar...
Sa tamo nekim zadireš kroz zid snova njenog postojanja i konstatuješ...al' reći samo reč...pričajući o beznačajnim stvarima"umesto žena" da Ona je ta žena......A evo i tih godina što promiču izmedju, odnoseći i obnavljajući, izmedju prošlosti što vijori se po sadašnjici opojno uranja u nju i iznova kao da se čudi izmedju predaha i zamaha ona ne posustaje...tmina je pala i ne vrti se sve oko...? a ona i kroz san ponovo i ponovo se obnavlja...Al' i ovog puta s' tobom ili bez tebe,"nek vidjeno jednom već počne!"
Zakikotala se."O Bože!"S'tobom nikad dosadno... Ovo nije smešno. Hitro ju je pogledao."Šta?"pričuvaj one...onih 27.malih majušnih čokolodica.
Šta sam mogao? "Gledam drugu stranu tebe, znam prilično o...",Mi smo suze pesme a sad smo dela.
Iznenada ju je preplavila svirepa želja kad je osetila kako njegove usne gladno istražuju njene. Ipak osetila je olakšanje, dobar stari osećaj skidanja tereta - kao da je našla blago koje je dugo tražila.
Sad je vreme da nakratko promenimo ritam... lične granice...Sad je red na tebe...Osećala je kako u njemu raste želja, odgovorila je istom merom, osetivši zemljotres uzavrelih osećanja...Ljubav... zadržala je dah i ispustila ga s uzdahom. Po mom mišljenju... nema šta puno da se kaže. Je li?
Nego ko? Je li rekla da će se vratiti? Ko? tajni saučesnik, On...on uništava vezu...Ali ja ti ipak dajem dozvolu da je...Ako se to i dalje ponavlja...dozvoli da razmislim. U stvari...Ne mogu da verujem koliko toga nam je zajedničko. "Mi - Ti - Ja...mi se zapravo veoma razlikujemo...Al' u nekim stvarima smo veoma slični...ma ne...veoma...veoma...jednostavno previše različiti.Ipak to je po tebi
veoma štetno, jer je krajnja granica i recept za moju novu sreću..I sad znam šta mi je potrebno da budem srećna,"bez s' tobom do sudnjeg dana...A to je? velika razlika i onaj znaš...onaj drugi:Aktivan,
Topao, Optimističan, Brz,Ekstrovertan, Ambiciozan, Agresivan, Praktičan, ovo je naravno samo delimičan spisak. A posle...Iznenadjene. Ali, s druge strane, razlika može da se prevazidje, važno je razumeti...ideš il' ostaješ."
- Obećanje - očevidnost
- Način suočavanja - Tuga
- Prividjenje odredjenog - Razum
- Seti se - Senka
Iz moje perspektive. Dakle ukratko stvari se menjaju. I ako je teško priznati...Ti si ipak onaj neko u koga bih se zaljubila...I sad mi je lakše neg što Ti i On... Mislim da uprkos svim razlikama negde duboko u nama...ne postoji ono nešto gde su svi i sve...A mi smo ti i ja...Već misterija razlike...Ukratko mi smo živeli život...a ne vezu i razumeli istu stvar u mislima koje su trebale da rastu...U svakom slučaju trebalo je...trebalo bi...hajde to i Ti i Ja da proslavimo...A Ljubav? Ona je da tako kažem..( mišljenje), dimenzija dubine...
Privio ju je uz sebe i zažmurio.
To je bio znak da je vreme za promenu: Vreme da krene dalje. Sad se prvi put zapitala je li sve ove godine grešila. Da li ju je nemir terao na promenu ili traženje nečega što nije mogla da imenuje.
Danas-večeras, osetila je nemir, ali nije želela da ode, gledala je u njega još dugo...dugo bez reći.
I onako reći su nerazumne... Godinama se seljakala u bukvalnom smislu...u mislima kroz misli uvek on...Ti...Zaboravila je odviknuta na dodire, zagljaje, na poljupce, na ruke koje bi je držale u naručju.
A on...ne ti...One je upita:"Zašto uzimaš bič i obruč?
Iznenada postaje svesna njegovog prisustva, sad tik iza sebe i nije se opirala kada je osetila njegove ruke oko svog struka, već se privila uz njega.
"Hej, ja sam stvaran", kazao joj je tiho na uho. "Nisam deo tvoje mašte, niti sna, već stvaran s' tobom...s' ženom sa nevidljivim bičem i obručem". Obmotao je prste oko njenih.I sam se nasmejao.
Njegove zagasite oči bile su ozbiljne.Ona podiže prste do njegovih usana ne skidajući osmeh s lica i nežno ga poljubi.Medjutim njegove oči...u njima je primetelia...osetila da je medju njima nešto postalo na tren drugačije...Hoćeš li...Pre nego što je stigla da odgovori on ju je podigao u naručje.A ona...samo je rekla:"Ne usudjujem se da ponudim ono što želim da ti dam, a još manje da uzmem ono za čim umirem!"( odakle sad pa to?"fraza iz jedne knjige reće ona). Izvini, ali...Uh izvini."
Sad i ona shvata. Da ukoliko želi biti zadovoljna sa onim što on ima nesme da potcenjuje svoje potencijale.
- Oko - Pogled druge vrste,
- Savladani utisak - Misao,
- Vreme - Dah,
- Vrhovi munje ko krila - Zov,
Jer, ljubav je u biti posedovanje: a On da li če dati ljubav, ili će nastojati zadobiti je, posedujući "nju"...Shvatila je da naročitu vrstu vernosti prema osećanju i doživljajima iz prošlosti mora da potisne..."Ukradeno voće bilo je u momentu slatko...najslađe...više...?" Sad je na potezu realnost...život. A moto "Nema ništa novog pod suncem...do udaljenost...da li je uopšte bila, vesela jasna,pouzdana. Al ...' da li si Ti uopšte i bio, najvredniji svo ovo vreme ... il' samo igra reči, inspiracija njene duše?"...
Zar opet?
I,
Do maločas.
Šumiš plamtiš
neprestano.
I još se rugaš
u uglu oka
sopstvenom tragu
ovde preko.
Al'
sad ti shvati!
To s' tobom tiho
ni jednog dana
i ne sutra.
Ti,
ti ćeš shvatiti
vrlo lako
šta Ona misli
na večernjem vetru,
da ona nije,
ni svako ni svakojaka...
Budi se...
Nerazumna varka!
Sa lažnim glasom,lakim letom čeka,
Da ukroti ? Da l' dobro delo? I l'
Ponizi razuzdanu, stvarnosti,
Ijubav il'prijateljstvo prijatelja ?
Iluziju il' obmanu svet čudne ćudi,
putokaz lepe žestine,i onu drugu
Šarenu istinu razdeljenu lepotom duše i tela,
Ali!
I još što vreme vreba,na znojavom licu
Usplamtale tegobe i nevolje,
Mekane vlažne šake...raskoš nevidjena..
A, sad Ti
nisi sam.
Umesto da misliš,
Vreme je
Otvori vrata,
Hej ti si Ti,
Gledajući u vetar
Ti bi sad da čuješ
Laku noć, laku noć
seni ponoći...il
O svi ko vi
Ko si ti?
Pa ako to znači
ma kako?
Sad ču ja
Da ostanem meditativna
i mirna.
Ili,
reći ćeš samo...
A mi - ona i ti
sad ste to vi,
Ja sam shvatila,
Sad možeš i ti.
Od kraja do kraja, pred očima,
ljubav ta klica nedokućiva:
oživljaj , sečanje,želje, nada strah predstavljanje a najviše što je upravo očekivala, cilj k' cilju svih ciljeva.To živo smo samo mi, čovek, ljudsko.Napokon je priznala sebi ono što je oduvek znala.
Sve kategorije života, neposredno su povezane s karakterom konkretnog vremena. Štoviše čak su i kategorije prirode izvedene iz neposredne veze moći, koje se ispoljavaju, u konkretnom vremenu. "Život sadrži vremenitost kao svoje prvo kategorijalno odredjenje, osnovno i za sve ostalo"
Sadašnjost, i ono što je sad realno (delujuće) odlazi u prošlost. A sadašnjost živog ispunjava, i ispunjava moč živog, po ćemu je samo živo realno, stvarno, a time i vremenito. Iluzije polako prestaju , stvarno saznanje idući unazad povezuje doživljaj kao fenomenologiju saznanja da on tamo nikad i nije postojao a samim tim nije ni mogao zaživeti.
A, Dora. Shvatila je vreme pred njom , kao reka ponornica javlja se i radja iznova opipljiva stvarnost osobe ispred nje koja je sasvim blizu ... nudeći...stvaran trenutak...nedovršenog dodira.
Pali su na krevet zajedno, ne razdvajajući se, legli na jastuk koji ih je doćekao- na istom neće biti snova več stvarnost, a njemu i njo od sad će tu biti mesto.
A on.Podizao je svoju glavu polako i gledao je užarenim oćima.Prislonio joj je prst na usne, i poćeo brzo da govori o svemu što je želeo, sad kad mu se ukazala prilika nije želeo ništa da izostavi.- Prstima je nežno prelazio preko lica i usana. Te tvoje oći..Oh bože, tako bistre, prelepe su Nije bilo potrebno da je ubedjuje. Svoje lice zarobila je njegovim rukama na usnama. Usne su se polako srele, podjednako željne, vrele i vlažne i u potrazi za umirenjem na toj novootkrivenoj žedji koja im se učinila neutoljiva....
Istinski dugo
Misli, ne i zna
Vidi
Prekoputa ulice
Kratak prolaz koji se širi
S' buketom
novih snova
Zagrljaj verovanje
U oknu srca,
srcopisom ispisana...
Čas strast
Čas uživanje
Čas bol
I često puta strah
Na obodu zaobilaženja
Prijateljstvo Ljubav,
Odanost (tvoja)Izdaja.
Bogatim pazarom posoli trešnje
I sirčetom zali kolač.
Izmedju predaha
i zamaha,
Eto opet,
Ti bi dal' tihi sjaj
što se diže,
Tu na dohvatu
U mreži tvog smeha,
i u nju te skriva
čudesni tren
kolebljivog oka,
Prve poslednje
(al' druga) suza
usplahirene tišine,
Iznad zastora vetra
Koja nije reč u zalog,
kroz prste sečanje
što obnavlja..
S' okom ispred,
još ne razumeš
Ti, desno sen
a levu senku
Da,levo od staze
osečaj razume
srce što udara
razlika izmedju dva
može da bude veća
Pre no što rasplamsa
tvrdu tišinu o koju se
čelo razbije,nego,
Ti,izmedju da i ne.
Bolje ovako, bolje ovako
Dugo neznam a znam,
To si bio baš Ti.
Jurnjava bučne oluje,
Pravo u susret očima,
sve do ivice opuštenih
usana...
Otrgnut šapatom
od slike medj prstima
Onog što bi
prepun prolećnog sunca
Nije pronašla.
Zaista ne, evo -
I iza nas
izgubljena,
Nabacana misao
s' panikom u sebi,
Nečujno al i' stvarno,
Hej - reče -
zar ti nemaš vrata?
I za trenutak,
pogled njegov,
Na dlanu vremena
Pre il' onda
pa bar sutra,.
polako bez straha
dotakni kad odem,
tišinu -
kristalnog svitanja.
Tamo amo ispred očiju
Nekako sve drugačije
S tajnom tišine
u mraku jutra,
Nije suđeno da priđemo
blizu jedno drugom
Ni da me dodirne
tvoja ruka.
Ali...
Ponekad il' bar sutra...
Izmedju vremena
nazad- napred na tragu
čežnje opojne strasti
Ti pored mene
I ja uz tebe
Izmešani
Kao hod časovnika..
s zamešenim...
Mesecima
Danima
Satima
Dok slučajne minute kradem Ti sediš... skriven
Svake večeri nem i tih
Govoriš očim
I svake večeri tako
U vreloj večeri juna
ništa, i opet ništa
Sem, što?
Strasan i pun života
usplamteli plam očiju
Gleda put mog prozora
I slučajne minute iznova krade
Kuća velika, a ona sama kao zrno bibera u ogromnoj drvenoj kutiji. Godinama je pokušavala da pronadje igubljeni mir - Pomislila je na njega i stresla se. Poslala mu je bila poruku, ali se nije usudila da uzme mobilni telefon i da pogleda, bio je isključen. U ostalom internet često ne radi tako da je više u prekidu nego li ima domet. - Baš je staromodan pomisli Dora, da toliko razmišlja o braku.
- D, mada Dora ne veruje da bi nju Aleks usrečio, sad u ovim godinama, njihov odnos je drukčiji i bez interesa. U ostalom poslušaću svoje srce, reče Dora, i uvek ću biti srečna. Aleksovo ogromno bogastvo i titula, ne znače ništa u poredjenju s pravom ljubavlju. Štoviše, mislim da bi to bilo samo dosadna nevolja. Mnogo odgovornosti. Život je lepši kad je jednostavniji.
- Dora je prestala pre nekoliko godina da puši, dozvolila je prisutnima da pripale cigarete a Aleksu lulu. Otvorila je malo prozor i dim se polako migoljio napolje u vlažnom vazduhu oktobarske večeri koja se polako spuštala. - Dora. Aleks, ti želiš da postanem gospodja .Pa, želeo bi da mi ponudiš...? upitala je, udahnuvši duboko i osečajući kako joj se napeto telo polako opušta.
- Postojala je gospodja.. nekad davno ali su nam se putevi razišli. Žao mi je reče Dora. A, one posle nje ? Oh nema razloga za cinizmom ! Imam osoblje koje se stara o meni kad odsedam u vili.
- Na iznenadjenje prisutnih Dora nastavi. Znate li da niko ne može da kaže da li će neki brak, kao ni ljubav potrajati i koliko. Možda u poćetku, ali ko može da garantuje ?
- Na tu opasku Aleks joj odgovori - Pa, nikad neznaš šta če ti život prirediti i kako ćeš se snači. Nešto vas zbliži, a nešto razdvoji. -Ti to Dora dobro znaš reće Aleks zajedljivo. Ostali prisutni pogledaše u njih dvoje. Vidjaš li bivšeg..? Ne ponovo je našao novu ljubav, mnogo mladjom od sebe, uostalom uobičajno za njega. Zastala je i pogledala njegovu fotografiju na naslovnoj strani novina, u trenutku je ostala bez glasa. Više nema razloga da ga vidim i čujem, nastojaču da ostanemo dobri prijatelji reče Dora i nasmeja se. Primetila je kako se raspoloženje prisutnih promenilo, vazduh je otežao. Pričajmo o drugim stvarima rekla je razdragano, promenivši temu.
Ustvari, samim našim naporom da uskladimo liniju ljubavi, naša misao želi da eliminiše prošlost - sečanje, ide ka budučnosti. Jučerašnji sanjari su to naslutili. U izvesnom smislu, i mi shvatamo isto što i oni. Ali ono što smo u stanju da otkrijemo bolje nego oni, zato što " stojimo na njihovim ramenima", to je ljubav to je specifična priroda, njega - nje - koju su oni mogli samo da predosete- i da li treba da zatvorimo oči da je ne vidimo ?
Ljubav se javlja da ispuni težnje, koje je u misaonom biču podstaklo svest tek odavno ili pak nedavno stečeno osečanje kod njih s nadom u neograničenu budučnost, ista im je neophodna sa perspektive neizbežne ljubavi.
" Vruče misli daju vruča dela, a vruča dela su ljubav. - Prava ljubav se radja , živi i umire u očima",
Izmedju tebe imene
gest bez pokreta
sa srebrnim naprscima
što zvižde,
Gle, oh
s' jednim okom
stisnutih usana
redosled jači od straha,
s' onim što nije čovek
izliva se u glavi,
Ono što glava nije
kroz, šapat mek
Putuje tvoj osmeh
Čas vedar
Čas tužan
A to će reći reč
kroz tihe zenice
po ukusu pet suza
zaboravljajuć' jedna drugu
U, malenom šarenom peharu
sjedinjene, u (tvom) umu...
Duša čeka raspletenu zoru..
E,
Ponekad usred noći
samo tišina čuje
šum vremena što leti ?
Al'
Ti već znaš
Lik iz sna?...
Ona to nisam Ja
Međ' onima koji čekaju
da zamene svoju sudbinu
s' nekim drugim.
I,
Na putu bez kraja
veselje obasipa srce
u ludoj upornosti
postojanja svog...
Ma nisam - Ti..Ja
samo tišina pogubi u tebi
san odsanjan moj...
Od kraja na poćetku,
U ispovednici sećanja,
Sa druge strane ograde
na sve strane srcem rasejan
S' prijateljem vernosti,
osmeh što preleće preko očiju
ne sme darovanu obuću promeniti
Pre no što nazove
Dobro veće al' posle jutra... je kasno
Ti il' on obučen u neistinu,
Koliko još svoji dana
u času bez snova i senke
čovek može da ima
da bi bio srećan-
i ravnodušno miran?
Uostalom poćnimo ispočetka.
Sutra će za nju - i tebe
sadržati, sredu, četvrtak, petak ili,
Al' ti neznaš ni to
da ja znam! Živimo i zajedno i razdvojeni
vremenom davno otkrivenog - isprobanog života
Pa ipak,
Odnosiš sate, dane, sedmice i godine
A...Prva misao pre sna
Kad bih i poverovala u tvoju priću,
zašto bi kupovala dan koji već ima...?
Za tobom prateći,
Iz srca izvire izgubljen lik
u igri slika
koji luta iz sna u san.
Ma ne, il' njena slika
sopstvene čežnje
sad leži sa svećom u pupku
i vezanom kosom.
I!
Sad na tebe je red,
Da u svojim snovima
Ti il' On..
postigneš što tražiš,
i otpočneš sopstveni lov.
Al ne sa ženom očima boje vina
Ona se vraća tragu svom
na putu dugom...
Pre budjenja
budućeg dana,
U noći u kojoj je
Treperila S' hiljadu zvezda
Vibracija sjaja
Puna ljubavi
I u kojoj se bez i jedne izgovorene reči
Sve reče
kroz trag razvučene tajne
koja leži s' kopljem ognja
po niti svetla na kapiji
Istinskog pamćenja
Utkana ljubavlju
Koja se ne ponovi
Nikada više!
Na prvom pragu jeseni,
Osećaš, polako žari
kad pada duša,
zajedno s' kamenom.
Vraćajući zvuk unazad
Na vratima tajne odaje,
Ne dozivaj tajnom nanovo
Dodir ruke drhtave,
zbog koje srce uzdrhti...
Al i kaži mi...
Zar me ne poznaješ?
Ako i ti bi maločas
Da li se ti stvarno dogodi
Ili ne i kada?
I najednom pred oči
poput svetlosnih kristala
Izranja u mutnoj noći istina
Paučinaste senke i počinje
da zlati...
Varnica-ognja-tela
Dramatikom sukobljenih strasti
Sa svojom mislenom slikom
prelomljenom preko sećanja
rasprsnu blagu svetlos
slike sopstvene čežnje
Kroz igru suze u bisernom vinu.
Žudnja
pesmu svoju peva.
Svojim žarom
jedri do većeri
Danas sutra
S' jutarnjom rosom
Putem sunce jutrom
opet krenu
Da međ stenjem sa mesecom
mirne snove sneva...
Izmedju hrabrosti i ludosti
Ti bi onaj prekinut lanac...
jedno tako,laskavo šaljivo
svud naokolo vazda skriveno lice
Rasut prostorom srebrne jave
u niti sviloprelje tkalje.
Al' i ovde s' ove strane
nedovršen zagrljaj ljupke pesme
tek k'dar na uzglavlju tajne..
Iluzija probudjenom srcu
U stalnom nemiru života
stopljen maticom plamene reke
S'onim još jednim sutra...?
iz plave beležnice
- Nedostajaćeš mi - rekao je veče uoči njenog odlaska.
- Da gospodine - rekla je oštro...
- Nećeš ni znati da me nema...reče Dora...
- Ionako ti je verovatno svejedno
- A možda je došlo vreme da pogledam u drugom pravcu rekla je jednostavno.
Imala je sposobnost da, uprkos složenosti emocija i same situacije, uvek utvrdi uzrok problema...
Možda je to sudbina - rekla je filozofski...
U tamnoj noći, kao svetionik u oluji - dramatićno je izjavio - A sad?... i ponovo je nasmejao. Brzo se odmakla od njega. -Odmah se vraćam. -Oh, ne ne plašim se nićeg rekla je. Prati me. Samo napred, nisam tako blizu da bih te impresionirala odgovorila je smešeči se.
Žao mi je ponekad protutnji sećanje kao snažna oluja. Žaš li koliko se ti i ja poznajemo ?.. Učutala je tužno ga gledajući.Priznao je.Svaki naš razgovor u meni ostavlja trag. -Tvoj sam dužnik iznenada reće. Ne smeta mi-odgovorila je Dora, drhtavim glasom.Znam da svaki period pre nas otkriva umeće iza nas.Svaki rastanak-odstupanje predstavlja i izražava jedno trajanje.Kada će već jednom da prestana sa ludim izjavama možda bi trebalo ozbiljnije da razmišlja o tome pomisli Dora...ali, za svaki slučaj... Šta? - šapnula je...Izluđivala ju je pomisao da svako od njih daje samo...deo sebe...i bi to više pitanje nego optužba...
Njen pogled polako poćinje da luta, kao da korača nevidljivom putanjom, nezaustavlja se.
Opet isto pitanje postavljaš sebi, zar ne ? Da. pitam se? 'Da li sam uopšte doživela ostvarenje bistrine uma '? Sve poruke do sad predstavljaju slike bez izgovorene reći. Birao je snažne reči i njima ocrtavao uznemirujuće slike... Polako poćinje da me plaši fatalna privlanost slike koja neodražava prošlost, već sadašnjost.Svesna sam prolaznosti.Osečaj tako dalek a tako blizu. Polako počinjem da poprimam dimenziju mirnog promatraća. Vatra u telu polako poćinje da se pretvara u govor tela i u isto vreme nepravi razliku, spajanja fizičkog i psihićkog osečaja i sjedinivši se u jedno... samo, budjenje osečanja.Njegovo prisustvo u njoj poćinje da budi privlačnost, i svakim danom prožima, traži nudi nepronadjeno. Naglo se trgla. Izvini odlutala sam reće ona..Zna da je vrednost znanja i saznanja, relativna stvar.Da ono što danas jeste sutra nemora biti, i da ostaje u senci onog što je bilo i što jeste.Zna da svoju ljusku prošlosti i sadašnjosti nosi u sebi i brižno je čuva. I nek ostane 'tu-tamo' u njoj neoštećena, jer to je njena celina.Deo nezavršenog kretanja koji neprekidno raste izgleda da i dalje živi u meni. S jedne strane gubljenje u mnoštvu, s druge strane rastrzanost, i na kraju ravnodunost prema jednakima. Ne želim biti žena vezanih očiju koja gazi po smrvljenoj prošlosti. Delova ću na svoj način, ne želim biti otrgnuta od same sebe. A, ipak sva njena pažnja bila je usmerena na muškarca koji je ... želeo da preuzme potpunu kontrolu nad njenim životom kao.. posrednik, karika koja dopire do svesti Al'..Život je stvarniji od mnoštva.Odmahivala je glavom levo-desno,odbijajući da prihvati ono što je upravo čula ("njegovo srce dal' je crno il' zlatno ?")...A on, on nikad neće shvatiti da krug nije zatvorena i da nedostaje još jedna karika koje još uvek nema? ..Bzo se odmakla Ako se ti slažeš.. Nnn...ne u...uh.U redu je - mucala je..Da ...sutra se vraćam...reće Dora...Tužno je izgovorila te reči.Teško joj je padalo što...više nije deo njenog svakodnevnog života...Sada joj se činio tako dalekim...I bio je...Imala je dobru nameru...pa ipak...- Sutra ćemo o tome - rekla je oprezno...
I...
Šta je u tome loše,
Što nije ona ista?
kad je osećaj miran
Tad svetlost iznutra zablista..
Al'..
I rekoše;gde vladaš ćutiš,
I tajno nečujno pratiš
korakom dalekim ovde
bes bi da razbiješ tamo
Tvoja reč
s' treptajem uvek i svuda
veza joj noge srcem
Al'zvezde u tvojim očima
Ne rekoše reč koju bi trebalo
U čutnji i seti,
Ispunjena tobom
s' patnjom ponavljanja,
ne umedoh reći:
Lakoma brzino!
Koračaj strminom
i ne osvrći se,
To tamo su oni
po njegovoj volji,
Cilj i harmonija
koje više nema,
s' krilom većne gladi
krivudavom stazom
jučeranje svlada
medj snovima novim...
Medjutim, sve ono što drugi rasporedjuje na bezbrojne prijatelje i poznanike,na svoju veličinu, ja‚-ona, sve to posvećujem spokojstvu svog duha i sebi s tobom u njoj... meni...U stvari, ti si njena.. moć .glas rasudjivanja..S tobom gleda u sebe...tu si postavljen i tu te drži...Ovde ...sad..ti..znanost trenutka..smiraj u radosnom čvoru...S' prkosom tinjaš kroz misli sa uzbudljivom žestinom...Ipak zbunjena..a ti! uvek iznova, iznova neobuzdan u zbrci varkom se služiš.. A ona?tako ludom bezumnom željom želi znati kako je u zatvoru vatre...ili je to zbog toga što od tebe više očekuje, i što uobičajene greške tebi ne može...ne želi praštati...Tebe ona opisuje, u slikama jednog pojedinca...veoma dobro izgradjenog, koga uvek nanovo, kada bih nanovo mogla da uobličava...načinila sasvim različitim nego što si...Ali sad je gotovo-
Ja ona...sad oslikava prelaženje iz jednog u drugo, ili..ne svake godine prelazak iz jednog doba u drugo...već iz dana u dan,iz časa u časak...ti...
- Znaš li - Izgubljena Harmonija
- Sećanje - Jutro
- Jednodušnost - Njegovo delo
- Neopipljivo i udaljeno može da se voli
Tako ona sebi možda protivreči nekad.Kad njen duh...kad bi mogao da stane na čvrsto tlo...sa tobom... sebe ne bi ispitivala, već..da..ona bi sebe u sebi rešila; Ali! ti si uvek u izgrađivanju i na ispitivanju...Ti se podsmevaš,njemom koraku...i drugi tražiš uzrok...Maske mogu doći u medjusobni sukob...ali ti ...on...pod maskom prikrivaš svoje pravo lice..karakter i namere...s' zagonetnim izrazom?A, ona...oko nje mnogi su se vetrovi sudarali...bez povlačenja stajaše nema... i nastavi da traži s' duhom,misao,srce protkano toplinom ...u njemu za tebe bez daha više mesta nema,,,
I u njegovoj ljutoj srđbi,
iskustvo iskušenje
stvarnost il' snovi?
nevidljivo večno tkanje,
I nezna kud s' tajnom
lude bezumne želje
čudesne igre na sve strane
iza brave ostavlja ime kljću...
Al'
Podajući se uzbuđenju
koje On i z a z v a n i
pobuđuje:
u svemu što se kreće,
u svemu što se privija
prikradajući se
zakasnelom prolazniku
nastavi put s hladnim ključem
zaborava...
Sad jasno i čujno
Pesma koja blesne, Jednostavno tako
upoznade stisak
u nehajnom hodu
Što ? nema ga više
u svemu što nije.
I svesna je svega
zgusnuta tišina
Što odiše tobom...
na njenim rukama
Al'
Urezan u prazno:
Ti sad neznaš ništa?
Ti ne vidiš ništa
Ti ne pamtiš više
tihe sjajne rime,
Sad je to istina...
Ti daleki dvojniče,oazo njenog ideala.S bojom vremena dugo! Dugo! na ostacima iluzije zalutali nemir daljine tvoje tiho sasvim tiho.. ime tvoje gubi stvarnost neprimetno...
Ljubav protiv ljubavi s' tvojim pogledom podižeš oči, uranjaš u tišinu tišine kroz nju u sve tvoje već...S' trnjem izmedju jave još juće glasnije malo osluškuje trenutak kratak što stvori neotudjivo svojim u njoj...Kao istinsko lagano da nije al' jeste vreme-zime,zloće hladnoće samoće na putu posutom...zabludom...večno i nanovo svitac zvezda kroz oblak skriva.
- Slutnja - Raspevano veće
- Kad odeš - Smisao
- Približavanje - Čežnja
- Kad spusti se veće - Uzastopno smenjivanje.
Ne zaboravi. Kad se sukobe dva ratnika; "razum i osećanje, pobedjuje onaj koji će duže lečiti svoje rane."Plod razuma je promišljanje,plod srca je "osećanje-ljubav."
Oprostimo se blagovremeno iz onih jakih spona koje nas drže na drugoj strani i odvalače od nas samih...Nek ostalo...recimo ljubav? i dalje bude naša, ali ne spojena i pripijena tako čvrsto da me od tebe ne može odvojiti...a da nam pri tom ne oguli parče nas samih..i samo tad će mo pripadati ja tebi ...ti meni...i umećemo pripadati sami sebi...I tad i ako se spotaknemo sa svojim razumom...živećemo po svojoj volji...
U garderobi ljudskosti mnoštvo kostima al' svaki u sebi nosi osećanje osećaj "ljubav" i jednostavno sve bliži ljubavi glas pohodi sećanje, u očima stvarnosti, spokoj u novom, Shvata lepotu ljubavi...
