Tvoja igra

                      iz Plave beležnice

Vladaru tajne ludosti, pozdravlja te
Kroz vitlanje  sećanja samo još ovaj put...
slučajna iskra žednog pogleda-draž.
Noćas u poludaljini, do zvezda
Pogledaj,je li ostalo šta? maznoj moći
Bez pokaja u mreži laži !

Moć izbora

Tiho će ti reći više neg' što može,
Misterija ruke bez putnoga zbira
Putem punim zova misao što luta?
Mirno bez ponovo s' omamom osta
Da drema i sanja pre nego l' zaspe...

Kroz sva vremena

S' blizinom u sećanju iznenadni rastanak,
Srce s' dva lica kroz tišinu drhtajem zbunjuje,
Bezciljno slomljenim korakom s' povorkom svetiljki,
Iz noći u noć u društvu s' nadom u kočiji laži putuje
Sa zebnjom priziva... istinu i odlazi poslednji prvi...

      

On s'kraja na kraj

Svitanje šapnu-ti u sebi budi stripljiva s' čuvarem hrama  noći i dana on je taj koji opominje s druge strane u dubini  moč....svu draž onog drugog žara lik što luta iz sna u san...S' radjanjem nade-radja nadu novog dana...
Dva svoda...većita mudrosti-znanja-dugo čuvana...nežna omamna u sećanju jednog doba,u vremenu tajna ?
Zatvoren prema spolja,savršen oči joj zanosiš svakog dana,
Al'i ! ti mara reći zašto ?Ti beše tamo ?- Silna smelost sklonost,
Iskustvo koje postoji, o tebi sudi razum tamo gde te vidi,poćetak kraja...malog greha, staza lepog u duši njen ceo svet. 
Vezana sopstvrenim krugom, odsanjanih snova,lik si u vremenu,
Splet  svetlosti,mistične istine i verovanja i prodiranje ako se prodret može?Iz kvaliteta u nadkvalitet..prototip savremenog Adama-u čutnji zid ćutanja, usamljen il' zaista sam?
Ti u njoj-s' vatrom u duši.....Onaj žar, pod kapom nebeskom stalni zov, iluzije odnos vrlo sličan onostranom...ništa što vezuje te za "njen zagrljaj."
Samoj sebi datim zavetom, smelo i odlučno...pokorno slepo...Prkrosi praskozorju stvarnosti ide kud ti ne ideš , s' groznicom sna dostojno velikom divljenju:Očima punim bljeska ne treba budjenje,budna iz sna od pre vremena, ovladala je njima!
Ti priviđenje misaonom dijalogu u njenom, srcu i umu....od sna ispreden,s' vatrom u duši-kiptiš talas anjem u nočnoj samoći.Neobičnim sjajem magične stvarnosti nudiš večnu prisnost prolaznosti uvek to uvek i svakoj iznova nudiš moguće ništa što vezuje  za vreme u kojem je moguće i smelo i lako i ljupko-bezbroj  konačnih stvari a ipak malo za mir lišen svetla na talasu razuma..

Vraća se

Nag, vapaj praznih putanja,
Jednog u jednom-nijednog dana,
Okrenut drugde uspavan sanja,
Uspomenu, tek izgnanu s' korakom posle...

Van osude

Sve-ti-i? ti samo dan ranije,
Napušten više no ikad,nevidiš
Da tebe i njih - a možda,
i jednih i drugih uopšte nema..
I da sve je nestvarno,
Dok ne ostane jedna s' jednim
Dodirom izmedju razlićitih ravni... 
Da s' odjekom u odjecima ponavlja,
obećanje dato na izmaku dana,
Ali! sa novim imenom...koje izgovara,
Onaj drugi ti lik-što? dan je tudja noć...

Zamena

Neznan i čudan  polako  strasno sad,
Žuri ne kasni ko porok um očaran,
Istine i tajne šapat sumnje beskrajne.
Pod maskom pesme stare nedozvan glas
Van ritma šarnih boja, izostavi ime, ti, reč..

Spoj koji razdvaja

   

Približavalo se vreme većere, on će opet videti Doru ! Popeo se u sobu, poćeo je veoma brižljivo da se oblaći.
    "Prava glupost, pomisli on silazeći niz stepenište. Sad pomisli on, sve zavisi od njenog pogleda."
     Sišao je u hotelski salon, za njihovim stolom društvo je poćelo da se okuplja. Iznenada , obrazi mu poćeše goreti. "Moram savladati ovu smešnu osetljivost prema njoj, reče sebi sad već gnevno i ljutito:
moglo bi me odati." Lanac koji je na njenu inicijativu njemu stavljen oko vrata, pod sasvim drugaćijim okolnostima,da li će se popraviti. U svom ludom zanosu Robi ga pritisnu na usne.Nikad ga nije skinuo niti će ga ikad skinuti!
     A, Dora, njen pogled lišen sjaja nije ništa odavao ! Dora pogleda u njegove ruke : one su drhtale.
Neiskazano uzbudjena ovim otkrićem, bila je dosta srečna, što je izgledalo kao da je samo umorna.
     Neobavezno časkanje nakon većere poćelo je da je zamara, odsutno je gledala i poće da razmišlja:
     U prvom redu ljubav, ta unutrašnja energija poćinje iznova da je obuzima, poćinj da je privlaći i zadržava njene misli. Da li još uvek može da voli, i koga uopšte može voleti ? Ljubav, pa ona je umrla u dodiru sa bezimenim, oslabila je zbog udaljenosti u prostoru a više sa razlikom u vremenu. Znala je da bi se volelo, bitno je postojati istovremeno.
     Nikada, prema tome, ma koliko čudesan bio njegov lik, nije došlo do uravnoteženja privlaćnosti, blizina nije nikad  zaživela. Znala je. U ljubavi, kao i u svakoj drugoj vrsti energije, linije sile moraju biti zatvorene u svom trenutku i u postojećem danu da bi umakle razornom dejstvu vremena.
Sad već vidno umorna izvinula se prisutnim i krenula, Dodji da me otpratiš, Dora mu uzvrati osmehom
Robi je bio zbunjen. - O čemu se radi ? Prestani da bockaš, otprati me .!Kad bolje razmisli dolazi polako do zaključka da fluid koji je postojao izmedju njih polako počinje da jača i on više ne može
da kontroliše svoje emocije kad je Dora u pitanju....    

Tajno mesto

Izmedju kosmosa i čudesne zemlje,
medj drugim bez reda i razuma,
I on i ona slični a nevidljivi,posvuda,
Divljenjem izazivali laskanje reći,
U igranju i snevanju od jedne dve siluete
S' malo strpljenja kroz stvaranje  sećanje
i novo ime tvoje..