On s'kraja na kraj

Svitanje šapnu-ti u sebi budi stripljiva s' čuvarem hrama  noći i dana on je taj koji opominje s druge strane u dubini  moč....svu draž onog drugog žara lik što luta iz sna u san...S' radjanjem nade-radja nadu novog dana...
Dva svoda...većita mudrosti-znanja-dugo čuvana...nežna omamna u sećanju jednog doba,u vremenu tajna ?
Zatvoren prema spolja,savršen oči joj zanosiš svakog dana,
Al'i ! ti mara reći zašto ?Ti beše tamo ?- Silna smelost sklonost,
Iskustvo koje postoji, o tebi sudi razum tamo gde te vidi,poćetak kraja...malog greha, staza lepog u duši njen ceo svet. 
Vezana sopstvrenim krugom, odsanjanih snova,lik si u vremenu,
Splet  svetlosti,mistične istine i verovanja i prodiranje ako se prodret može?Iz kvaliteta u nadkvalitet..prototip savremenog Adama-u čutnji zid ćutanja, usamljen il' zaista sam?
Ti u njoj-s' vatrom u duši.....Onaj žar, pod kapom nebeskom stalni zov, iluzije odnos vrlo sličan onostranom...ništa što vezuje te za "njen zagrljaj."
Samoj sebi datim zavetom, smelo i odlučno...pokorno slepo...Prkrosi praskozorju stvarnosti ide kud ti ne ideš , s' groznicom sna dostojno velikom divljenju:Očima punim bljeska ne treba budjenje,budna iz sna od pre vremena, ovladala je njima!
Ti priviđenje misaonom dijalogu u njenom, srcu i umu....od sna ispreden,s' vatrom u duši-kiptiš talas anjem u nočnoj samoći.Neobičnim sjajem magične stvarnosti nudiš večnu prisnost prolaznosti uvek to uvek i svakoj iznova nudiš moguće ništa što vezuje  za vreme u kojem je moguće i smelo i lako i ljupko-bezbroj  konačnih stvari a ipak malo za mir lišen svetla na talasu razuma..