"Prava glupost, pomisli on silazeći niz stepenište. Sad pomisli on, sve zavisi od njenog pogleda."
Sišao je u hotelski salon, za njihovim stolom društvo je poćelo da se okuplja. Iznenada , obrazi mu poćeše goreti. "Moram savladati ovu smešnu osetljivost prema njoj, reče sebi sad već gnevno i ljutito:
moglo bi me odati." Lanac koji je na njenu inicijativu njemu stavljen oko vrata, pod sasvim drugaćijim okolnostima,da li će se popraviti. U svom ludom zanosu Robi ga pritisnu na usne.Nikad ga nije skinuo niti će ga ikad skinuti!
A, Dora, njen pogled lišen sjaja nije ništa odavao ! Dora pogleda u njegove ruke : one su drhtale.
Neiskazano uzbudjena ovim otkrićem, bila je dosta srečna, što je izgledalo kao da je samo umorna.
Neobavezno časkanje nakon većere poćelo je da je zamara, odsutno je gledala i poće da razmišlja:
U prvom redu ljubav, ta unutrašnja energija poćinje iznova da je obuzima, poćinj da je privlaći i zadržava njene misli. Da li još uvek može da voli, i koga uopšte može voleti ? Ljubav, pa ona je umrla u dodiru sa bezimenim, oslabila je zbog udaljenosti u prostoru a više sa razlikom u vremenu. Znala je da bi se volelo, bitno je postojati istovremeno.
Nikada, prema tome, ma koliko čudesan bio njegov lik, nije došlo do uravnoteženja privlaćnosti, blizina nije nikad zaživela. Znala je. U ljubavi, kao i u svakoj drugoj vrsti energije, linije sile moraju biti zatvorene u svom trenutku i u postojećem danu da bi umakle razornom dejstvu vremena.
Sad već vidno umorna izvinula se prisutnim i krenula, Dodji da me otpratiš, Dora mu uzvrati osmehom
Robi je bio zbunjen. - O čemu se radi ? Prestani da bockaš, otprati me .!Kad bolje razmisli dolazi polako do zaključka da fluid koji je postojao izmedju njih polako počinje da jača i on više ne može
da kontroliše svoje emocije kad je Dora u pitanju....
Нема коментара:
Постави коментар