iz Plave beležnice
II deo ( "Početak Ti")
Kakav izliv besa bez razloga.
Tmina se iznenada rasturi. Plavetno nebo zasija nevinom primamljivošću,
a čudna tutnjava oluje se prekide..Okreće se i vrti s' nevidljivim
kojeg još uvek oseća...S' tobom što i dalje postojiš.
Stajala je kao i obično, ali je izgledala čudno promenjena senka života
koja je slučajno okrznu patnjom lišene svake tragike.
Svaki minut joj je izgledao beskrajno dug.
Sve jasnije je ubiđala vlastito nejasno osećanje nežne čarolije potajne
misli koje su u trenu opijene plesom sreće putovale napred - natrag.
Dakle. Zbog jednog osmeha što juće bi. zbog jednog pokreta rukom.
Razum i logika ne daju razlog za radost i za patnju... Al' trzaj života...Ne vidi, ne prića, kuda sa njim
bez šanse da bude lovina...kuda otići? Kad za ljubavni zavodljiv trzaj kasno je već bilo..
Nehajno se smešila tišini. Dok su joj čula bila ošamućena od opijenosti gledala je da utekne i očajno se opirala da joj srce onako slučajno na prepad iskra koja ne bledi a srce joj cepa i deli na dvoje... jednim jedinim plamenom prži i pali...oči, oči..
Put do beskraja... Kako to kažeš...Da, to smo spomenuli. Ti.Čini se da nosiš to ime, da...Izgleda, da ga nosiš, a da ono pripada drugome...čije je to...Zar nije poenta tvojih reči da je sasvim moguće govoriti istinu i laž? Mnogi su tako...i ti si tvrdio nekad! Šta sad ? a tad si rekao? nema broja maskama... Iskljućivo i samo tvojim, il'?... mašta pripada snovima...s' njim i sa pogledom posvuda tvojim...
A ona. Sve ti to govori i piše iz duše. I sama se već poduže čudi...želi da veruje u tebe...to...Il' treba da preispita sebe.Ne, odnosno izmedju istine i tebe govori i piše tišina...Jer najneprijatnije je kad čovek sam sebe i druge obmanjuje...I kad onaj koji hoće da je obmane uvek joj je za petama, pa to...zar to nije strašno.
Iza 1-og' je drugi...2;
Osnovna definicija tebe...Ti...zaista imaš nešto... umeš da napišeš prvi slog oba ta imena...I nema razloga, dakle, da isto tako ne postupiš i u ... drugom, i trečem, i četvrtom imenu priviligovan redosled pišući redom kojim treba? od 1-og pa redom držeći se redosledom broja. Tako je to...poseduješ tačno znanje koje još ne treba smatrati znanjem? uspomenu odnekud iz daljine o i to nesputanu?A ona pribojava se da je tako i to...Naime, možda će, neki od tih naslova govoriti iscrpnije i postati jasnija kad to Ona, ispiše a ti...Ti, dopišeš u ludoj nadi da si saznao još po nešto ?
-Sfera iskustva - Videti i pokazati šta se događa;
-Sofokle;Antigona - Ljubav;
Naravno objavljene naslove priče njene... kroz reči kazuje, da bi se njima poućavala?...prisećala...
A, Ti! Da li tvrdiš da je to veština za koju su potrebni stručnjaci? Koji če pomoći da shvati šta ste vi...šta ste zapravo vi sami.Čini joj se? kroz prikaz suštine...bio si različit u vrsti naprazanog ritama izmedju istine i laži... A ona ? Napokon, izgubila je tvoj ritam... Ona ne duguje dane i noći muzici tišine kad onemi...
II deo ( "Početak Ti")
Kakav izliv besa bez razloga.
Tmina se iznenada rasturi. Plavetno nebo zasija nevinom primamljivošću,
a čudna tutnjava oluje se prekide..Okreće se i vrti s' nevidljivim
kojeg još uvek oseća...S' tobom što i dalje postojiš.
Stajala je kao i obično, ali je izgledala čudno promenjena senka života
koja je slučajno okrznu patnjom lišene svake tragike.
Svaki minut joj je izgledao beskrajno dug.
Sve jasnije je ubiđala vlastito nejasno osećanje nežne čarolije potajne
misli koje su u trenu opijene plesom sreće putovale napred - natrag.
Dakle. Zbog jednog osmeha što juće bi. zbog jednog pokreta rukom.
Razum i logika ne daju razlog za radost i za patnju... Al' trzaj života...Ne vidi, ne prića, kuda sa njim
bez šanse da bude lovina...kuda otići? Kad za ljubavni zavodljiv trzaj kasno je već bilo..
Nehajno se smešila tišini. Dok su joj čula bila ošamućena od opijenosti gledala je da utekne i očajno se opirala da joj srce onako slučajno na prepad iskra koja ne bledi a srce joj cepa i deli na dvoje... jednim jedinim plamenom prži i pali...oči, oči..
Put do beskraja... Kako to kažeš...Da, to smo spomenuli. Ti.Čini se da nosiš to ime, da...Izgleda, da ga nosiš, a da ono pripada drugome...čije je to...Zar nije poenta tvojih reči da je sasvim moguće govoriti istinu i laž? Mnogi su tako...i ti si tvrdio nekad! Šta sad ? a tad si rekao? nema broja maskama... Iskljućivo i samo tvojim, il'?... mašta pripada snovima...s' njim i sa pogledom posvuda tvojim...
A ona. Sve ti to govori i piše iz duše. I sama se već poduže čudi...želi da veruje u tebe...to...Il' treba da preispita sebe.Ne, odnosno izmedju istine i tebe govori i piše tišina...Jer najneprijatnije je kad čovek sam sebe i druge obmanjuje...I kad onaj koji hoće da je obmane uvek joj je za petama, pa to...zar to nije strašno.
Iza 1-og' je drugi...2;
Osnovna definicija tebe...Ti...zaista imaš nešto... umeš da napišeš prvi slog oba ta imena...I nema razloga, dakle, da isto tako ne postupiš i u ... drugom, i trečem, i četvrtom imenu priviligovan redosled pišući redom kojim treba? od 1-og pa redom držeći se redosledom broja. Tako je to...poseduješ tačno znanje koje još ne treba smatrati znanjem? uspomenu odnekud iz daljine o i to nesputanu?A ona pribojava se da je tako i to...Naime, možda će, neki od tih naslova govoriti iscrpnije i postati jasnija kad to Ona, ispiše a ti...Ti, dopišeš u ludoj nadi da si saznao još po nešto ?
-Sfera iskustva - Videti i pokazati šta se događa;
-Sofokle;Antigona - Ljubav;
Naravno objavljene naslove priče njene... kroz reči kazuje, da bi se njima poućavala?...prisećala...
A, Ti! Da li tvrdiš da je to veština za koju su potrebni stručnjaci? Koji če pomoći da shvati šta ste vi...šta ste zapravo vi sami.Čini joj se? kroz prikaz suštine...bio si različit u vrsti naprazanog ritama izmedju istine i laži... A ona ? Napokon, izgubila je tvoj ritam... Ona ne duguje dane i noći muzici tišine kad onemi...
Нема коментара:
Постави коментар