Duh ponosa - ponos Duha

   

Postala sam nemarna, zatvorena u sebe.Kao da nema nikakvog smisla živeti kad on nije prisutan.Netremice je gledao njene nežne plave oći, u trenutku nije mogla da odoli njegovom prodornom pogledu. Poćela je da mu se smeši, i njena uzdržanost se polako povlaći pred njegovim šarmom. Znam kako si se osećala, reće on: i ja sam nekad bio na tvom mestu nekako u isto ili    približno vreme. Nisam smeo da razmišljam a kamoli i  da pomislim da će to stanje većito potrajati
     Kad sam ostao bez nje, mnoge je privukao moj šarm i bogastvo, iznenada reće on, kao pćelu svetlo sunce, nakon izvesnog vremena bili su gorko razočarani, kad sam im okrenuo ledja, a one pale u senku zaborava. Ti. Dora,ostala si postojana. Kad god je odlazio uvek se tebi vraćao, ti si bila i ostala svetlost njegove ljubavi.Njegov nemir je bez korena kad si ti bila u pitanju. Došla sam ovamo u potrazi za nadahnučem - rekla je Dora, i oči su joj zaiskrile, i moram reći da sam neverovatno nadahnuta nako svakog razgovora s' tobom. Lepa reć deluje na ljude. Pogadja ih u srce.
     Hajde da prošetamo. Jesi li siguran. On se nasmeja. Da budem iskrena i meni bi prijala šetnja. Znaš nikad ne bih reka da ću te sresti kako lutaš mojim imanjem, čkiljeći i odmeravajući je. Dora je skinula jaknu i on za trenutak zadrža pogled na njenim grudima, koje su se nazirale ispod providne bluze. Izvio je obrve. Ti si bila udata za E...- Ne mislim da se dobro završilo.Koliko dugo ostaješ u gradu. Sve zavisi u stvari neznam, nemam nikakvih planova.U koliko se zaljubiš u okolinu, zaljubićeš se i u mene. Dora uzvrati osmehom. To svakoj kažeš..
    Saznanje-znanje je hrana duše, reće Dora, znaš li da se ono ne kupuje. Duh ponosa,ponos na razum, kao čovekov instrument za razumevanje. Problem je tvoja prolost, dal' si je rešila upita.? Razmišljala sam i mogu ti reći da sam ponosna što imam poverenje u sebe i svoju budučnost. Sad kao nikad, Jasno sam svesna svog nastojanja, osećam se moćno u svom individualnom životu. Sretna sam što sam odbacila mrežu prošlosti i imam viziju jedinog cilja kome dajem znaćenje gospodara sadašnjosti i idem dalje.
     Za mene pitanje života je, živeti dostojanstveno, to mi daje snagu i hrabrost, u kranjem slučaju verujem vlastitom razumu kao vodiću da se mogu osloniti na sebe. Tako će i ostati reće Dora. On se samo nasmeja.
    Naš susret je igra slućaja reće On, da ili ne? vreme će pokazati reće Dora....Svi  smo mi u univerzumu jedno, mali neuroni koji se kad je potrebno sinapsama spajaju i razdvajaju.Ja već  osećam tihu jezu .. to je to mi smo spojeni, prelivamo se jedno u drugo..!