Ovladavanje

Nije im dugo trebalo da stignu do seoske kuće. Dora je imala i dalje onaj oćaravajući pogled kao u Parizu. Parkirali su kola ispred garaže.
     Možeš da izadješ i baciš pogled na okolunu, ako želiš - rekla je Dora.Išla je za njim stazom prema kući. Dvorište obraslo travom, delovalo je zapušteno. Svetlost sunca polako bledi, prve zvezde na zatamljenom nebu svetlucaju. Vazduh vlažan i još uvek prohladan. On naglo zagrli Doru, čvrsto je držeči u narućju. I tad se konaćno nasmejala, osetila je kako joj se raspoloženje diže kao što se diže živa u termometru.
     O, bože, šta se ovo dešava ! Smućile su joj se laži izvesnih osoba, sve sama obmana njega i njegovih prijatelja, smenjuju se, provociraju čemu, nije joj jasno , a onda je duboko uzdahnula. Samo ona zna šta se sa njom dogadja sad i ovde.Emocije su, po vremenu uvek ispred osećaja.Takodje je znala da u svom emocionalnom i razumskom ponašanju na suptilan nači emocije izazivaju brze, podsvesne reakcije tela, a osečaji kasnije,polaganije svesne reakcije uma.Misli, osećaji i telesni osećaj su celina koja nas čini svesnim živim bićem,to je ona čudesna celina koja se naziva univerzalni Um,
     Pa ako hoćeš mogu da biram reći, nazovi to ljubav. Govoriš mi poodavno jezikom ljubavi uzvrati Dora... Ne trebaš da me kritikuješ, želim te... Dora, videvši ga tako ozbiljnog, shvati da je on zaista želi.Ne znam za tebe, ali meni treba piće - rekao je ustajući. Stavio je dve čaše ispred i na stočiću u dnevnoj sobi ugledao knjigu D.Jelića...ispratila sam tvoj pogled reće Dora...da štivo interesantno i poučno uzvrati on...Pa nazdravimo novom poćetku uzvrati on..."Da ostaču ovde i kad dođem"...pisala si o tome reće on Dori...Da, a znaš li reće Dora... bez osećaja nijedan razumski čin nije moguć odnos izmedju svih ja još uvek je u meni nastoja ću da bezbroj "ja"... zamenim plesom ljubavi...  Jednom i samo jednom, bićemo  kadri da predjemo prag mišljenja.
    Samo je jedno dobro za misao kao i samo jedno dobro za život - ljubav. Isključuje sve ostalo, usresredjene su sve nade u budućnost, svest, koja se javila izmedju nas zagreva, hrani održava do kraja, mnogim slučajnostima, iskorišćenim mogučnostima i slobodom, pomisli Dora na mah, reće...A ti i ja  sada treba zajedno da se prihvatimo ispitivanja, i to najpre,  prihvati dalji tok razgovora uz opasku i kroz smeh reće.Ako, dakle, rekneš još što god bolje, dragi profesore, upiši me za svog učenika ......