Sećanje
Čuh nekako na obadve stane
odjek ljudskog glasa maloča,
Ispred praga unutra-van
Izdaleka-blizu
Čeka
Zastao
U treptaju oka najezda bezvremenog dana,
I tako samo tako- iz dubine srca,svu istinu
Žigosanu godinom bi da bi postojana,
Sasvim blago s' istinom po ćilimu sećanja gazi...
Videh u času priznanje poziv-jad juće-nit nestade,
Nada i utejha ćud naravi s' obuzdanom strasti,
Rukom još traži san odlutalog sanjara
sve sumnje i sve smelosti koje opsedaju...
i dolaze natrag prema nama.
Нема коментара:
Постави коментар