Ne baš zaluđeno

      
          

slika sa fb

                           III,       iz plave beležnice

      Dugo se zadržao na izgovaranju reči zaludjeno..., rekao je s osmehom ..."S tim što, možda...On... misli da ju je sasvim zaludio.
      Ne baš. Da.-Uzdrhtala je dok je prilazio. Kakav je to pogled? Podigao je obrvu.  Jesi li zaboravila da si me ispalila...Šta? hoću da kažem. Pronašao sam nekoliko njih koje su mi zaokupile pažnju. A Ona...Nije mogla da se ne nasmeši. Bez ikakvog napora,kao da ništa ne može da je zbuni - Drago mi je...A on iznenađeno...Po njegovom mišljenju, sve mu je bilo na dlanu i želeo je da uživa...a one same su dolazile kod njega...ali to je bila samo neobavezna...ljubav reće On...Ma hajde da sve to zalijemo dobrim vino reće Ona...veoma mi se svidja "Sancerre Rose" berba, 2012 godine...I poslušaj me rekla je ...Nema problema. "Ti predhodni trenuci oni ne važe za  mene "A on...To je već problem! Znaći spasa mi nema...Tako je. Ali ne brini i tad tek Ona ugleda njegovo pravo lice. Dakle od očiju daleko , daleko od srca...A imao je petlju da samo par meseci ranije glumi povredjenog...naizgled samo razočaran što nije mogla da mu se pridruži..."I Ona poče da misli da svrha nija bila u njoj nego negde na putu do nje. To traženje  njoj u sećanju odjednom biva sve lepše i lepše, i naknadno joj postaju vidljive mnoge lepote puta, i Ona zaključuje da se prelomna stvar dogodila, ne na kraju puta pred njom, nego negde mnogo ranije...Dobro gde..upita On...U prvoj polovini putovanja put je bio uzaludan...I kad nikog nije bilo, volela je da zastane i da gleda, dal' će sresti tamo najlepše trenutke...I te..Ah, te, Njegove oči koje su gledale tamo i odnosile jedno vreme.
       I mnogo meseci posle...kad Ona je iz svog života vadila svoje najlepše trenutke...Ma sve je u redu, eksplodirala bi odbojno...A On...čitav minut je stajao i ukočeno je gledao i Ona je njega gledala bez prestanka.Na kraju se okrenula na petama i dobacila mu reći preko ramena,"Ti" rekla je, "možeš da misliš šta god hoćeš. Nije me briga."...Ma hajde bez cenzure...zatvorila je oči i svoja usta...Nema vrdanja...Pita te prosto pitanje...Dakle, stvari uglavnom stoje ovako...Na svetu nema ništa sladje od ljubavi...klimnuvši glavom...Sad nakon toliko vremena...Da li te nešto muči? Zna da je loše praviti poređenje..Ali nema načina da to izbegne. Bar u početku,bar neko vreme. Tajna razmišljanja...Tamo gde je Ona bila drugačija...A Ti, u njenom životu nisi mogao da usavršavaš detalje...Pre ili kasnije Ona je morala  da krene dalje..."Voli Ona da joj se drži ruka...ono slatko mesto ispod prevoja vilice"Al' Ti znaš pravilo...telefonski poziv zaboravi...ne moraš više sebe da podsećaš na to...Samo reč je o tome da "onakvim kakav jeste, a taj je...On je..."Al' sad. Samo joj treba vremena da se malo navikne na ublažen izraz njenog čekanja...i bez zaluđivanja...Tvoj lik te drži nemo bez puta nadalje s njom...
           A, Ona...čekala je na objašnjene,nešto što bi unelo smisla u sve ovo al' stari vic...jedna faza,prolazni hir...ćak i loš san...A, Ti reci joj šta je... ono drugo ?