VI, Plave beležnica.
Sećanje
 |
| artist,Agnolo Bronzino |
Nije ista kao onda - kad i to bi juće.
Al' tvoja blizina čuće moj glas...budi tih kad mi srce bije.
Budna...nebo i Ona...A nekad bi dvoje...al' vreme umorno od putovanja odnese jedno što pratilo je potmuli huk igre bez dodira.Pored nje, na stazi, uvek je stajalo juće...Al za njim je išlo sutra smenjujući se s il' možda jednog dana osećaj majušne praznine svakog od narednih dana...Al' i to bi za vreme...Ništa izmače se...nije većno..i sad kad te nema, mala obla tišine...otkinu najzad osmeh bez moći...s najdubljom setom okreće se ka mislima i brojevima pomešanim na čudan naćin u njenoj glavi...
A onaj drugi zagonetan još uvek s' druge strane...na svakom bi njenom raskršću da je...al već su se upoznali...A-možda je još ranije trebalo da ti skrene pažnju...sad ostaje...Ona ne odlazi...
Želim te...to sam Ja...zar opet nešto nije u redu?...i već je znao da ga ranije ili kasnije čeka momenat kada će reći...Tražio sam te...a sad i tebi bele vlasi niću...takav je život...Zaista šteta.I nije joj jasno šta si tražio od nje svo ono prošlo vreme?...A,Ona zapravo nezna. Razmišlja o čudnim stvarima...i znaš li šta...opustila bi se...dodji da ispijete čaj...Oh - oh...to znači nevolja...pre nastupa ljubavi moja...ma oladi malo reće ona ne šapući u prolazu, ljubavi moja! Al' kad je pogleda...ona zatvori oči i privi se uz njega u njegov zagljaj...biće lakše za priću reće On...Iskušaj me bez ludosti sad il'' ma...s' tobom sam navikao i na to reče On. I? Sasvim iznenada zatekla je sebe kako razmišlja o brojevima i stalno joj se motaju po glavi...Koji upita On,(skoro smo tu temu zatvorili).
Peoizvod broja tri..."Dvanest predstavlja savršenstvo reće On...jer je proizvod broja tri - božija moć i broja četiri simbol ovozemaljske moći. U tom broju se kriju tri ravni sveta, pa pomnoženo sa četiri, brojem koji upravlja prostorom i vremenom zajedno izražavaju svemir." I ona se blago nasmeja,"koja koincidencija!"...I u njenom pogledu iznenada zaustavi se njegov jezik koji je izlazio iz usne duplje...i htede da je poljubi...Aha, nasmeja se sad uz opasku Ona."jezik je jedini unutrašnji organ koji može da se izbaci napolje, duboka to je istina al' gde su ti oči i ruke...kad više ne postoji juće.Znači sutra! ponovo on reće naglas sa željom da joj se obrati...A ona nežno prolazi prstima po njegovom obrazu i nežno mu svojim jezikom dotiće oči i usne i promenivši nekoliko osmeha ne hte da mu se sasvim približi. A On preko njenih oblih ramena u trenutku nije shvatio da je želela da je zagrli.Sad smirena i bez dodira naglo se okrete i doviknu naglas kao da se oprašta...s' poslednjim njenim odlaskom od juće...a bio si tamo posle mnogo godina...A dal' ćeš tamo biti i sutra...i dal' se ona to tebi obrača? Sa negdašnjim zanosom i odlaskom sramežljive ženske ruke što gube...
Danas zna da sutra zauvek isključuje juće...I da ne zasmeta-dok niko ne naidje s' uzdahom oblak straha smestila je na mesto onih koji vole krug samoće...I zaboravlja vreme navike vremenom protiv navike...i niko više neće moći da poremeti tišinu što vodi ka njenom cilju.
Promenu od "zaljubljenosti" do iluzije o "imanju" ljubavi često je moguće konkretno pratiti i kod parova koji se nisu "zaljubili" (Fromm,Imati ili biti).
Budna...nebo i Ona...A nekad bi dvoje...al' vreme umorno od putovanja odnese jedno što pratilo je potmuli huk igre bez dodira.Pored nje, na stazi, uvek je stajalo juće...Al za njim je išlo sutra smenjujući se s il' možda jednog dana osećaj majušne praznine svakog od narednih dana...Al' i to bi za vreme...Ništa izmače se...nije većno..i sad kad te nema, mala obla tišine...otkinu najzad osmeh bez moći...s najdubljom setom okreće se ka mislima i brojevima pomešanim na čudan naćin u njenoj glavi...
A onaj drugi zagonetan još uvek s' druge strane...na svakom bi njenom raskršću da je...al već su se upoznali...A-možda je još ranije trebalo da ti skrene pažnju...sad ostaje...Ona ne odlazi...
Želim te...to sam Ja...zar opet nešto nije u redu?...i već je znao da ga ranije ili kasnije čeka momenat kada će reći...Tražio sam te...a sad i tebi bele vlasi niću...takav je život...Zaista šteta.I nije joj jasno šta si tražio od nje svo ono prošlo vreme?...A,Ona zapravo nezna. Razmišlja o čudnim stvarima...i znaš li šta...opustila bi se...dodji da ispijete čaj...Oh - oh...to znači nevolja...pre nastupa ljubavi moja...ma oladi malo reće ona ne šapući u prolazu, ljubavi moja! Al' kad je pogleda...ona zatvori oči i privi se uz njega u njegov zagljaj...biće lakše za priću reće On...Iskušaj me bez ludosti sad il'' ma...s' tobom sam navikao i na to reče On. I? Sasvim iznenada zatekla je sebe kako razmišlja o brojevima i stalno joj se motaju po glavi...Koji upita On,(skoro smo tu temu zatvorili).
Peoizvod broja tri..."Dvanest predstavlja savršenstvo reće On...jer je proizvod broja tri - božija moć i broja četiri simbol ovozemaljske moći. U tom broju se kriju tri ravni sveta, pa pomnoženo sa četiri, brojem koji upravlja prostorom i vremenom zajedno izražavaju svemir." I ona se blago nasmeja,"koja koincidencija!"...I u njenom pogledu iznenada zaustavi se njegov jezik koji je izlazio iz usne duplje...i htede da je poljubi...Aha, nasmeja se sad uz opasku Ona."jezik je jedini unutrašnji organ koji može da se izbaci napolje, duboka to je istina al' gde su ti oči i ruke...kad više ne postoji juće.Znači sutra! ponovo on reće naglas sa željom da joj se obrati...A ona nežno prolazi prstima po njegovom obrazu i nežno mu svojim jezikom dotiće oči i usne i promenivši nekoliko osmeha ne hte da mu se sasvim približi. A On preko njenih oblih ramena u trenutku nije shvatio da je želela da je zagrli.Sad smirena i bez dodira naglo se okrete i doviknu naglas kao da se oprašta...s' poslednjim njenim odlaskom od juće...a bio si tamo posle mnogo godina...A dal' ćeš tamo biti i sutra...i dal' se ona to tebi obrača? Sa negdašnjim zanosom i odlaskom sramežljive ženske ruke što gube...
Danas zna da sutra zauvek isključuje juće...I da ne zasmeta-dok niko ne naidje s' uzdahom oblak straha smestila je na mesto onih koji vole krug samoće...I zaboravlja vreme navike vremenom protiv navike...i niko više neće moći da poremeti tišinu što vodi ka njenom cilju.
Promenu od "zaljubljenosti" do iluzije o "imanju" ljubavi često je moguće konkretno pratiti i kod parova koji se nisu "zaljubili" (Fromm,Imati ili biti).
Нема коментара:
Постави коментар