6. Snena zabluda
Kako je tiho
sumnja
Neobičan zvuk
tri ujutru ...zbrka
Ljubav slobodno šeta,
ponovo je hladno.
Grlo se steže
"ona", zajeca
Plameni točak stvara krug
nevidljiv ožiljak
puni se njegovim dahom -
išćezava
Budućnost...
spontani izliv jakih osećanja
sveprisutan
kao sloj prašine
Sam svoj ne - baš
Kroz razmak vatre
katkad ispred
uvek sija tanani plamen
...Sećaš li se ? Požar?
A kako idu reči? Ah reči:
Ej, ej, još pre zore
Ispred misli, tu na dohvat
Sa one strane...Al' tek posle
tihi vrisak šaputanje
odzvanja...Zašto?
sledećeg dana
Sopstveni život
jedne od mnogih...
kroz zatvorena vrata
misao tako zrači
još za mraka
Samo korenje duše koje će
izniči jednog dana
i biće drugi put,
nemir, mašta, želje uzbuđenje
Nit u korenu sa ono malo života
kroz vazduh sebi put seće
u srcu nesabiriva svetlost tišini
tiha nema...mora da prođe
ispred misli lik tvoj
kao da sanja...smešeći se...
Tek toliko blizu da zna
malo-pomalo zima mrzlost ovamo
A' "ti"...
Zar se ti ne plašiš ?...
Prošlosti starije od budućnosti
...A da li je bila?
Reči izgovorene s ljubavlju?
Poput prašine koja pali srce u plamenu?
Нема коментара:
Постави коментар