четвртак, 30. јул 2020.

Večita čežnja

                                          
slika sa fb
                                          Plava beležnica VI.deo
                                                svetlost slepa

5.

I sda živi
Nema,
Ne osvrće se
Stoji
Posmatra
Žedna
Uh, da
Slepa za očaj
Širi ruke smeška se
Ona
Zrela
Žena
Razmišlja
Skriva
Oganj
Sama od sebe krade
Burnu inspiraciju
Magiju
što šeta po krvi
Snažno
živo
opi
otkri
Divlji požar budi
grize kosti...a
kožu izvan i iznutra diže
Ššš, učutkuje divlju vrtešku
čudnu oluju  strast
Jer
crnina  toplinu voli
Ali
Plaši se snage buke.
reč je tu - iza
Sumnja
Zamka
Ne zna kako -  al' zna
Lovca koji se šeta kroz tišinu
Gleda... vidi   svetlost slepu
kako nešto kasnije zaboravlja
Život ... bez  zaustavljnja...
Ali ako i jeste,nije bilo davno...




субота, 25. јул 2020.

Na pola puta

                                           
slika sa fb
                                             Plava beležnica VI.deo
                                              ...Jedna malenkost

4.

Ne tako davno
tu il' tamo...
Iskreno, uzbudljivo, neumoljivo
S' vremenom ispred sebe
Stoji - na pola puta do savršene ljubavi
Čeka
dok izlazi Sunce
život je bajka
Čuješ li
Čekajući...
Sad je dosta
Zapravo
Vetar
Šum
Konačno
Uvrežena  slika nosi zapletenu ljubav u sebi
I sad eto
Iskrice nade, koja nikad nije zgasnula
Nameće želje
Osim možda
Još uvek
Hrabrost ili mudrost
Ne zaboravlja šapat
Budučnost
skračuje vreme
Izbrisanoj prošlosti
Bez mere i razuma
S' više ludosti nego uživanja
Više u mudrovanju nego u uživanju
Naime
Misli
Ovaj - Da, veruje da jeste
zarobljena strast
U vezi sa jednim
Jednog drugog pita - kasnije nego što priliči
O ritmu otkucaja srca, buđenje...

среда, 22. јул 2020.

Odmah iza tebe

                                          
                                          Plava beležnica VI.deo
                                            - Još se malo seća

3.

Polako
Iznova
Vidi
Ah
Shvata
Iznenađenje
Još je, naime, jedno preostalo
Uprkos svemu nerečeno
Jedna malenkost čoveka
Čovek
drugačiji od onog...
S' puno slika, kopija i privida
misliš da vredi?
A ne zna
Čeka, čeka
Sama 
Zna samo
za dobro, lepi
Ožiljak svetli
Da je dobro dovoljno samo sebi
oseća, pamti želi
Prekrasne bez naslade misli
Odmah iza tebe - On-Ne.Ne on
Nad njom stoji 
glas uvek blizu...sutra talasa...
senka na zalasku je sve duža.

недеља, 19. јул 2020.

Omamljujući zov

                                            
slika sa fb
                                               Plava beležnica VI. deo
                                                   - Reči govore

2.

Ljubav
Snovi
Život
Nemirna draž
Glasonoša pun žara
Voli - želi da bude
usplamtali ples zanosa
Mala ludost
strast žestine
reč
sluša
Uzbudljiv tih
Bio je
Dan posle trenutak sreće
Igra beše
kratko opijen osećaj
plamenom gori
nudi deo sna
Godine iste
iluziji  na izmaku
...Ljubav za vreme...

петак, 17. јул 2020.

Odraz u očima

                                   
slika sa fb
                                      Plava beležnica VI.deo
                                         ...I u reči najzad...

1.
Tu i tamo
Gore dole
Kao nekad
Život živi
živi život
tih topao
divlji žar
I!
Mir traži
pa se čudi
kud ga nosi
kratki dan
Dal' vredi
Dan da' ljubi
Sreću nema
sreću sniva
Ko je zove
evo hita
nenasiti šum koraka
Iznenada
Gnjezdo svija
U hroničnoj megagužvi
Dana jednog neizvesno
Neželjeno razbesnelo osećanje
okovima umotanim kao piton 
reči šiba
Katkad
Klizi i leluja
Potaknuto ne razmišlja
Sabira
se
tragom nosi prste tvoje
Ne seća se
Kud odlazi  kuda ide
Znatiželja
tiha mukla
Niti mari
što reč šiba
radost čula
već upravo
Ne silazi sa svog puta
nego pita
Razum i moć
čuj pomozi
Čas velikoj na čas malom
bolu tugi
Da zapeva
osamljena
Čudana igra
Neistina
Bez razuma
ludovanje
rastavljenoj
usamljenoj nedostupnoj
večnoj čežnji
svetlost slepa-neprozirna
oči vetra
tajnu  tešku
Više nema ko da pita

Šta da radi
Želja snažna za dajinom
dal' da čeka, snažnu ruku
pitanje je poverenja...

петак, 10. јул 2020.

Izgubljeno vreme

                                       
slika sa fb.
                                           Plava beležnica V. deo
                                           Voleti drugog, to je sreća


3.

   Sadašnjost
   ceni
   Savršenstvo.
   Svesna
   da
   Moram pažljivo
   birati
   reči
   kažem:
   Gledala sam jednog...da, da, baš njega...snagu koja prelazi u čežnju...
   Gledala sam ga svesno celim putem.
   A onda su nam se pogledi na trenutak sreli...Odjednom zaboravih šta znači gubitak i dobitak.
   Šapat dok se dizao i padao...
   Posle tišine, s' malo strpljenja...Mislim da me zapravo nije ni video.
   Ono što sam ja videla, bilo je očaravajuće...
   Videla sam opuštenost,  vedrinu,  šarm... I to me zaintrigiralo...Udahnulo mi je život.
   Meni...Koja sam oduvek imala prebujnu maštu.
   Videla sam.
    A prizor je bio...Morala sam se ugristi za usnu.
    Pogledala sam malo bolje. Primakla sam se malo bliže.
    Molim?
    Hm....
    A sada?
    Ne šalim se
    Pa
    To nije loša ideja
    Nešto ružno, ali neprocenjivo.
    Bože, te oči...
    A
    Da ništa nisam razumela.
    Osim što je osećaj bio prijatan
    Zapravo...
    Sada je drugačije
    Pritisak njegovih usana bio je čvrst i odlučan.
    A opet...s druge strane, ništa nije bilo isto.
    Otvorila sam oči...
    Oko očiju po licu i po telu več su mi se stvarale bore...
    Granicu ne prelazim...ne putujem duboko kroz  vrtlog vatrene oluje ...
    Nespokoj, isceljenje, odrastanje, s malo strpljenja...nisam slomljena.
    Ali za divno čudo...sve sam nekako vrlo pribrano prihvatila.
    Čuh
    Al' ne verujem
    Vetru koji šara
    Senku
    Uvek istu
    I nepropušta da hoda užarenim putem
    Sa nanovo iskrslim, plesom zanosa...Ne broji sluša...
    Prolazi
    kroz saj i kroz tamu
    Blago utkana strast
    S' ožiljkom koji podseća
    One su kao ti
    U mesećevom vrtu
    besana noć
    Na raskršću
    zadovoljstvo i nemir...tek rođene ljubavi
    Ali!
    U istom ritmu...na suvom kamenu trag suze...Ljubav uvek nađe znak...A dalje? Dalje to je...Da sam već znala ono nepobedivo, nepokolebljivo...znam sada;neprirodnom lukavošću udaljavala bih buru sećanja...
    Skrivena uspomena teži,  zna sta fali  senci sa malo ludosti
    Ravnodušnost ne mržnja. Već ljubomora koja budi zamrlu strast
    Ne može da nasluti, jer ti znaš...šta rađa
    Zahuktali glamurozni maskembal, što s korakom prelama san.
    Uspomena  želja i uzbuđenje...Tako topli i puni emocije...
    Ko vi...odjednom Ti...aktivan ali nestalan...Živiš u meni...S' dečijim licem i sa mojom idejom o sreći...Oživljavaš trenutak dugog puta u letu...ljubavi bez nade...
    S' prolaznom srečom u oku
    Razmišljam
   Sumrak...proleće kroz većernji blesak
   Boli
   Slušam kako prolaze sati
   Izgubljeno vreme
   Uspomene
   Teški neutešivi dani
   malo kasnije,
  Očaj al' i hrabrost
  Traži u sećanju izazovnim pogledom bez patnje lice,
  I,
  Otkriva sliku koja nije izgubljena...I slutnju pretvara u tajenstvenu i uzbudljivu istinu...
  Rasute latice što budi ljubav...

петак, 3. јул 2020.

Neugasiva iskrica nade

                                      
                                       Plava beležnica V.deo
                                       Voleti drugog, to je sreća

2.
    U dubini sećanja. Između oka i uha.
    Snova i ambicije...Sećanje joj priređuje  čudne igre, jednog dugog dugog putovanja.
    Prošlost predstavlja moćno zaveštanje s' kojim mora da uskladi svoje postupke i svoje verovanje.
    Ili iskušenjem da ispita granice svoje dileme...da li da ostane čista telom i dušom ili da sve rizikuje za priliku da proživi ostatak života pun ljubavi...Saznanjem od usamljenosti do ljubavi...od ljubavi do usamljenosti.
    I dok sat vremena otkucava do tačke bez povratka...Postoje tajne u njoj...Tajna prema onom kome najviše veruje...Snovi i ambicije...poznanstvo...I njena borba za ispunjenje njenih želja...
    Ah, da...,i da produži svojim putem...
    A on...da prepričava svoju priču...jer većiti putnik najčešće nigde ne ostaje dovoljno dugo i neostavlja neizbrisiv trag (svog), daha...
    Ali, zna, zna.. jednom se zaljubila i kako se zaljubila i zašto se zaljubila...
    A, on  želeo je da ga ona pamti...Uveće bi sedeo  razmišljajući kako ga ne poznaje...a on postoji...
    Strah  da neće umeti njega da pronađe...i šta je značio topao talas koji mu je čudno preplavio srce...
    To je dug put...okončavši ga više neće moći da nastavi da plete istu nit...Odjednom sve mu je bilo jasno...
    Možda će se stvari same po sebi promeniti.Pre nego  sagledaju svoju istinu.
    A ona. Korak po korak pokušala ga je najpre podsetiti, a zatim razumeti...
    Stvarnost u carstvu ljubavi smišlja da ona i on postanu pobednici u onome što žele, ili će ostati praznih ruku i slomljenog srca.
    Znala je da ljubav isuviše lako može da postane đoker  u vezi s' bilo kojim značenjem u bilo kom trenutku iz bilo kog razloga...I ako ljubav ne stavi na pravo mesto , ona će od nje napraviti budalu...
    ..., Ni on a ni ona nisu ni slepi ni glupi...Ljubav je nedvosmislena, i jasna...Ali ispod postoji srž iz koje proizilazi zadovoljstvo.
    Nestrpljiva
    I
    Nerazumno
    Zapanjena - da
    Je
    On između
    Da, znam, promrmlja sebi u bradu -
    Ljubav
    Ali šta je to ljubav...?
    Da sam vetar, tačno bih znao gde bih duvao,
    dopre do nje muški glas...
    Obuzeta svojim mislima nije ni primetila čoveka
    Koji je stajao na sredini puta, i davao joj znak da stane.
    Ali zašto?
    Ja
    Promrljala
    Sam
    I-rekla meko
    Sve
    Je
    Uredu
    Oh, bože. Ja sam emancipovana
    Žena
    Htela
    Sam
    da kažem
    U stvari, već sam bila tamo
    Isto mesto
    Nekoliko godina pre
    Tragovi suza
     Lice
    Sa očima punim nade
    Mladost
    Smeh
    Pesma
    Tu je...Neeeeeee! to je bilo pre
    Tu u biti ja
    Ljubav
    Čujem glas
    Negde je daleko
    On! Zove li me on? Opominju me suze i bol
    Za njega nikad nisam bila
    Lice prema njemu - Verovala je da on postoji
    Misli me varaju
    Pogled me vara...Al'
    Znajući lik vreba
    Sa neprihvatljivim "ne" kao odgovor
    Znala sam da je to poziv
    Bunovne
    Bosonoge i raznežene
    Zlatokose zore - prerušene u tišinu
    Plovi punim, jedrima
    Krećem, kreće se prema sredini
    On-nežan i pažljiv
    S' one vesele strane
    Zagrmi ono nežno malo
    Grmi,  grize,  mami
    Magiju osećanja...i
    Znojavim likom i telom vreba
    Lice prema njemu
    Klimanjem levog kažiprsta za da  i desnog za ne
    Al'
    Svo troje(on-ona-ja), smo do određenog trenutka
    znali ključni zaplet
    Verovala sam da ga voli
     I da on nju voli
     I, uglavnom, da se oni-ona i on-međusobno vole...
    ...Verovatno su i oni u to verovali
    A
    Osmeh
    Bio je na velikom ispitu
    Ta  određena količina muške površnosti
    od stabla ne vidi šumu - i razumno upada u emotivne zamke
    Nisam
    sigurna
    da
    ćeš
    mi
    biti
    Plamen koji gori u srcu...Traganje za oproštajem grehova iz prošlosti i vera u sopstvenu
    budućnost..s' željom za neuhvatljivim on(ti), mora imati samo jednu želju.
    Hoćeš li da je čuješ?
    Sliku žene, slika sa kojom sam odrasla-živela...I koliko god sam joj se htela odupreti,
    postajala je sve snažnija u mom sećanju.
    Da li si za to sposoban?
    Za mene je ljubav pre svega prijateljstvo, uzajamno dopunjavanje...pažnja... koja slama
    osmehom    nežnost s' likom... upućeni jedno na drugo... 
    ...U svkom slučaju, poznati i priznati
    I nije mi jasno?
    Sve što je za tebe igra za mene je život!
    Moja čula su  izmernjena, postala sam oštrija i življa
   Sve gledam drugačije nego pre.
   I samo gledanje ispunjava me radošću...jače nego ikad...
   Možda je pametnije da nekoj od njih uslišiš želju.
   A ja?...Ne glumim, neke stvari jednostavno ne dodirujem...Zapravo smatram, da postoje osobe koje
   znaju i mogu voleti pripadajući do kraja jedna drugoj...
  Ja sam ionako daleko od tog(tvog) sveta
  Ne nisam impresionirana... nekog će to usrećiti...