петак, 3. јул 2020.

Neugasiva iskrica nade

                                      
                                       Plava beležnica V.deo
                                       Voleti drugog, to je sreća

2.
    U dubini sećanja. Između oka i uha.
    Snova i ambicije...Sećanje joj priređuje  čudne igre, jednog dugog dugog putovanja.
    Prošlost predstavlja moćno zaveštanje s' kojim mora da uskladi svoje postupke i svoje verovanje.
    Ili iskušenjem da ispita granice svoje dileme...da li da ostane čista telom i dušom ili da sve rizikuje za priliku da proživi ostatak života pun ljubavi...Saznanjem od usamljenosti do ljubavi...od ljubavi do usamljenosti.
    I dok sat vremena otkucava do tačke bez povratka...Postoje tajne u njoj...Tajna prema onom kome najviše veruje...Snovi i ambicije...poznanstvo...I njena borba za ispunjenje njenih želja...
    Ah, da...,i da produži svojim putem...
    A on...da prepričava svoju priču...jer većiti putnik najčešće nigde ne ostaje dovoljno dugo i neostavlja neizbrisiv trag (svog), daha...
    Ali, zna, zna.. jednom se zaljubila i kako se zaljubila i zašto se zaljubila...
    A, on  želeo je da ga ona pamti...Uveće bi sedeo  razmišljajući kako ga ne poznaje...a on postoji...
    Strah  da neće umeti njega da pronađe...i šta je značio topao talas koji mu je čudno preplavio srce...
    To je dug put...okončavši ga više neće moći da nastavi da plete istu nit...Odjednom sve mu je bilo jasno...
    Možda će se stvari same po sebi promeniti.Pre nego  sagledaju svoju istinu.
    A ona. Korak po korak pokušala ga je najpre podsetiti, a zatim razumeti...
    Stvarnost u carstvu ljubavi smišlja da ona i on postanu pobednici u onome što žele, ili će ostati praznih ruku i slomljenog srca.
    Znala je da ljubav isuviše lako može da postane đoker  u vezi s' bilo kojim značenjem u bilo kom trenutku iz bilo kog razloga...I ako ljubav ne stavi na pravo mesto , ona će od nje napraviti budalu...
    ..., Ni on a ni ona nisu ni slepi ni glupi...Ljubav je nedvosmislena, i jasna...Ali ispod postoji srž iz koje proizilazi zadovoljstvo.
    Nestrpljiva
    I
    Nerazumno
    Zapanjena - da
    Je
    On između
    Da, znam, promrmlja sebi u bradu -
    Ljubav
    Ali šta je to ljubav...?
    Da sam vetar, tačno bih znao gde bih duvao,
    dopre do nje muški glas...
    Obuzeta svojim mislima nije ni primetila čoveka
    Koji je stajao na sredini puta, i davao joj znak da stane.
    Ali zašto?
    Ja
    Promrljala
    Sam
    I-rekla meko
    Sve
    Je
    Uredu
    Oh, bože. Ja sam emancipovana
    Žena
    Htela
    Sam
    da kažem
    U stvari, već sam bila tamo
    Isto mesto
    Nekoliko godina pre
    Tragovi suza
     Lice
    Sa očima punim nade
    Mladost
    Smeh
    Pesma
    Tu je...Neeeeeee! to je bilo pre
    Tu u biti ja
    Ljubav
    Čujem glas
    Negde je daleko
    On! Zove li me on? Opominju me suze i bol
    Za njega nikad nisam bila
    Lice prema njemu - Verovala je da on postoji
    Misli me varaju
    Pogled me vara...Al'
    Znajući lik vreba
    Sa neprihvatljivim "ne" kao odgovor
    Znala sam da je to poziv
    Bunovne
    Bosonoge i raznežene
    Zlatokose zore - prerušene u tišinu
    Plovi punim, jedrima
    Krećem, kreće se prema sredini
    On-nežan i pažljiv
    S' one vesele strane
    Zagrmi ono nežno malo
    Grmi,  grize,  mami
    Magiju osećanja...i
    Znojavim likom i telom vreba
    Lice prema njemu
    Klimanjem levog kažiprsta za da  i desnog za ne
    Al'
    Svo troje(on-ona-ja), smo do određenog trenutka
    znali ključni zaplet
    Verovala sam da ga voli
     I da on nju voli
     I, uglavnom, da se oni-ona i on-međusobno vole...
    ...Verovatno su i oni u to verovali
    A
    Osmeh
    Bio je na velikom ispitu
    Ta  određena količina muške površnosti
    od stabla ne vidi šumu - i razumno upada u emotivne zamke
    Nisam
    sigurna
    da
    ćeš
    mi
    biti
    Plamen koji gori u srcu...Traganje za oproštajem grehova iz prošlosti i vera u sopstvenu
    budućnost..s' željom za neuhvatljivim on(ti), mora imati samo jednu želju.
    Hoćeš li da je čuješ?
    Sliku žene, slika sa kojom sam odrasla-živela...I koliko god sam joj se htela odupreti,
    postajala je sve snažnija u mom sećanju.
    Da li si za to sposoban?
    Za mene je ljubav pre svega prijateljstvo, uzajamno dopunjavanje...pažnja... koja slama
    osmehom    nežnost s' likom... upućeni jedno na drugo... 
    ...U svkom slučaju, poznati i priznati
    I nije mi jasno?
    Sve što je za tebe igra za mene je život!
    Moja čula su  izmernjena, postala sam oštrija i življa
   Sve gledam drugačije nego pre.
   I samo gledanje ispunjava me radošću...jače nego ikad...
   Možda je pametnije da nekoj od njih uslišiš želju.
   A ja?...Ne glumim, neke stvari jednostavno ne dodirujem...Zapravo smatram, da postoje osobe koje
   znaju i mogu voleti pripadajući do kraja jedna drugoj...
  Ja sam ionako daleko od tog(tvog) sveta
  Ne nisam impresionirana... nekog će to usrećiti...

Нема коментара:

Постави коментар