Izgubljeno vreme

                                       

slika sa fb.

                                           Plava beležnica V. deo
                                           Voleti drugog, to je sreća


3.

   Sadašnjost
   ceni
   Savršenstvo.
   Svesna
   da
   Moram pažljivo
   birati
   reči
   kažem:
   Gledala sam jednog...da, da, baš njega...snagu koja prelazi u čežnju...
   Gledala sam ga svesno celim putem.
   A onda su nam se pogledi na trenutak sreli...Odjednom zaboravih šta znači gubitak i dobitak.
   Šapat dok se dizao i padao...
   Posle tišine, s' malo strpljenja...Mislim da me zapravo nije ni video.
   Ono što sam ja videla, bilo je očaravajuće...
   Videla sam opuštenost,  vedrinu,  šarm... I to me zaintrigiralo...Udahnulo mi je život.
   Meni...Koja sam oduvek imala prebujnu maštu.
   Videla sam.
    A prizor je bio...Morala sam se ugristi za usnu.
    Pogledala sam malo bolje. Primakla sam se malo bliže.
    Molim?
    Hm....
    A sada?
    Ne šalim se
    Pa
    To nije loša ideja
    Nešto ružno, ali neprocenjivo.
    Bože, te oči...
    A
    Da ništa nisam razumela.
    Osim što je osećaj bio prijatan
    Zapravo...
    Sada je drugačije
    Pritisak njegovih usana bio je čvrst i odlučan.
    A opet...s druge strane, ništa nije bilo isto.
    Otvorila sam oči...
    Oko očiju po licu i po telu več su mi se stvarale bore...
    Granicu ne prelazim...ne putujem duboko kroz  vrtlog vatrene oluje ...
    Nespokoj, isceljenje, odrastanje, s malo strpljenja...nisam slomljena.
    Ali za divno čudo...sve sam nekako vrlo pribrano prihvatila.
    Čuh
    Al' ne verujem
    Vetru koji šara
    Senku
    Uvek istu
    I nepropušta da hoda užarenim putem
    Sa nanovo iskrslim, plesom zanosa...Ne broji sluša...
    Prolazi
    kroz saj i kroz tamu
    Blago utkana strast
    S' ožiljkom koji podseća
    One su kao ti
    U mesećevom vrtu
    besana noć
    Na raskršću
    zadovoljstvo i nemir...tek rođene ljubavi
    Ali!
    U istom ritmu...na suvom kamenu trag suze...Ljubav uvek nađe znak...A dalje? Dalje to je...Da sam već znala ono nepobedivo, nepokolebljivo...znam sada;neprirodnom lukavošću udaljavala bih buru sećanja...
    Skrivena uspomena teži,  zna sta fali  senci sa malo ludosti
    Ravnodušnost ne mržnja. Već ljubomora koja budi zamrlu strast
    Ne može da nasluti, jer ti znaš...šta rađa
    Zahuktali glamurozni maskembal, što s korakom prelama san.
    Uspomena  želja i uzbuđenje...Tako topli i puni emocije...
    Ko vi...odjednom Ti...aktivan ali nestalan...Živiš u meni...S' dečijim licem i sa mojom idejom o sreći...Oživljavaš trenutak dugog puta u letu...ljubavi bez nade...
    S' prolaznom srečom u oku
    Razmišljam
   Sumrak...proleće kroz većernji blesak
   Boli
   Slušam kako prolaze sati
   Izgubljeno vreme
   Uspomene
   Teški neutešivi dani
   malo kasnije,
  Očaj al' i hrabrost
  Traži u sećanju izazovnim pogledom bez patnje lice,
  I,
  Otkriva sliku koja nije izgubljena...I slutnju pretvara u tajenstvenu i uzbudljivu istinu...
  Rasute latice što budi ljubav...