Razum i nada

                                       

                                       Plava beležnica VIII. deo
                                                  - Bez ti

1.
I opet zbunjuje
Oko
umorno
gleda lik
što potajno budi neizlečenu ranu
Probuđen
u noći izluđen
brzo korača
sivilo života
duševna plitkost
korak nazad
ponor
u glasu reč reče
Sve to kamenje trnje
grizu
iznova i iznova
na ruševini naslonjene ruke

Da to su bile one

o njegove oslonjene Njene

Njene oslonjene na  vetru trepere
zapravo čista poza pravila nema
Neraspuknuto celo
Najzad
Ona ja
oseti dodir dah
čarolije u ritmu srca
stegnutu usnu
Većeras drukčije
poklapam usnama svojim
Licem - stvarno toplim
dodirujem
Dugom strasti želju
koja vremenom bledi
i ne znajući
iznenada
praznina
odole u vremenu trenutak..
što zove Život
Dobra noć?
Tvoja