Zbog osmeha, dodira, ponosa neizgovorene reči. Kad razmislim nije samo prošlost Uzlet koji predoseća neshvaćeno srce. Put trnovit, a vreme prolazi
Na tvojim pod nebom rukama
šanse su minimalne da sve bude kao pre
Učtivo nasmešena lagana igra
radost i strah
premešta pogled... još jedan susret - obična reć i s prikrivenim pogledom uskoči u vreme...
Ne... ipak, s naporom - odjednom
Samo jedna - posebna, a sutra - opet poslednja!
Odlučno reče: " Pa to je jasno...Između bi bilo
Kad bi... Plava beležnica VIII deo
Tiho šapuču
Čudna slučajnos
zna
živi
to neodređeno " samo"
Da Ti - on nije
zna tvoje srce il' moje
Nagoni
vatrom obuze lakomu noć
Oko mene
Dublji no ikad tvoj glas
zemaljskom stazom
menja padine jutra
tvoj rasterećen smeh
i posle svega
prema tebi bez snova
nespretno telo prokleto dobro
pomera bezumne ruke strast
rasteže utišava tanku liniju
onako
zagonetno zavodljivo najdublje osećanje
trči, poskakuje kao da žuri
prkosi vremenu
rastapa dušu trenutak jedan
treperi
U nočnoj tmini
pogled dug bez oklevanja..
Нема коментара:
Постави коментар