Znak utkan duhom

    Ponekad je lako izgubiti se u svojim osećanjima i željama.

10.Znak utkan duhom                                                                                  Plava beležnica VIII. deo                                                                                                                                       Miris blizine         

   Konačno, dan po dan 

   Savršenstvo izabrano bez napora i bez buke.

   U sadašnjem trenutku. Njihova hemija je tempirana bomba koja otkucava  željom  tela i duše do ruba ludila

   On...kao eho ponavlja se u njenom umu.

   Znala je da što god da kaže ili uradi biće shvaćeno onako kako je on želeo da shvati.

   Nemirna buntovna ne pokazuje znake zaustavljanja.

   Korak po korak njena razdražujuća energija hoda po oblacima  leprša na vetru vremena a ljubav ključa.

   Moć sudbine otkriva  ono čega se dobrovoljno odriće zadovoljstvo prikovano za prikrivenog čoveka...

   Zna

   Čeka još jedno veće punog meseca unutar čistote tišina.

   Njen greh, još uvek živ ostao je u sećanju na jedan jedini susret.

   Malo pomalo

   Čvrsto tapka

   sa strahom -

   u ljubavnom krilu

   oprezno

   čeka

   ne žuri

   Ne prića sve odjednom

   Starijem

   Mudrijem

   ne izmiče

   putanja drugačija

   razume tajne

   Vreme

   Čuva stalan tok zagonetka

   zatvorena u nemom sećanju

   Ljubavnici?

   Prijatelji?

   Izuzev kraja bez tebe

   Praznim očima otvara širom prozor

   budučnost

   ćudno, zar ne...

   Izvan definisanih linija osim ništa...

   Ništa joj ne pokazuje istinu bolje od dela koje stoji tamo negde gde nikada nije bilo ničega...Al',

   Pita se

  "Da li se izbor koji želi da napravi podudara sa posledicom sa kojom može da živi."

  Rekla je: "Pa tu smo." Budi iskren to je jedino pravilo

  A ostalo je ostalo  za izlaz iz stvarnog života...Tvoje ime je tvoje ime, skoro zaključano i uronjeno u srcu.

  Ona. Oprašta ti poraze koje je složila unutar, tajne koju skriva od sebe, dovoljno blizu da izdahne...Volim te nek' sam prokleta!

  "Nisi je hteo, da jesi..."

  promenio bi zabludu

  Ono što je usledilo je dobro uvežbana tvoja uloga duha koji je rođen da pobeđuje...Tvoja prijateljstva čak i sa navodno bliskim prijateljima bila su opaka i okrutna, a odnosi sa ženama puni sukoba?

  Jednostavnu istinu borca-ljubavnika sagledala je umom i oseća je u svom srcu.

  Još uvek ona žudi za nekim znakom koji će joj pokazati kako u tvom srcu postoji beskrajno tajanstveno blago. I,

Zbunjujuća mećava, strast - zamka -

Njen svet poćinje da puca na tvojim usnama

Tvoje ruke motaš po njenom telu, a usne preplavljene grešnim željama, na bezbroj različitih načina uzvračaju poljupce.

Od trenutka do trenutka  energija u njoj traži put koji rasplamsava pobudu s' onim što zan.

Sluša, ne čuje

ne razume

visina gleda drugačiju putanju koja se pojavljuje zaobilaznim putem.

U razmeštenoj postelji dremljiva mašta nosi tvoje tragove i uranja u svaku poru nove realnosti.

A gde si ti kad ni tamo nisi  san mekog srca.

Nakon što se ljubav i mržnja privuku oči u oči otkrivaju šta suprotnosti rade.

I dok,

Veće se spušta na grad, ulične svetiljke se pale, ona sedi i dalje i gleda kroz prozor tvoje lice bez emocije.

Ti si postao stalna ličnost u njenom životu. Bilo je to kao da je želela da te sačuva u uspomenama.

U momentu dok su njene oči ostajale na tebi. Očajnički se nadajući da je sve samo san. Želela je da se probudi. Osim  što je duboko u svom srcu znala da nije san, i da je Ona dozvoljavala da se sve ovo desi. Nije želela da se pretvara da je nešto što nije zatvorila je svoje oči topeći se u tvom dodiru.

I tako, po prvi put u životu našla je snage da krene za onim što želi.

Buđenje  neočekivane ljubavi i bezumne strasti vodi je do najburnijih osećanja.

U momentu nije znala šta želi.

Nije sigurna šta treba reći. Gledala je u tvoje oči iznenađena navalom požude koja je protutnjala kroz nju. Imalo je toliko toga što vidi kod tebe da sve ostalo postaje nevažno, nebitno.

Dvoje prerazličiti, a opet dovoljno dobri jedno za drugo.

Buđenje koje je potresa otvara kapiju njenog srca u iščekivanju osećanja koja lutaju hodnicima duše i beskrajne ljubavi slomljenog srca.

Zavolela te je  i voli te čitavim svojim srcem.

Dok senke hodaju linijom izmedju srca na koncu i stvarnosti, zna da ništa nije istinski mrtvo.

Nije videla ali je osetila da leptiriči počinju da dobijaju smisao, al duša na kocki zadaje joj nemir, a srce bez razloga poćinje ubrzano da kuca i s' nekontrolisanim iskrama osećanje leti.

Ipak ne okreće se nazad. Dan po dan sačekaće još malo, ali se dvoumi da ti postavi sledeće pitanje...

 

 

 

                                                                                           

 

                                                                                                     

I - tako - iz daljine

                                                                                                                        Plava beležnica VIII deo
    "Kada više nismo u stanju da promenimo situaciju                                Lakoća nakon toga je druga

     pred nama je izazov da  promenimo sebe." Viktor E.Frenkl

 

9. I - tako - iz  daljine

    Kroz zamršenu mrežu misli, igra sna s druge strane slike još uvek pamti dah  i uzdah  živahne duše, a niz potiljak trnce između srca i uma zagrljaj razuzdanog pljuska po goloj koži otelotvoren ideal tihe 

jeke muzike u lavirintu uha.

   Njen život je  paralelan sa njegovim i jednog dana on;

   Avanturista

  Lutalica                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    

  Klopka stvarnosti   shvata   trenutak .. ".Zašto ne sada, a kada ?"Bez mnogo dodira na izgled prijateljstvo osetljivo na nijanse, između sebe i onog drugog koji se zove... predhodno vreme, "ti".        

  Kroz tišinu izmenjenog smera čarolije ujednačenog disanja   nekoliko gorečih sekundi provokativne nade javlja se polako sa njegovim sopstvenim dvojnikom, kroz igru bolno smešnu.

   Reč više "ja" u stvari "ti", sa prodornim očima koje su seksepilno treperile i znalački se osmehivale, vrata su širom  otvoriola toplim danima oktobra. 

   Usne - oh, te usne  je bilo nemoguće ne primetiti -  njihove linije delovale su snažno kao da su, govorile, ne budi napeta. Koga je briga za tvoju prošlost. Prošlost je nevažna., ti si zarobljena u malograđanskom kavezu....Počni da planiraš beg.

   Pošto je prošla kroz niz svetlosnih lukova. Neko vreme nije mogla da se setim ama baš ničega. Onda je, kao Skarlet O'Hara ceremonijalno uhvatila sebe kako razmišlja.

   ...Ako ne uzima sebe suviše ozbiljno...Samo jedan mali projektil kroz igru reči tempiran usmerava njen život u novom pravcu.

   Šta da se radi?

   Osim njegovih sklonosti ka ženama. Njegovi ispadi bili su neškodljivi i bezopasni.  Voleo je da se zabavlja  i ponekad se ponašao kao da je još uvek dečak, praveći nestašluke.

   U stvari, bio je. On stvarno zabavan.  Imao je neobičan smisao za humor i voleo je da zbija šale .

   Naučila je lekciju

   Njihova ljubav nije patila od dosade, već je samo dobijala na kvalitetu. 

   Ona je volela iskrenost. Insistirala je na tome i to je bio jedan od razloga  zbog kojih je  živela

   sa tragom zrelosti

   Želja za njim ju je obuzimala, čineći da joj krv uzburka i razdrma joj srce.

   Dah joj je bio neujednačen čim je shvatila da je u zatvoru kada se naslonila na njega, počela je da planiram beg. Zapucketala je jezikom, a zatim  ga je ovlaš poljubila.

   Prošaputavši njeno ime rekao je " nedostaješ mi ,  kao nestrpljiv zvuk na njenim senzualnim usnama , prepustila je da je vodi na njeno prvo pravo unutrašnje  brzo , dinamično, zahtevno i zabavno 

putovanje. Nije imala vremena za razmišljanje, a posle svega se osećala kao da je dobila ulaznicu...trajnu...za predele radosnijeg ostatka svog života.. Njegov osmeh otopio je sve njene strahove a ona, ona mu se otvorila potpuno i nije se plašila da ne bude odbačena,

   Bio je to još jedan izazov: "Dobrog vriska koji odstranjuje potrebu da se pita "Zašto?" 

   Oh šta se to sa njom događa? Čvrsto ga je stisla za ramena, trudeći se da zauzda strast koja je u njoj rasla kao plima.

   U sledećem trenutku ju je čvrsto držao za mišicu i grubo je okrenuo ka sebi.

   Probivši svoju emotivnu barijeru.Uspela je. Bila je slobodna od samonametnutih ograničenja, od  onesposobljavajućih uverenja. Ceo njen sistem verovanja je ispario, znala je da  ono lepo iskače samo od sebe i da je u stanju da ide dalje kroz život. Doživela je mudrost svog tela, bez uplitanja uma.

   Narednog dana pitala se  šta li su značile enigmatične reči koje je izgovorio predhodne večeri...?

   Svakog dana je upoznavala po neku novu crtu njegovog karaktera.

   Gledao ju je užerenih obraza  pre nego što je svojim usnama zarobio njene.

   Uplela mu je prste oko vrata i privukla ga bliže sebi, pozdravljajući ponovo probuđenu strast.

   Pogledavši prema prozoru...Zvučalo je kao da dolazi oluja.

   Pretvorila je svoj um u posebno finu igračku.

   Uostalom mašta je bila neuhvatljiva i neverovatno fleksibilna.

   Zamišljala je, noć ranije.

   Ono što se desilo je svakako bila realnost. Srce joj je i dalje tuklo, a koža joj je bila vrela.

   Nije mogla da odredi, ali toliko toga se desilo u njoj.

   On je bio njena opsesija.

Samo bog zna koliko se ona trudila oko njega. Počela je da primećuje kako joj je on oteo svaki drugi aspekt ličnosti.

   Vreme je za novi san.

   Napor, veština

   prozor

   ogledalo misli,

   rekla je i odmahnula rukom.

   Dobro još jednom

   Da, veruje da jeste

   ne žuri

   Skrenula je na uglu

   A tu je bio on

   Lice

   ni robusno ni klasično lepo

   brada kao isklesana, a oči...

   sanjive

   Nebesa!

   Savršeno bezopasna fantazija -

   Ne, ne danas.

   osmehnula se flertujući

   mir i tišina

   razmišlja o godinama koje su prošle

   i koje prolaze.

   Zna da se ponaša i poznaje pravila, a njemu ne

   smeta.

   emotivno

   spremna da otvori svoje srce i da ga pusti u život

   Znala je da je grešila, ali  samo oprezno, nemože da škodi

   Trik je da ostane u okvir linije kao rasplesana  lutalica

   nežnih veštih prstiju što po rukama joj 

   šetaju.

   Reči na drugi način otvaraju vrata ljubavi prema njemu

   Zna da kalkulisanje nije dobro, ali kako je moglo da škodi?

   U pravom trenutku, pristup - metod opušteno smireno nakon intenzivnog vođenja

   Ljubavi

   Ima nešto za tebe

   Ima još nešto... što stvara kontrast

   Nije to let na Mars,

   To je mala avantura, - ti, ona i ti

   Po svojoj izuzetnosti uzbudljiva oluja brzog života vitalnost poput električne munje.

   bez nesporazuma

   Slatka jeza. Upoznala je korake koji su se razlikovali od svih ostalih.

   Još uvek gleda krajičkom oka zaobilazni put emocionalne tačke.

   Ništa ne govori. A svakog dana sve je  bliža i bliže oslonjena na ledenu samoću bronzanih vrata.

   Zagonetan i zbunjen neki drugi prvi trenutak u ustima gorak i težak da se proguta...Još uvek pamti!

                                              Platno akademskog slikara Siniše Veličkovića

                                                                                 

                 .

On ne zna, ni ti sanja

 8.On ne zna ni ti sanja                                                                                          Plava beležnica VIIIdeo 

                                                                                                                         Zagrljaj koji bi bio ogroman

Između niskog tona juće i

mišljenja danas

ispred skrivenih vrata srca

prvi put 

pokreće u dubini duše

svet snova upleten u zamku

nemir

u  jednom trenutku pokrenu

Nemoć i moć

u većnom letu

pred očima

ustalasa senku

prigušene emocije

u odrazu onog

što zapravo jeste

Ljubav.

Druga šansa. Nada

čeka

Bez žurbe

novi izazov

Stvarnost

jača od razuma

skriva

sećanje koje se još seća

Mašta

razgoličena duša

Da, da šansu

posle oluje

telo 

opijeno tobom

na putu ka nigde

lomi, pada

podrhtava

bujnu maštu

talasa

spirala života i

zrelo iskustvo

skriva tajnu

avantura bez kraja

probija vazduh

trag 

ono  što je prošlo, s'

ukusom onog što je najduže trajalo

prizivajuči

najžešću strast

dajući joj osećaj svrhe i smisao uzvišene lepote

Izgubljen u nekom trenutku

ubod ljubavi

inspiriše

radosno, spontano

povezuje blisko

srce i dušu

zaspala tišina nečujno se spušta 

s' dubinom života

U noći .

A u njoj...nežno  meko

I!

Ali čekaj...Ima još!

Ima godine

vreme koje grizi s' korakom po stazi

Istina

Žeđ očiju sami

kao zapaljena buktinja plamte

Oči koje su vodile do novih nepreglednih visina

na kojima žudnju ispuni nemirni vetar opijen ljubavlju

čarobnu mrežu plete

Odzvanja

prvi korak savijen u jednom luku

Jesen ljubi do iznemoglosti ogladnele usne tvoje-

Neizbežno sada

Dal' znaš?

Ko je drugi? 

Sa zrelošću i iskustvom

kroz danas

ili će biti sutra

ili sledeće godine - sinfonija stvarnosti

Sve se više udaljava.

 

Naginje se napred

    

 Neznanac joj je šapnuo nekoliko reči i nestao, a nju ostavio da sakuplja komadiće vremena.

 Iznenada

7. Naginjući se napred                                                                    Plava beležnica VIII.deo

                                                                                                          Asocijacija koja nosi slutnju
     Oštra poput kanđi sa ubitačnom žaokom stvarnost  kao ponornica

     koja negde u dubini njene duše huči  svom   snagom njenim

     koracima, njenim pokretima i njenom disanju daje slobodu ispunjenu

     smislom.

     Pomislila je srešću ga opet.  Tu pomisao nije želela da odbaci. Iako je znala da je to kao jedrenje kroz oluju s' rizikom da skrene s puta.

     Okovana ljubavlju zaglušujuća tišina  opečena vatrom veselo igra kroz smiraj probuđene mladosti.  Osetila je da vreme prolazi brzo i lako kao da ispija  piće koje u svakom trenutku pruža zadovoljstvo hirovitom srcu koje  uzbudljivo leprša na zaleđu nevidljivog ušća.

     Iznenada

     Da li je sve samo slučajnost ili možda  nešto mnogo uvrnutije?

     Vreme ističe.

     Naglo je krenula. Divna igra svetlosti koja se stapa u hiljadu nijansi na njegovom licu pomera buru vremena a vetrovi godina urlaju.  Mašta gubi put u sivoj izmaglici najdubljeg mesta u srcu.

     Ali!

     Ti ukoliko zastaneš na užarenom prašnjavom putu vremena sutra. Pokušaj da prepoznaš njen u sopstvenoj koži okovan lik u drugom odelu nove jeseni, dok šapat u večnom traganju rađa novu snagu.

     Čekaj, reče tiho.  Kako mogu reći Ne kad srce svom snagom želi Da??? U rukama vetra u svakom trenutku, uvek više  puta je izgubljeno zeleno srce, sa  žutim trnom, raste pre sunca, i dodiruje nebo, rukama tvojim,...Novi dan,  traži skrivenu pesmu.

   Pažljivo i dugo je ispitivala snagu senke na tvom licu...

   Čekaj, reče tiho

   Da ne zaboravim

   Hočeš li ovaj put  bez straha prepoznati?

   Nju u tami zaspalu

   žeđ za strašću

   već nekoliko puta si se zaljubljivao

   zar nije tako?

   Al'

   Bez straha od dodira

   njena

   čežnja

   traži put

   Dok "ti"

   kradeš

   prigušenu reč

   prvi put kasnije

   oseća ono što ti osećaš

   strah od vremena

   istiće Dve

   na tvoj način

   njeno

   novo iskustvo

   Vreme

   poziva na jednost

   putem izgubljen oblak

   traži

   početak-kraja koji počinje

   Umotan u sve što prikupi

   brza promena

   gladna strasti i uzdaha

   put vida

   na drugoj strani

   Istina

   ili ništa

   ili malo

   dan i noć

   "Ima"

   radost na toplim usnama

   šapat mek

   Nakon dugog traženja

   ostavi trag te

   ovaj put 

   kraj mnoštva ljudi

   uzdah zaluta spontano duboko.

   do vrata koja vode do tebe

   Nespokojne misli vraća putem

   u ritmu pulsa

   ostatak onoga što je nekad bilo

   Rano je , ali već kasni

   iznenađenje za iznenađenjem ima samo jedan trag

   neuhvatljivo ispošćeno telo u čežnji  treperi sasvim.

   Reci, kaže, a zapravo želi danas da čuti, iza nje ludilo.

  

  

Dakle postoji

                                                                                                                         Plava beležnica VIII deo

6.                                                                                                                                    Osećaj

Još uvek

lepotu

poroka

lomi

čisto srce

nanovo 

tamo

Sada

već zna

Dušu

bole

tanani uzdasi

pokrenuti

čarobnom

energijom

čežnjive reči

u srcu zakovane?

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        

                                                                                            

                                                                                                       

                                                                                                     

Smelo napred

    " Bila je dovoljno hrabra ne samo da posumnja da Nakon sloma uvek se ponešto  menja - a zapravo u međuvremenu smo se mi promenili, kao trenutak u kome se nalazi lik koji iza nje ne govori a želi da pronađe  ključ lomnih streala u najdubljem titraju života ljubav...  još uvek jeste lutalica koja šapatom podučava o ukusu života... porukom svitanju zalazsku-mraku I šta uistinu  jeste nit  pisanja koju nežno voli u tvojim rukama lagano ispruženim u san prelivenim čežnjom."

5.  Smelo napred                                                                                               Plava beležnica VIII.deo

    Lepota istine                                                                                                       Mirno i bez žurbe

    Stvarnost koja ne zna za vreme

    Čar izbora i odricanje

    Ulazi u srce

    Osećaj

    Strah

    Uzrujanost

    prelazi licem

    učinilo joj se da čuje

    sutra

    Drugi dan nešto ranije započinje

    kao kiša misli poput oblaka

    vuće sve konce jedno ona il' ti?

    sa onim u drugom po sebi drugo

    odjekuje pitanje

    inspiracija

    spominje što voli naredno jutro

    izbalansirano trčkaranje  neće dugo trajati

    Spora il' nova veza

    kreće na dohvat ruke

    bez čekanja krade san

    uklapa spojivo

    dubinom dvosmerne duše

    hoće - traži

    sve što može  radost dodirnuti

    želja - želi

    traži - pronalazi rađanje,

    učini - čini ono što razgoreva

    neka bude  posledni il' prvi ples 

    bez kolebanja plamen vatre dok sneva granice nema

    sve daje ili se vara svako za sebe

    skraćuje vreme u drugom drugo ikušenje.

Istine, istinite stvarnosti

    "Istina donosi katastrofu svima onima koji nisu dovoljno jaki da je podnesu"

                               ( Preuzete reči iz teksta: Portret  Štefice Galić )

4.  Istine, istinite stvarnosti  

                                                       Plava beležnica VIII. deo                                                                                              Dvostruki smisao      

                                                                                

  Razdvojeni izborima, spojeni sudbinom.

  U njegovim očima videla je jasan svet.

  Postala je omiljena igra njegove ( tvoje ), sinteze mišljenja.

  Još uvek stranci jedno drugom.

  Kao u nekom živom snu, ti joj se svide - tebe zadrža u glavi.

  S druge strane u snopu svetlosti, jednog nezaboravnog dana, bez pitanja kako dalje - znajući da zauvek  nebi dugo potrajalo. Struja misli vodi bljeskovitu alternativu - duhom kao nešto šro zna i druga istina, nakon što se jedanput pojavi,        mora se pojaviti,  dva, tri ili  više  puta                                                                       

   Pokušala je napraviti smisao od njegovog ponašanja.

   Pustio joj je ruke i držeći je za vrat naginjući je sve dok joj nije gledao u oči.

   Okrenla se.  Čista agonija je prošla kroz nju, u tom trenutku, očaj ju je terao na traženje rešenja.

   Pogledaj me, njegov glas je tražio.

   Hodajući na prstima prati glas koji počinje da joj tutnji u ušima - "reči" koje mu sleću sa usana.

   On je znao da ona zna. Granicu između privida i stvarnosti.

   Konačno, njegovo lice u visini njenih očiju...oči nemirne i nestrpljive.

   Uz osmeh koji mu razvlači usne, zainteresovano pita: " Uz njega  pak - onoga nikad."

   Okleva.  Najzad. Udahnu... Slušaj reče joj on... Ti idi svojim putem. Život je isuviše kratak za rasprave.

Uz ogroman napor zadržava bezličan ton..." Mi smo kao dva kamena - stvorena da izazivaju varnice među sobom... Da reče ona...Varnice mogu da upale vatru koja greje...I guta tkanje našeg "sada", ili nekog budućeg doba?.I sve snove i nadanja. Sve te emocije koje je od tebe krila rasle se iz dana u dan...Prema tebi, uvek prema tebi...

   Gleda ga. Sve u njoj i dalje budi ovaj čovek, i samo ovaj čovek, izbacuje je iz koloseka, zašto?.

   Dolazi k sebi i trijumfalno bez svesne volje, obavija mu ruke oko vrata, a prsti joj se gube u njegovoj kosi na njegovom potiljku. Bez daha i snage bila je svesna da su im preostali pokreti svedeni na jedva pokretljivo pomeranje.

   Želela je da dođe do daha...Bože, o bože, šta mi to radi? pomisli ona...Zatvorivši oči ubrzano diše rastavljenih usana, dok divlje miriše njegovu kožu.

   Bezumno čvrsto zatvorenih očiju putuje.Nije želela da nju ljubi a misli na drugu, to joj je bilo ponižavajuće.

   A on...Nasmejao se u sebi rekavši "To je moj tajni recept...karta za sad - uzmi ili ostavi ostaje da vidi.

   Možda ima pravo pomisli ona...dok je privlačio i nežnim vrelim poljupcima joj isključuje mozak...U svoj toj vrelini bilo je i nečeg drugog...Čežnja ma koliko duboka gasi se lagano.

   I kao hod  koji ostavlja trag, prepoznaje u  sebi ženu onakvu kakva je zarobljena iza ljudskog lika. i žurnim korakom upire oči u njega...Ljubio je sa nežnošću čoveka koji voli. Podiže glavu za trenutak i pogleda ga očima zamagljenim od strasti, boreći se za vazduh...želela ga je.  Krila je strast, on je probudio ono iskonsko u njoj...obuhvatio joj lice rukama privlačeći njene usne svojima.

   Shvatila je da  on sve zna o čudesnoj magičnoj igri duše s dušom, svu radost i strah prisutan među njima.

   Tišina

   Zastaje

   Gde se nalazi istinito za nju, ali ne i za tebe.

   Moć razuma - sumnja, poput kruga, osećanje ne shvata stvarnost

   trik najdublje tajne spušta oči  osluškuje nemir

   prislu-škuje..ne tvoje koraka, već otkucaje tvoga srca

   Nesklad između snova i navike. Čarolija sa druge strane kontra smer. Kroz sećanje budnih misli

   Dve različite faze svom svojom snagom dah strasti ovija dušu, zaviruje u sve predele srca i ne znajući okovan nežno  tihi jecaj gori bez ostatka i napušta telo.

   Vrela čežnja  kliznu  za drugom željom uz šapat mek - reč u tišini alternativa...

   U igri suprotnosti ono suprotno dalje-bi-će  i dalje - laž il' istina neobuzdana kao ton duboko traje između snova i navike vešto prikriva telo što srcem se ori kroz njeno-gde niko više ne ulazi, al' neznaš ti ono što misli da zna istina neiskazane misli u lavirintu života- srce u čutanju sazna za ljubav i sakri da voli neizreciv sjaj zalutalog sanjara koji će je povesti kroz vihor života.

Ti često kolebljiv

    " Najvažnija i jedna od najlepših stvari u životu čoveka je da bude svoj."

3. Ti često kolebljiv                                                                Plava beležnica VIII deo

                                                                                   Moć koja razara život i dušu - a zove se čovek

Postepeno tako zaplićeš nagonitost ka ne baš

dalekoj budučnosti različnije prevred-novanje životnog poriva

stare romantike - zabluda.

Zašto, čemu praviš ove čudne skokove i stranputice? 

Između dve postoji samo jedna od njih...

Postoji ljubav koja veže i okiva,

Postoji ljubav koja priželjkuje podele...

Scenario se vešto vrti oko zapleta - osobe koja se smeje i kad je tužna?  Jer samo to razlikuje besanicu od vesnika nove istine...Nje same kao neke budale.

   Pod njenim perom bilo je moguće da idealizuje ljubav do njene titravosti.

   Osećanje,  saznanje,  buđenje:

   Snažna  emocionalna pobuđenost dovršava misao dodajući joj napetost između stvarnog - postojećeg bez ograničenja na ovde i sad...

   Korak sudbine ne mora biti sutra tako kako je danas.

   Sutra menja svoj život.  Ne sutra većeras, jer svaki trenutak  njoj je važan.

   Razume.

   Između mašte i realnosti vatrena beskompromisna tišina ne čuje bliske - pomalo slične al' različite.

   A ipak.  Vremenski tok kružnom zbivanju oduzima postojanje po meri one druge strane.

   U stvarnom životu njena  komunikativna ličnost?  nastoji da pronikne svuda i u svemu prisutne al'  teško uhvatljive igre "reči", ljubav.

   Lebdeći među senkama noći obasjane mesećino.  Zbunjen i izbuđen sjaj duše oseća odviše jaku želju magije što zakuca kroz srce vatrom koja prožima telo.

   Ali on ne može drugačije da voli srebrni sneg je prava suprotnost njegovoj mnogo puta ljubavi u glavi kad zna da ostatak ostatka neće poći nikud i nikad...Jer sve što bi skriveno s druge strane voli nadmetanje za lepotom laskave mladosti kroz harmoniju ritma pri odlasku.

    Novo  rađanje bi da  začne moć i snagu simfonije stvarnog života u bojama dana i noći bi da su njegovi.

   Realnost odlučnim zaokretom nije više ono što je bila.  Nostalgija dobija pun smisao.  "Stvarno" ona, više nije stvarna.

   Danas razume.

   Dakle, bio si zamka u hipotezi moguće... ostvareno mesto ( tvoje ), za sva moguća tumaćenja ( njena )

jedinstvo ivice tvoje...Ali ko da razmrsi svu tu zbrku između želje i ljubavi...Zagonetku neponovljivog vremena...Dok skrivena senka s druge strane - nedaleko napred potpuno svesno s pobunom bočne ogoljene ograde " ne želi da bude  u kavezu" - drugog drukčije " slepe mrlje ( Frojdov izraz), magične vere istinitije od istine zablude il verovanje - telom i dušom...doživljava i oseća predrasude rasuđivanja.

   Uzdah, a zatim tiho " Da?"  A sada napokon sutra, "Da sutra." trgnu je iz sanjarenja važno pitanje ima snagu da prekine obruč tišine  - a iskušenje   će imati snage da se otrgne zagrljaju  senke...Ova misao tek danas joj pade na pamet.

Obične reči

    Zbog osmeha, dodira, ponosa neizgovorene reči.  Kad razmislim nije  samo prošlost  Uzlet koji predoseća neshvaćeno srce.  Put trnovit, a vreme prolazi

    Na tvojim pod nebom rukama

    šanse su minimalne da sve bude kao pre

    Učtivo nasmešena lagana igra

    radost i strah

    premešta pogled... još jedan susret - obična reć i s prikrivenim pogledom uskoči u vreme...

    Ne... ipak, s naporom - odjednom

    Samo jedna - posebna, a sutra - opet poslednja!

    Odlučno reče: " Pa to je jasno...Između bi bilo

   Kad bi...                                                                                            Plava beležnica VIII deo

                                                                                                                   Tiho šapuču

2. Obične reči   

 

Čudna slučajnos

zna

živi

to neodređeno " samo"

Da Ti - on nije

zna tvoje srce il' moje

Nagoni

vatrom obuze  lakomu noć

Oko mene

Dublji no ikad tvoj glas

zemaljskom stazom

menja padine jutra

tvoj rasterećen smeh

i posle svega

prema tebi bez snova

nespretno telo prokleto dobro 

pomera bezumne ruke strast

rasteže utišava tanku liniju

onako

zagonetno zavodljivo najdublje osećanje

trči, poskakuje kao da žuri

prkosi  vremenu

rastapa dušu trenutak jedan

treperi

U nočnoj tmini

pogled  dug  bez oklevanja..

                                                                    

                                                                                                      

                                 

   

Razum i nada

                                       

                                       Plava beležnica VIII. deo
                                                  - Bez ti

1.
I opet zbunjuje
Oko
umorno
gleda lik
što potajno budi neizlečenu ranu
Probuđen
u noći izluđen
brzo korača
sivilo života
duševna plitkost
korak nazad
ponor
u glasu reč reče
Sve to kamenje trnje
grizu
iznova i iznova
na ruševini naslonjene ruke

Da to su bile one

o njegove oslonjene Njene

Njene oslonjene na  vetru trepere
zapravo čista poza pravila nema
Neraspuknuto celo
Najzad
Ona ja
oseti dodir dah
čarolije u ritmu srca
stegnutu usnu
Većeras drukčije
poklapam usnama svojim
Licem - stvarno toplim
dodirujem
Dugom strasti želju
koja vremenom bledi
i ne znajući
iznenada
praznina
odole u vremenu trenutak..
što zove Život
Dobra noć?
Tvoja

                      

Vrtlog stvarnog postojanja

    Istina je da su patnja i sreća međusobno povezani:  jedna ne može da postoji bez druge.  Zahvaljujući savladavanju poteškoća u našoj vezi,  mi možemo da produbimo svoju ljubav.                                     

                                                    (Autor: Tič Nat Han: odlomak iz knjige "Umeće ljubavi" )

 

   

30. Vrtlog stvarnog postojanja                                              Plava beležnica  VII. deo 

                                                                                             Dve različite manifestacije                    

      Dani su i dalje prolazili kao da se ništa nije promenilo, mada se ona osećala drugačije.

     On je bio i ostao njena jedina neostvarena želja.

     On je živeo za trenutak, a ona je žudela za nečim jačim što lako ne prolazi.

     I danas prožimajuća misao brzo broji dane, poput korita u kojem se uliva reč, jedne misli ( o tebi ), ludo  ironično smatra da je bolji?  U stvarnom životu prvi korak, što kroz trajanje krije sve snove u danu, sa jednim običnim prekosutra.

     Ti juće, bi tiha želja - Žar bez predigre.

     Al'

     Doći će posle možda sutra?  tren onog doba što opija do nemoći...Sve što je krila u svojim grudima,  buknulo je poput plamena.  Ta vatra ostavila je ožiljak koji nosi i danas.  Taj osećaj je bio zarobljen u njoj i nije dozvolila nikom da  ga ukrade.

     Ritam sreće u pokretu koraća sa posustalom moći snova, duboko ljudski u neprozirnom oklopu duše a strastvena ljubav u ime ljubavi oblikuje korak ispred neustrašivo zanesene zbunjene želje.

     Udahnuvši tebe, ponekad nezaustavljivi plamen čuje - ko si ti uopšte?

     U ogledalu na zidu ponekad gleda svoj izgled s' iskrom ženske sujete.

     U pohlepnoj nepravilnosti plamena  dotakla je preteči požar tihe predaje. Ironija sudbine jedva je obuzdala reči koje su želele da joj pređu preko usta...Možda joj se ti sviđaš, ali znala je kad treba da stane.  Bila je svesna činjenice da ste se sreli u drugim okolnostima, vaš susret sigurno bi bila drugačija intima zbog koje  bi  gubila samokontrolu i donosila pogrešne odluke-

     Znala je.

     Da bi krv vrela šumela telom i da bi je neka nepoznata snaga vukla u mračni vrtlog uzbuđenja.

     Znala je sigurno

     Žar bez predigre sadrži tajnu, vlastitu priću, i u datom trenutku opasno je biti blizu njega...

     Trznula se i okrenula...Odgovor joj je zastao u grlu. Iskušavaš me. Uputila mu je upozoravajući pogled...Biti deo tvoje ljubavi znači biti psiholog u naslućivanju tajni.

     Potpuno nesvesna onog što je činila, stojeći na ivici litice izazivala je sudbinu.  Ali ne zbog potencijalnog pada sa litice, već zbog igre  pogledom koji vodi sa tobom.

     Znala je da je probudila radoznalost u tebi.  Sigurno sam ti delovala pomalo nestvarno. Osetila  sam da me posmatraš i konačno okrećem glavu prema tebi...

     Znaš---

     Želela sam kompletan san bez utehe...Mada sad bolje razumem strast rekla je i podigla ruke u znak odobravanja...zadovoljan...s' iskušenjem...sve osim ljubavi...Po prvi put shvatila je da bez tebe život ide dalje.

     U trenutku čula je oprosti.

     Šta si rekao? ciknula je jezikom

     Neko je uhvaćen u laži.  Uzbuđenje koje je namah osetila pripisuje besu.

     Čekala je tvoj odgovor, a onda je shvatila da ćutanje znači rastanak.

     San nije došao

     Ali

     Snažne  prožimajuće pokatkad uspomene jesu

     Nezaustavljivo plamti srž istine u pokretu

     hrabro korača...možda sutra?

     Čeka - na lestvama svetlosti

     U rajskom vrtu tvoji koraci otkrivaju misli koje vladaju pijanstvom jutra koje posećuješ.

     Pa ipak prošla je ćutke u neznanju tiha predaja..."A bilo je potrebno samo nekoliko sekundi koncentracije da je shvatiš ."

Ako se vratimo na početak

 29. Ako se vratimo na početa                                                          Plava beležnica VII. deo

       Misli drugačije                                                                              U bilo koje vreme

       Osećaj za budućnost

       Osećaj za prošlost

       Istinski ljudski

       Mesto i vreme

       i dalje čuje sporo kruženje kazaljki na satu.

       Želja moja - zadovoljstvo i sreća

       zaustavlja se da utoli žeđ

       Ali

       Čeznem da ne čujem reči:

       Da, ali prekasno sam došla

       Danas

       Okrenem se

       čujem

       Stvari su drugačije

       Sa šaćicom skrivenih želja

       Uspomena na tebe

       Na nas

       govori kao robot

       Da. Ne. Ne,

       zamahnem rukom i ispustim zvuk

       Spor i snažan govori mekim glasom

       Ljubav radosno iščekuje

       moć sadašnjeg trenutka

       sa malomo trunkom hrabrosti

       mali uzdah, tišina

       zatvara oči i pušta da san zameni dan.                                                                                         

 

Možda jednom

     Na raskrsnici između idealnog i realnog - Plamen ljubavi donosi jesen i menja svet oko mene toplinom magije nove.

                                                                                                     Plava beležnica VII deo

28.  Možda jednom                                                                         Ima smisla  

U datom trenutku

Nesvesno biram

gde prestajem ja

reč sazdanu

Mi jesmo - ti

Sve što se dešava

sve se desilo

Unutra nas nešto drugačije

spojeni 

posebnom

tihom

Uzavrelom željom

sveprisutne bujice

čežnja i žar

za tebe

Ogoljena nežna  topla

Ooh, bez prepreke

izmiče stalno

U novom preko

ne može zakasniti

Al'

srce puno

priča o tebi

u fazonu zajedno zauvek

nežno i vešto

samo načas

Prepušta se toplom  vetru

u središtu novog stvaranja

Želi te

želi te zauvek

nervoznog umornog

Vreme

brzo leti seti se

pun žive vatre, erotizam

očarava drugačije

Predveče il' rano izjutro

Između neba i zemlje

gde se ukršta veliko i malo

malo i veliko

širom otvara sve prolaze svoje duše

iskustvo i toplina

stoji kao nadahnuće svetlost luda...                                                                                                             

Realnost

                                                                    Plava beležnica VII.deo
                                                                             Osećanje
27.
Percepcija...
Kakva divna osoba sa savršenim osobinama za...možda i "Mene"
Osećanje...Zaljubljena..."JA"...
Pomalo tužno  jedan san
je
Deo iluzije
Ali negde
Između tri i šest
Na izmaku
igra 
samo  beše igra
Takođe
Razum i svest
Prvi put poklekli 
tren tek
Prošao je samo
Dva puta - drugi put
Između...Mnogo običnih stvari
Dakle
Ljubav želi da ljubi
I
Da
to
Bude Blesak..
...Munja
Prislonja usne na  usta
S'
Puno ljubavi licem u lice
Nestašne usne preklapaju
Ležernu kombinaciju
Mudrost - taktika
O, bože
S'
Visinom u prednosti
Dobro došao
Ti!
poljubac
dolazi
ranije
A...
Uveče ostaje do kasno
Ljubav!
Ah, već zna
Sebe kao vazduh
neobično vreme
puno strepnje
S'
Nemom
čudljivom burom ljubavi,
ćuva
ideju o sreći
od
Svakog  nerazumevanja i sukoba
Do današnjeg dana
Usplamti kratko žestina i slast
još
još  uvek plamti
Zvezda kao nebesko telo
Razmišlja
kao opijena Plava leptirica...
Uvek je bila zaljubljena u svoju   Akciju
Al'
Akcija
... sve više  razvija ...
Ljubav...
Na ova pitanje nije uvek lako odgovoriti...
Izazovnom pogledu..
Već
(...) Dan posle.Vreme se zaustavilo...iako je u istom ritmu  svuda okolo  sat otkucavao
beskonačnu  šetnju bez cilja
Ravnoteža ...Nikada nismo zaista bili zadovoljni jedno drugim, taj osećaj...  pita  šta to čekam?
Ah, nije ni važno...Uostalom, ne znam...
 Ipak! U dobru i zlu..  .kroz likove.istinski novi vidik
Desiće se.Žena i muškarac.. Ljubav...energija koji će srce otvoriti... i zauzvrat dobiti sve što se može dobiti  A onda, konačno, Otići ili Ostati. Korak po korak. Redosled pitanja je pažljivo određen 
Istina o ljubavi i ljubav prema istini.  Veza s bezbroj niti. Slučaj ili sudbinska ravnoteža Ali najlepša će biti ona,  ni slepa ni glupa. "Možda"  Lj u b a v.

Nekompletan mozaik

                                    III deo Plave beležnice
                                    Tiha misao "Ti" XVI., deo

    - " Ne shvatam - govori ona često - verovatno uvek prerano prestane da misli.  Tako da stvari ostaju u njoj samo dopola uobličene i  pomaljaju se samo do pasa..."
      Bilo kako bilo.  krenula je u postelju, s ključem pred očima.  A te misli, opet u dodiru s rečima isto se brzo gase kao reči u dodiru s mislima.
      Veština tajne misli rođene iznad vetra , prošlosti i budućnosti, sva zbivanja plivali su istopljena u plamenoj reci vremena, izmešana kao sapun s vodom...
      S tim mislima zaboravlja da pred sobom ima samo dve mogučnosti.  Ali alternativa da izabere treću?, još uvek nepostoji.
      Hitar - zdrav razum navodi je da se opredeli,  da se opredeli za nešto dobro - ne u apsolutnom smislu - već kao predhodno iskustvo...Uslovljeno stalnim pokušajem da umanji i prikrije povrede... koje i dalje vidi, jednom neumoljivom logikom, pred kojom njena svest ne želi da  odustane, pod teretom obaveza prerano ostarelih čula.
     Ali, želja da joj se snovi ostvare vodi je ka akciji nagoneći je na neodložno i bezuslovno delovanje, prilagođavajući je neposrednoj realnosti života, a kroz duši da učini lakim hod onom što nije čovek, a u glavi ono što nije glava, a to joj stalno govori  reć, reč...koja nastavlja da se  i dalje hrani tišinom...sve dok se ne sretne i ona sama sa sobom..
     Da li je sve do sada priča? U sagledavanju same sebe i dubine koju nikada neće otkriti, u stalnom otkrivanju njega, koji je svaki put iznova iznenađuje...Ili su jedno drugom suviše malo rekli, o nadi i razočaranju, i čežnjom za veoma moćnom slikom ljubavi, slika koja ih kontroliše i oblikuje njihovu odluku po pitanju toga šta da urade... sa svim onim zbog čega odlazak izgleda zastrašujući...U mirnom skrivenom kutku.  Sutra. - Sutra će možda svariti sumnja, s nekoliko dosadno bezličnih reči...Bez vaganja ogromnih, kabastih gomila dokaza " za i protiv".I bez slušanja suprostavljenih glasova koji pružaju beskrajne argumente ali veoma malo odgovora.
     Srećom, postoji i bolja alternativa, ona koja će bez žaljenja osmeh da joj povrati na licu...Zaustavivši se u mestu...Vreme koje drhtavim treptajem pritiska prošlost beskrajnom pesmom bola i srece...Sad misli u tišini... Srcu svejedna nije, snaga - trenutka moći - sudbinske ravnoteže, žrtvovanih godina, neuobičajeno prepuštanje beskrajnom proticanju života...unapred pomireno s mišlju da se nakon svetlosti približava suton.
                                                             ***

      Pa ipak. Sadašnjost u ime budućnosti s rasejanom malom tugom, putuje u njenoj mašti do sjajne zvezde.
     Odmah je prepoznala. Ej, ti! pesmo. Ne moraš da kao ptica u vazduhu, ošamućena i zbunjena, zagonetno da kružiš.  Dal' se vraćaš?
      Šašavo pomisli. Za jednom olujom nailazila je još jedna - druga, s' tupim nemirom.
      Znala je kuda joj se valja provlaćiti da bi stigla do tebe... koji si se strmo protezao - levo - desno -  dole - gore naviše.  Ali dobro je znala da su sve to sporedne stvari i da ne predstavljaju smisao novog života koji očekuje.
      Pravi smisao je ovde, lepši i tajanstveniji, njega kroz čudesno opijanje oseća, s' bojažljivom čežnjom. Što struji kroz vene s' tajanstvenim pitanjem vetru u mesećevom vrtu...Koješta! Odgovor i ne očekuje od dana u vremenu Ne bi joj uspelo da  sada tamo ostane...Jedna po jedna slika života veličanstveno močno, još uvek se smeši. Konačno. Probuđenom iskustvu zamagljenog sutona što prolazi sa još jednim snom.
      Ali negde na izmaku. Sasvim iznenada. Sreća i stid oduzimaju dah, izazovnom pogledu bez grča i ljutnje, sa lepom slikom iz snova,  tajni grčevito stisnute šake, "ljubav bez iluzije", šaki mučenoj željom za neuhvatljivim leptirom, što krilima iznad nje prhnu van vrtloga besanih noći .
      I sve  izgleda čudno. Pomalo neobično.
      Upijajući u sebi prošlost.Seća se, a to znači i tebe, ne kao sreće nego kao radosnog napora...Zato joj je bilo tako iscrpljujuće teško da bude srećna? Ali sve je to davno prošlo. Smirila se je otkako više nije srećna.A o bojažljivoj igri dražesne čulnosti - od ljubavi dubljoj...Tebi jačem od bilo koje oluje s upitnim pogledom i s trzajem u hodu, još uvek najskrivenija misao bez kljuća  unutar nje stoji pritajno.
      Al'. Ako si to ipak bio ti?  Grleći talas juće, na stepeništu ka sutra. Ritam ludosti - opsena šarmantnog nemira bezizgledne Nade. Sve vreme "ti" sa tobom i dalje razgovara na "vi", čudesno iskustvo oštrih krivina, druge strane suprotnog pravca.
                                                        ***

      Tišina. Ne prigovara izgubljenoj emociji vezanoj sa hiljadu niti vremenom.  Al' čini joj se kao da želi  da te na nešto podseti. Na mnogo dublje sećanje,, onom što se javlja s proleća, kad usklasaju trave na putu srebrne kopče sa plavo - zelenim plaštom koji nosi u srcu..Ali, začudo. Podseća je na nešto rasuto al' ne tuđe spone izgubljeno u njoj.
      Napolju, na nekoliko metara od nje.Instiktivno se iza zatvorenih vrata hladan vetar što šiba usamljenost polako udaljava.
      U njenoj glavi sve je pomešano.
      Tako je to.
      Okreće se umirena prijatnim glasom.
      Njen pratilac vreme, stoji pored nje. Hoda brzo ka jednom obećavajućem poćetku bez upozorenja dok vetar nemilosrdno ujeda...
      Svaki gospodar svoj život ljubi...Ali u najvećoj tajnosti i s izuzetnom pažnjom nije saznala šta i dali ti je nešto značila?
      Polako nestaju tajanstveni snovi.  Nekompletan mozaik., oseća kao da ga budi nečiji umor, kao što izjutra oseća da da će usniti  nekog  negde koji se oseća ispavano...Ona i ti, imate među sobom spojene sudove  a  snaga sve više nju  napušta u noći koja pada  i gura u umor i san...uzviknu iz noći a ne iz dana...čuje se drugačije šum koraka koji dolazi od onog koji se vraća...I malo-pomalo
"Učini joj se  da čuje sve same pouke... Što ih jezik iskustva njoj jasno prevodi... a, penušavoj  tišini  ostale su vidljive njene oči i njihov pogled... i začudo dal' sa tobom pređe na ti? Al' sa svih strana u noć zvezda... muklo i nemo i dalje sputava je polet vetra...rastanka i odlaženja...Udaljena od tebe seti se kako si zanosno...Nudio uvek drugo voće sve slađe i slađe...nesaznavši "da l' ti je srce crno il' zlatno"...
    Da bude precizna. Bosonoga - romantična sanjalica...Nemože da razume šta je to što je pritiska i što je nagoni...Da dozvoli sebi da narcistički izdvoji u svakom svom tekstu kroz  sviloprelj koja se iz zastora reći skriva i na izvestan način kombinuje  pompezni lik ( uvek "ti"), koji se iznova i iznova isti kao on,  kao iskušenje neičezava ostaješ i ćuteći   nasmejan blistaš sa istinom koja u pokretu čita samu sebe...

 

 

                              

                                                                  slika sa fb